"Šta je prirodnije od toga da na slavu dođe sveštenik": Ministar o direktorki koja je zabranila obred u školi

Slučaj oko proslave Svetog Save u Osnovnoj školi „Aleksa Šantić“u Sečnju podelio je javnost. Direktorka nije dozvolila bogosluženje i sečenje slavskog kolača. Da li je verskom obredu mesto u školi? Šta je sa ateistima, decom muslimanske i katoličke veroispovesti? Treba li veronauku izmestiti u crkve i džamije? To su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za ministra prosvete Branka Ružića.

Najpre je istakao da su dodeljene 34 Svetosavske nagrade i održana Svetosavska akademija.

Preporučujemo

Želim da još jednom čestitam svima, i nastavnicima i laureatima, dobitnicima Svetosavske nagrade. Ideja je bila da pokažemo šta to sve naš obrazovni sistem može da iznedri i šta nudi. Ko je pratio Akademiju shvatio je da imamo dragulje - i pojedince i ustanove i institucije. Puno mi je srce – rekao je ministar danas u „Uranku“. - Kada je reč o polemikama u vezi sa obeležavanjem školske slave, to je naš mentalitet i uvek se nađe nešto što će medijski baciti senku.

Kako je objasnio ministar, niko nije u poziciji da suspenduje pravo bilo kog građanina da se oseća na ovaj ili na onaj način.

- Ako je neko ateista, to je je njegovo pravo, kao što je pravo i da pripadate nekoj religiji, da ste verujući. Kada govorimo o Svetom Savi, školska slava uvedena je u naš obrazovni sistem još 1840. godine. Bila je ukinuta od 1945. ili 1946. godine do 1990. godine kada je ovaj dan ponovo vraćen kao školska slava. Sveti Sava je bio utemeljivač srpske crkve i samostalne srpske države, prosvetitelj, promovisao je obrazovanje i nauku. Kada govorimo o školskoj slavi govorimo o tradiciji, o poštovanju, afirmisanju naših tradicionalnih vrednosti. Kada obeležavate slavu šta je prirodnije od toga da se seče slavski kolač i da bude prisutan sveštenik? Kada je reč o Ustavu i zakonu – to je dozvoljeno. Ni sama direktorka verovatno nije stigla da pročita u Ustavu i Zakonu o verskim zajednicama da ni na jedan način nisu suspendovana prava bilo koje konfesije, religije, tradicionalne crkve. Kada imate molitveni obred na nekom od stratišta, na primer, imate predstavnike svih verskih zajednica, a obred vodi sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Jel oni kažu da neće da prisustvuju obredu – kazao je ministar Ružić na televiziji K1.

Dodao je i da se cela priča razvila uglavnom na društvenim mrežama „radi priče“.

- Ne vidim bilo kakav problem u tome, niti je bilo ko bio predmet linča. Išao sam u XII beogradsku gimnaziju koju sam završio 1993. godine i sećam se da je jedne godine došao sveštenik na školsku slavu, iz voždovačke crkve. Kada je sveštenik tu, kao što je bio slučaj u pojedinim školama ove godine, bio je tu i slavski kolač, sveća, prigodan kultruno-umetnički program, fenomenalan, koji su deca organizovala. Ne vidim zašto je problem da poštujemo tradiciju – naglasio je ministar prosvete i istakao da nisu suspendovana prava deci koja pripadaju drugim konfesijama.

Ružić je kazao u „Uranku“ i da u školama imamo veroučitelje za decu islamske, katoličke, protestantske verske zajednice koji drže nastavu.

- Nije poenta u tome da li se sećamo da li je ranije bilo sveštenika u školama za Svetog Savu ili ne. Zakon o crkvama i verskim zajednicama jasno definiše da se verski obredi mogu obavljati van crkava - u bolnicama, školama, vojnim, policijskim objektima, a čak je i Ustavni sud potvrdio da se time ne narušava svetovni karakter tog prostora – objasnio je ministar - Nije obavezno da se tako obeležava slava, ali direktor škole ne može samostalno da odluči o tome ako ima i roditelje i decu i zaposlene koji su verujući. Odluke moraju da se donose u konsultacijama, u razgovoru sa svima. Tako se desilo i u Sečnju, odluka direktorke bila je jedna, a nakon toga su napravili konsultacije. Crkva je preko puta škole, i sveštenik je došao.

Ministar Branko Ružić kazao je danas i da postoji jasna odrednica da se u školama obeležava školska slava Sveti Sava.

Mi kao Ministarstvo nismo crkva, ne možemo da definišimo obim slavskog kolača, nož kojim se seče, koje vino se koristi... To nije naša obaveza. Crkva definiše način kako se seče slavski kolač i kako se slava obeležava, to je prirodno i normalno. Sveti Sava je utemeljivač škole, šta je tu sporno? Jel treba da zaboravimo na Svetog Savu, da kažemo da nije postojao? Neko od vaših kolega mi je rekao skoro da je SPC u rangu nevladine organizacije... kazao je Ružić Jovani Joksimović.

- Osnovno i srednje obrazovanje imamo na osam manjinskih jezika, imamo 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina u Srbiji. Multinacionalnost i multikulturalnost su dragulj našeg društva, to je velika vrednost i na tom polju nema ekstremnih problema. I šta je onda ostalo? Da od ovoga pravimo problem – kazao je Ružić.

O direktorki škole Oliveri Marjanović

Ministar Branko Ružić kazao je da ne postoji razlog da se direktorka škole u Sečnju stavlja pod zaštitu.

Od čega da je branimo? Ona nema pravo da donese odluku da sveštenik ne može da dođe. Ima pravo da se konsultuje sa roditeljima. Ako ste organ rukovođenja škole, što direktor jeste, sva pitanja razmatrate u komunikaciji i sa roditeljima i sa školskim odborom, kolektivom... Naročito ako intimno osećate da je nešto problem, baš se tada konsultujete. Ne možete nekom suspenzovati neko pravo zato što vi smatrate da je to tako. Što bi rekli klinci „Država to sam ja“. Pa nije tako. Dajte malo da u skladu sa pravilnicima koji omogućavaju obeležavanje i školske slave i mnogih drugih stvari, da se u konsultacijama dogovorimo i onda nema problema – kazao je Ruži i dodao: - Nije bilo problema niti direktorku treba stavljati pod zaštitu. Ona je na društvenim mrežama iznela svoj stav na jedan malo pretenciozniji način. Ako ste direktor škole nema potrebe da potencirate vaše opredeljenje, zašto bi to radili? Ona ima pravo to da radi ali ne da vezuje to za funkcionisanje škole. Školska slava je školska slava, a da li sam ja ateista, vernik. LGBT pripadnik – pa kakve to veze ima? Zato postoje zakoni, pravila, pravilnici.

Ružić je istakao i to da u Srbiji postoji više od 1.800 škola, a govori se samo o toj jednoj, u Sečnju.

Šta je sa ostalima, kako ni u jednoj drugoj nije bilo problema? Ako očekujete da će se u Tutinu pojaviti sveštenik, nisam baš siguran, ali je slava i tamo obeležena kao školska slava. Ne treba podizati prašinu. Nije u redu da direktorka bude meta linča, niti da se napada zbog ličnog opredeljenja, ali lično opredeljenje treba da ostane lično – jasan je bio Ružić danas na televiziji K1.

Veronauka

Ministar je istakao da svi govore o veronauci, a niko o građanskom vaspitanju.

- Veronauka i građansko vaspitanje su uvedeni kao izborni predmeti pa 2018. prebačeni terminološki u „izborni program“ što je u suštini jedno te isto. Ovi predmeti su uvedeni 2001. godine, a inicijativa je potekla od tadašnjeg premijera Zorana Đinđića nakon razgovora sa tradicionalnim crkvama, pre svega sa SPC. Nakon toga je to zakonski uređeno i imamo oko 2.000 veroučitelja i isto toliko nastavnika građanskog vaspitanja. Puno je pravo svakog roditelja i deteta da odabere da li će ići na građansko ili na veronauku. Nikome pravo nije suspendovano. Drugarstvo, ljubav i empatija se, siguran sam, promovišu na oba mesta. Ne vidim razlog da se nešto izmešta iz škole, već bi trebalo da poradimo na statusu tih nastavnika jer su svi oni nažalost primljeni na određeno svake godine. Potrebno je da se njihov status definiše i da uđu u sistem na način kako se definiše za sve ostale. Postoji interesovanje za tim. Sve tradicionalne crkve su zainteresovane za to, ne samo SPC. Postoji vladina Komisija za versku nastavu u kojoj sede predstavnici svih tradicionalnih crkava, ministarstva, Kancelarije za vere... Sistem funkcioniše već 22 godine i nisam primetio da je to izazvalo bilo koju turbulenciju u društvu. Zašto bismo vraćali veronauku u crkve i džamije? Sistem može da bude poboljšan ali je funkcionalan i funkcioniše sasvim korektno – kazao je Ružić.

Mala matura

Objasnio je ministar u „Uranku“ i kako će se od ove godine polagati mala matura.

- Osmaci su do sada polagali maternji jezik i književnost, matematiku i treći test je bio kombinovani i uključivao je pet predmeta: istoriju, geografiju, bilogiju, hemiju i fiziku. Nismo mi donosili odluku već su to radili referentni zavodi i struka. Smatrali smo da je potrebno da unapredimo taj završni test, odnosno malu maturu, i nakon sveobuhvatne analize doneli smo odluku da omogućimo osmacima da od tih pet predmeta odaberu jedan koji bi želeli da polažu. 80 procenata njih onlajn je iskazalo svoje želje i najviše su se opredeljivali za biologiju što je pokazatelj njihovih afiniteta. Potom slede geografija, pa istorija, fizika pa hemija. Do petka su mogli da se prijave od početka školske godine, a ukoliko ima nekih manjkavosti imaju mogućnost još dva dana da na to utiču, još danas i sutra (do 1. februara) – rekao je ministar Ružić.

Zbirke

Objavljene su i zbirke zadataka za završne ispite za osnovce 24. januara.

- Ima 450 zadataka i rangirani su po kompleksnosti. Rešenja su u zbirkama, pa đaci mogu da vežbaju. Postoji eVežbaonica, RTS planeta, pripreme u školama... To je uigran sistem koji funkcioniše. Sledi u martu (24. i 25. marta) pripremni test, a potom sledi završni. Na raspolaganju je i portal Moja srednja škola koji pruža mogućnost da se sve – apliciranja do žalbenog postupka i upisa završi onlajn, a ko tome nije vičan može i na „old fashion“ način da ode u školu i uradi sve lično. Mala matura polaže se 21. juna.

O nasilju u školama i protestima prosvetara

U vezi sa nasiljem u školama je oformljena radna grupa i usaglašene su odluke 20. decembra.

- Zahvalan sam medijima što su temu nasilja u školama postavili na pijedestal. Aktuelna je ta tema oduvek, a nasilja je bilo i biće ga, nažalost. Trebalo bi da mediji afirmišu i pozitivne primere kojih ima mnogo više. Samo iz pozitivnih primera možemo da preveniramo ove negativne. Formirali smo radnu grupu i tražio sam da bude oročena iz prostog razloga što je formirate u onim situacijama kada ne možete, ne umete ili je teško da nešto rešite, ali praksa neretko pokaže da one traju unedogled i svi je zaborave. Mi smo završili taj posao i zahvalan sam svima – ljudima od struke, ljudima iz ministarstva, predstavnicima sindikata. Došli smo do nekih devet ili deset tačaka i sve mere zahtevaju određeni vremenski period. Ukoliko je reč o pravilnicima to je lakše i biće pripremljeni, ali kada govorimo o izmenama i dopunama zakona, to zahteva skupštinsku proceduru – objasnio je Ružić.

Kazao je na televiziji K1 koje su neke od novih mera.

- Vladanje od petog do osmog razreda će se brojčano ocenjivati i ulaziće u prosek što do sada nije bio slučaj. Sprečićemo i čestu zloupotrebu: u slučajevima kada se vodi neki vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika srednje škole on više neće moći da se ispiše iz te i upiše u drugu školu do okončanja tog postupka. To je veliki problem i to smo videli na primeru učenika iz Trstenika – kazao je Ružić i dodao: - Kazne za roditelje su postojale, ali je najniža kazna povećana sa 10.000 na 40.000 dinara i to je jedna od mera koja bi trebalo da dovede do većeg stepena odgovornosti. Od 40.000 do 100.000 dinara su kazne za roditelje ili zakonske zastupnike. Predmet promena su i izmene pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog ili srednjeg obrazovanja i vaspitanja, a u pogledu povećanja stručnih saradnika – psihologa i pedagoga. To je dragoceno. Povećanjem tog broja imaćemo više ljudi koji će moći referentno i stručno da utiču i preveniraju taj, ne daj Bože, treći nivo nasilja. Kada dođe do prvog nivoa oni koji su odgovorni treba to da prijave, jer kada dođe do trećeg – fizičkog nasilja, uključuje se čitav tim – centri za socijalni rad, MUP, tužilaštvo... ali tada je kasno, po mom mišljenju. Sve što nam stoji na raspolaganju treba da iskoristimo na najbolji mogući način. Sve to izazvaće i finansijski efekat i očekujem razumevanje i Vlade i Ministarstva finansija jer su to nove plate i novi zaposleni ali očekujem razumevanje jer je ovo društveni problem. Škole nisu neka ostrva pa se to samo dešava u školama, već je to refleksija stanja u društvu koje treba da popravljamo – stava je ministar Ružić.

O profesoru Jovanu Kneževiću

Na pitanje šta misli o zahtevu Foruma beogradskih gimnazija koje traži smenu direktora VI beogradske gimnazije, Ružić je u „Uranku“ kazao:

- Upućeni smo u sve što se događa u našem obrazovnom sistemu pa i u ono što se dešavalo u VI gimnaziji. Nažalost, ništa profesora Kneževića neće vratiti. Imam dosta prijatelja kojima je on predavao i o njemu su uvek govorili u sperlativu, ali ima i onih koji su govorili drugačije. On je profesor starog kova i veliki je gubitak što je preminuo. Važno je sagledati proceduru. Postojala je peticija velikog broja roditelja što je dovelo do suspenzije profesora kao krajnjeg epiloga. Sve je bilo u skladu sa zakonom. Ukoliko neko želi da insinuira da je to bio uzrok smrtnog ishoda pa se traži zadovoljenje pravde time što će biti smenjen direktor, na pogrešnom je putu. To nije način da se izborite. Forum ima često i konstruktivne predloge, to nije sporno, ali ovde je zakonski gledano sve čisto.

Obavezno srednje obrazovanje do 2030. godine

Obavezno srednje obrazovanje je deo Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine.

To nije imperativna norma ali jeste strateška orijentacija. Smatramo da treba što više proširiti obuhvat onih koji su na nivou srednjeg obrazovanja. Član 71 Ustava jasno definiše da je osnovno obrazovanje besplatno i obavezno, a da je srednje obrazovanje besplatno, dakle nije obavezno. Tome mora da prethodi sveobuhvatna analiza mreže srednjih škola, mogućnosti upisa u nerazvijenim sredinama... To je dobar pravac i ako ga budemo realizovali biće to dobro za naše društvo i obrazovni sistem, ali to će iziskivati promenu tog dela Ustava, odredbe člana 71. Mislim da je sve realno ako se prione na posao. Ne vidim razlog da bude nerealno, to je deo strategije i može samo da donese boljitak – zaključio je Ružić u „Uranku“ na televiziji K1.

(Telegraf.rs)