Da li ćemo imati pravu zimu bar u februaru? Nalazimo se u delu godine koji je obično najhladniji

Dosadašnji deo zime nije pokazao svoje pravo lice, iako se nalazimo na sredini najhladnijeg godišnjeg doba. To, međutim, ne znači da zimu po kalendaru nećemo imati, a podsećamo da smo zakoračili u februar i da se nalazimo u delu godine, koji je u proseku i najhladniji.

Sam početak zime doneo je vreme nalik prolećnom. Mnogi su u novogodišnjoj noći očekivali sneg i pravo zimsko vreme, ali temperaturne vrednosti tokom ''najluđe'' noći u pojedinim gradovima bile su i oko 15°C, što su uobičajane noćne temperature tokom maja meseca, a u mnogim delovima Srbije i tokom juna.

Preporučujemo

Prvi dan Nove godine doneo je pravo prolećno vreme. Maksimalna temperatura dostigla je neverovatnih 20°C, a mnogi su pomislili da je april. U skadu sa vremenom, bašte brojnih kafića bile su prepune gostiju i turista, a mališani su sanke i bele snežne staze zamenili loptom i zelenim travnjakom u već prepunim parkovima. I nastavak novogodišnjih i božićnih praznika doneo je prolećno vreme. Zbunjeni turisti na brojnim planinama zapitalili se da li su promašili godišnje doba, s obzirom na to da su ski centri već mesec dana bili bez snežnog pokrivača.

Situacija se poboljšala sredinom januara. Planinski predeli dobili su prve obilnije snežne padavine, a iako je temperatura i nižim predelima opala, prave zime nije bilo na vidiku.

Klima našeg podnevlja takva je da su zime umereno hladne. Iako je prva asocijacija na zimu sneg, on i nije veoma česta pojava u nižim predelima i više preovladavaju padavine u obliku kiše. Ovo nije slučaj na planinama, a na kojima je sneg dominantna pojava. U nižim predelima Srbije i u gradovima tokom zime prosečno je 30 do 40 dana sa snežnim pokrivačem, dok je taj broj na planinama i do tri puta veći.

Često je veoma vetrovito, a od vetrova preovladavaju košava i severac. S obzirom na to da je zimi vazduh veoma zagađen, vetar u oba slučaja je i više nego dobrodošao.

Kada je reč o temperaturama, one se u proseku tokom dana kreću od 1 do 5°C, dok je u jutarnjim časovima mraz redovna pojava.

Da vreme zna često da oscilira oko svog prosečnog stanja, pokazali su nam prošlogodišnji decembar i ovogodišnji januar, a još drastičniji slučajevi javlili su se prethodnih godina.

Poslednjih 20 godina zime su postale veoma blage, a snega je sve manje i manje. Ipak, to nije bio slučaj 2012. godine.

Nakon veoma blagog dotadašnjeg dela zime, februar 2012. godine ostaće upamćen po polarnom udaru. Sam kraj januara i početak februara 2012. godine doneli su prodor ledene vazdušne mase sa severoistoka, preciznije iz Sibira, dok je ciklon sa Mediterana doneo velike količine vlažnog vazduha. Kombinacija velike vlage i niske temperature dovele su do najobilnijeg snega poslednjih godina. Cela Srbija bila je zavejana snegom, a u gradovima visina pokrivača prelazila je i preko pola metra.

Obilni sneg zavejao je puteve i pruge, mnogi su ostali zarobljeni u vozilima. Potom je usledio drastičan pad temperatura. U narednih 20 dana temperature su bile u dalekom minusu, a minimalne jutarnje vrednosti u gradovima su spuštale i na -30°C, na Pešteru i niže od -35°C. U zemlji je proglašeno vanredno stanje, a škole, vrtići i fakulteti bili su zatvoreni.

Slična situacija dogodila se i u istom periodu, ali 2014. godine. Tada nisu pale velike količine snega, već je najveći problem napravila orkanska košava. U Vojvodini je palo svega 5 do 10 centimetara snega, ali je jugoistočni vetar imao uraganske udare preko 150 km/h. Ova kombinacija dovela je do velikih smetova, a mnogi putevi širom Banata i Bačke bili su potpuno zavejani. Najkritičnija situacija bila je na auto-putu Subotica-Novi Sad kada je više stotina vozila ostalo zavejano, a putnicima u pomoć pritekle su i spasilačke službe. Mećava je zavejala i voz pun putnika na istoj relaciji.

Dok su temperature na Božić 2017. godine bile i ispod -15°C, sledeći Božić protekao je u znaku prolećnih vrednosti do 20°C, a najtopliji Božić dogodio se 2001. godine, temperatura je u Beogradu dostigla 21°C.

Narednih dana vreme će konačno biti u skladu sa kalendarom. Kiša, sneg, olujni vetar, ali i ledeni dani tokom kojih maksimalna temperatura ne prelazi 0°C biće i više nego česte pojave.

Zima je i navedene pojave potpuno su uobičajane u ovom delu godine i na našem području. Potrebno je redovno pratiti potencijalno opasne pojave i prolagoditi se vremenskim (ne)uslovima.

(Telegraf.rs)