Mračna tajna škole u selu Zlakusa: Srpski junak prešao celu Albaniju peške, Nemci ga streljali na kućnom pragu

  • 0

Živopisno srpsko selo Zlakusa jedno je od onih koje ima dušu i poseban kolorit. Mesto u kom su spojeni tradicija i budućnost, istorija i mladost. I tako nije samo sad, već je i pre skoro 100 godina upravo ovo selo bilo najživlje u ovom kraju. U prilog tome govori i prva škola koja je ovde otvorena, pred Drugi svetski rat 1939. godine. Kuća u kojoj su se mališani u to teško vreme učili osnovama znanja postoji i danas kao svojevrstan muzej koji seća na vremena u kom je pismenost bila veliki luksuz.

- U to vreme dugo su učitelji lutali po privatnim kućama i koliko su mogli na taj način prenosoli svoja znanja na seosku decu. Zatim je pokrenuta incijativa da se to promeni i veliki srpski junak Gvozden Terzić ustupio je jednu od svojih kuća upravo za tu namenu. Prvi učitelj u toj školi u Zlakusi bio je Petar Radovanović po kom danas Dom za decu i omladinu u Užicu nosi ime - rekao je za RINU, Dušan Drndarević, Gvozdenov potomak koji je odrastao u domaćinstvu gde se nekad nalazila prva škola u ovom selu.

Kao i svaka škola u to vreme, i ova u Zlakusi bila je oskudna, ali želja za znanjem bila je jača od hladne užičke zime i svih drugih nedaća. Za prvu školu na imanju Terzića vezana je i tragična priča, koja je donekle i odredila njenu sudbinu.

- Posle bitke na Gradini, Nemci dolaze i provaljuju sobu učitelja u kojoj je on boravio pre odlaska u partizane i u njoj nalaze tada zabranjenu, komunističku literaturu. Zbog tih knjiga odvode iz domaćinstva Gvozdena i njegovog sinovca Milisava Terzića, mladića od 18 godina, streljaju ih i vešaju na ulasku u selo gde se i danas nalazi spomen park pod nazivom „Vešala“. Gvozden je bio veliki borac i u ratovima je proveo sedam godina, celu Albaniju je prešao peške, a onda je sudbina htela da život izgubi u svom rodnom selu - izjavio je Dušan.

Osnovna škola radila je i posle oslobođenja u privatnoj kući, a izgradnja zgrade Osnovne škole u Zlakusi počela je 1965. i to zahvaljujući inicijativi učitelja Milorada Šojića koji je bio pravi inovator i u ovo selo doneo je prvi radio, prvi televizor i dovezao prvi automobil.

- U izgradnji škole kroz kuluke su u velikoj meri učestvovale i žene, jer su se muškarci tada mahom počeli zapošljavati u fabrikama. Ciglu, šljunak, građu i ostali materijal davali su takođe meštani. Useljenje u novu pkolsku zgradu bilo je pet godina kasnije - kaže Dušan.

Iako su se đaci preselili u moderniju i veću građevinu, prva škola ostala je posebna i autentična. Još uvek je nije uništilo vreme i nalazi se u sklopu turističkog kompleksa „Terzića avlija“. Na stotine turista svake godine prođe kroz kapiju i uđe u domaćinstvo koje je nekada pripadalo Gvozdenu i na taj način se upoznaje sa istorijom ovog kraja.

(Telegraf.rs)

Video: U poslednjoj ulici Beograda kao na Pančićevom vrhu: Iz kuće na sankama ili peške

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA