"Game of Thrones" na Niškoj tvrđavi: Dušan je vitez 21. veka, svojim rukama pravi srednjovekovne oklope

Dušan Hadžić iz Niša jedan je od retkih koji su uspeli da pretvore svoj dečački san u stvarni život. Gledajući srednjovekovno oružje i oruđe maštao je da jednog dana postane hrabri vitez iz istorijskih knjiga, a tada nije ni sumnjao da će danas u rukama držati predmete koji oživljavaju stara vremena, a pogotovo da će ih stvoriti sa svojih deset prstiju.

Kako je ispričao za Telegraf.rs, sve je počelo kada je bio dete, a na prvi  festival koji prezentuje istorijska poglavlja otišao je pre 15 godina u Nemačku. Tada postaje očaran predmetima koje je video, a želja da stvori svoje viteške kostime i oružje postajala je sve jača, pa je počeo da razmišlja o tome kako da ovakav festival organizuje i u svom rodnom gradu. Naravno, svaki početak je težak, te je i modernom junaku bilo potrebno dosta vremena da formira pravi tim i shvati kako da izradi prvi oklop, ali ljubav prema istoriji je preovladala.

- Nakon što sam se vratio sa tog festivala počeo sam da učim kroz razne knjige i pokušavao sam da napravim oklop, ali išlo je prilično sporo. U poslednjih nekoliko godina sam se mnogo više aktivirao i sada je viteški život postao moja svakodnevnica. Pravio sam i oklope i šlemove, ali pošto sam stolar po zanimanju fokusirao sam se na drvene predmete: štitove, šatore, stolice, a oklope i oružje počeo sam da uzimam od naših oklopara iz Srbije. Imamo dosta izvanrednih majstora i kovača koji nažalost nisu zastupljeni u javnosti - priča nam niški vitez.

Svaki rad je priča za sebe, a za jedan štit potrebno je izdvojiti i mesec dana. Kako ojašnjava naš sagovornik svaka alka na ručnom radu spaja se posebno, a sve zavisi od toga koliko je štit koji izrađuje kompleksan.

- Nekada treba manje, a nekada više vremena da se napravi oklop, sve zavisi od tehnike i od vrste štita. Kada se pravi verižna košulja spajanjem alkica za nju je potrebno baš mnogo vremena jer se svaka alkica posebno plete, sklapa i seče. Olakšavajuća okolnost je što sada koristimo moderne mašine i to sve brže ide, inače kada bismo sve radili ručno to bi trajalo sigurno 10 puta duže - navodi on.

Istoriju voli u celosti, ali kako dublje zalazi u vremenska razdoblja sve više ga oduševljavaju prosta, ali logična rešenja. Kako nam je objasnio, dva perioda ga posebno fasciniraju, a upravo iz njih stigli su skoro svi oklopi i štitovi koji su korišćeni u toku slavnih bitki po kojima je poznata naša zemlja.

- Počeo sam da radim na osnovu primera iz 14. veka, međutim pošto je on dosta zastupljen u Srbiji postalo mi je malo dosadno, jer su svi modeli oklopa slični i sve liči jedno na drugo, pa sam odlučio da zađem dublje u prošlost. Moje udruženje trenutno obrađuje period Kijevske Rusije. Imamo oklope iz 12. veka, to su lameralni oklopi kojih ima i na ikonama u našim crkvama, te su dosta sluični našoj istoriji. Mnogo su i lakši za izradu od drugih oklopa koji su bili zastupljeniji kasnije. Počeo sam da obrađujem i rimski period jer sam njime zaluđen. Za sada sam u tome sam, ali ima dosta ljudi koji bi želeli da budu deo ovog pokreta. Rimske oklope i štitove pravim sam, a oni su dosta komplikovani za izradu jer su mnogo veći od onih iz viteškog perioda, ali sam uspeo da rekonstruišem neke od njih. Pravio sam i gladius, rimski mač, koplje, a pokušaću još više da se okrenem ka obrađivanju baš ovog perioda, samo mi treba još momaka koji bi u tome učestvovali sa mnom. Za sada predstavljamo Kijevsku Rusiju jer je najbliža našim prostorima jer su se na prostorima Srbije oduvek preplitala i mešala carstva, od Rimskog, Vizantijskog, Turskog... Bilo je uticaja i sa zapada i sa istoka. Srbija nikada nije imala svoj oklop nego smo praktično uzimali od Vizantije i Rusije. Zna se da je na primer car Dušan uvozio ogromne količine oklopa iz Italije - objašnjava Nišlija.

Iako je za Dušana ovo ostvarenje želje o kojoj je sanjao celog života, nažalost njegove kolege i on imaju mnogo privatnih obaveza koje ih sprečavaju da se ovim hobijem bave učestalije, međutim jedni drugima su obećali da će uvek pronaći vremena za druženje. Danas su ovi mladići i devojke članovi udruženja pod nazivom "Zmajeva griva", a od pre 7 godina i sami organizuju festival u Nišu - "Čuvari tvrđave". Kako kaže naš sagovornik, na samom početku se nije nadao da će za festival iko biti zainteresovan, ali danas događaj okuplja turiste sa svih strana sveta.

- Festivali traju po 3 dana, tamo spavamo u šatorima koje sam ja pravio. Imamo srednjovekovne krevete, sve je u tom stilu. Na festivalu se organizuju razni turniri, borbe, recimo imamo takmičenje u gađanju lukom i strelom, tako da bukvalno možete da zamislite da ste u tom istorijskom periodu. U kampu imamo i životinje iz udruženja a kojim sarađujemo od samog početka. Ljudi tu mogu da jašu konje i obiđu ceo kamp. Imamo čak i radionice za decu, a na poslednjem festivalu smo uključili i neke škole. Deca se mnogo raduju kada vide sve to uživo jer im mnogo više prija slikovitija istorija i više nauče - objašnjava Dušan.

U narednih pet godina niški vitez bi voleo da proširi  festival, ali i da od njega napravi neku vrstu muzeja. Kako kaže najviše bi voleo da traje dva vikenda, te da prve nedelje predstavi Rimsko carstvo, a nakon njega srednjovekovni period kako bi ljudi mogli do detalja da vide kako se oružje menjalo i napredovalo.

"Ovo nije samo hobi, ovo je način života", rekao je Dušan na kraju razgovora za naš portal objašnjavajući da je zajedno sa verenicom uspeo da ceo dom opremi u srednjovekovnom stilu, od kuhinje do spavaće sobe, a sve one koji su zaluđeni istorijom kao i on poziva da mu se pridruže i čuvaju tragove starih vremena.

(Telegraf.rs)