Oni su konobari koji svoj posao vole najviše na svetu, gost im je kao kralj: "Zvuci srca" odjekuju i Suboticom

Širok osmeh, topli napitak i iskren razgovor. Čini se da ovakve usluge nisu česta pojava u lokalima, reklo bi se da čak i ne postoje. U jednom srpskog gradu ipak jedno mesto nudi sve ovo, ili tačnije, njeni radnici i volonteri. "Zvuci srca" začuli su se i u Subotici. Deca sa autizmom gostoprimstvo i umeća pokazuju u jednom subotičkom kafiću gde će vas uveriti da je sreća vrlo zarazna i da se velikom brzinom širi svuda oko njih, a oni je nude bezrezervno.

Kako za Telegraf.rs govori članica udruženja "Zvuci srca" Suzana Skenderović, trenuto su dvoje dece sa blažim oblikom autizma uključena u ovu radionicu, a značaj koji za njih ima ovakva vrsta javnih radova je ogromna.

- Ovo je svima dobrodošlo jer su uključeni u samu zajednicu na ovaj način, a njima to i te kako znači - kaže Suzana.

Kako ističe, gosti na njih reaguju divno, a oni neretko osete slobodu da sa gostima sednu i započnu razgovor.

- Posetioci su oduševljeni. Odlično reaguju na njih, ne mogu čak ni opisati. Oni sednu sa gostima i pričaju jer su željni razgovora. Skoro su mi dve žene rekle da su prolazile pored objekta kada smo imali koktele za prijatelje i donatore. Kažu da su stale ispred i nisu mogle da veruju koliko su oni nasmejani. Rekle su da su imale želju da uđu i da ih zagrle - priča Suzana.

Oni se, dodaje Suzana, kroz rad veoma zabave, a prijateljstva koja se tu sklope opstaju dugo.

- Danas je Luka cedio narandžu i igrao košarku sa otpacima od nje. Oni pevaju dom rade, zabavljaju se na razne načine. Između njih sklapaju se prijateljstva, što je suština javnih radova - kaže Suzana.

Kako roditelji dece sa autizmom često nemaju sa kim da porazgovaraju, Suzana dodaje da je ovo prilika koju svakodnevno iskoristi neki roditelj ili čak baka da se sa njima posavetuje i ispriča.

- Svašta me pitaju. Oni ne znaju neke usluge na koje imaju pravo, nisu uključeni ni u dnevni boravak. Brinu se šta će sa njima jer su neki od njih skroz neverbalni. Zaista mnogo teška tema. Ti tačno po toj mami vidiš da je ona zabrinuta. Ja plačem kada sednem da razgovaram sa njima. Najviše strahju od toga šta će biti sa njima kada njih ne bude bilo - kaže Suzana i dodaje da je veliki problem to što po završetku obrazovnog sistema dece sa autizmom nema nigde, ma koju školu da su završili.

Kako ističe Suzana, razmišljala je o sličnim projektima, pa čak i pitala vlasnike nekoliko subotičkih lokala da jednom mesečno oko dva časa dnevno deca sa autizmom služe goste.

- Za sada sam dobila potvrdne odgovore i smatram da niko ovakvak prelog ne bi odbio - kaže Suzana.

(Telegraf.rs)