"Sad će mama da sprema kolače": Ogi nije shvatao zašto žive u mraku, struju su konačno dobili, stigao i šporet

Sijalica u grlu, u domu Jerkovića u Grockoj, više ne stoji badava. Ni radijatori nisu tu, tek da bi se reklo da ih imaju. Greju umesto "smederevca". Umesto zvuka agregata, čuju se likovi iz crtaća na televizoru, a sve to, što je najlepše, nadmašuje dečija graja, najviše malog Ogija (5), dečaka sa devet dijagnoza, koji je više od 5 godina živeo u kući bez struje.

Više nije tako.

Uoči srpske Nove godine, tačnije 13. januara, Jerkovićima, koji su bez struje živeli samo zato što se nisu našli na satelistkom snimku, konačno je puštena struja. Život im se okrenuo.

- To je osećaj koji ne znam ni kako bih vam opisala - kaže Ogijeva majka Marija, kojoj se život sveo na večitu borbu.

Bori se svaka majka, svaki roditelj za svoju decu, ali njena i supruga Sekule, drugačija je...

- Posle 5 godina borbe i muke, i bacanja lekova, kupovine novih, i nemogućnosti održavanja Ognjenovih inhalacija kako je potrebno, konačno imamo struju. Život nam se skroz promenio. Koliko nam se samo aparata pokvarilo zbog agregata. Koliko smo samo novca dali za gorivo za agregat. Trebalo je to sve zaraditi - priča Marija.

Jerkovići su bez struje bili u kući koju su napravili 2017. godine, jer ih nije bilo na satelitskom snimku iz 2015. godine. Ironija je da su imali vodu, i rešenje o kućnom broju.

Život bez struje težak je i zdravoj, a kamoli bolesnoj osobi, pogotovo detetu poput Ogija koji ima 9 dijagnoza, zbog kojih pije 22 leka. Oni se čuvaju u frižideru, a bez struje to bilo uzalud... Frižider koji radi bez struje ne postoji.

Ogi je vezan i za inhalator. U životu sa agregatom, oni su se kvarili, a i ako agregat stane, Ogi ostaje bez vazduha.

- Jednom rečju, život nam se skroz promenio. Nadamo se da sada ide sve na bolje. Nisam verovala da će se ovo sa strujom rešiti. Nas je opština odbijala da dobijemo priključak. Da nije bilo vas, a htela bih da se zahvalim i Kristini Tešić, našem modelu i advokatu. Ona nam je mnogo pomogla i za dobijanje struje, a i da se prikupi novac Ognjena, za odlazak u Tursku na tretman matičnim ćelijama. Zahvaljujući njoj i Telegrafu su ljudi čuli sa nas. Htela bih da se zahvalim i Leli koja je delila na Fejsbuku naše apele. Mnogo nam je značilo to, mnogo je ljudi kao i vi zvalo opštinu, da nije bilo toga, nema šanse da bismo je dobili.

Ognjenove dijagnoze, teško je zapamtiti. Prva dijagnoza koja mu je upisana u zdravstveni karton je bronhijalna astma. Onda su se nizale jedna za drugom -  epilepsija, mezijalna temporalna skleroza na mozgu, sistemski lupus, autizam, reumatitis obe ruke i noge...

Sada su postavljene sumnje da ima glioblastom, tumor mozga. 

- U ponedeljak, 30. januara idemo za Istanbul na tretman matičnim ćelijama. To su sedmi i osmi tretman a za tri meseca, u maju, ćemo opet ići na devetu i desetu. Za svaki odlazak nam treba 25 .000 evra, plus što nam treba za hranu i suplemente, jer smo tamo od 20 do 24 dana, a i ovde što nam je potreban novac za defekotologe, fizikalnu terapiju - kaže Ogijeva mama.

A on....

Ogi.

Dečak kakav se jednom rađa.

Samo bi da se mazi... Da se grli...

- Mama će da sprema kojače - govori dok tata Sekula otvara električni šporet, koji smo im odneli a koji im je poklonila Comtrade distribucija i njihov brend Tesla.

"Ogi, baci pet".

Baca pet.

"Ogi, pošalji poljubac".

Pošalje ih hiljadu...

"Ogi, hajde da se slikamo. Dođi kod mene".

Ponavlja, "dođi kod mene" i prilazi.

Ne beži kao u oktobru prošle godine od svetla, objektiva, aparata, nepoznatih ljudi....

Ovom prelepom dečaku, matične ćelije su, kaže majka Marija, mnogo pomogle.

- Počeo je da priča posle treće doze, prohodao je posle druge, mada Ognjen i dalje hoda na prstima. Nadamo se da ćemo do maja meseca da uspemo da ga spustimo da hoda kako treba, a ako ne, onda će morati na operaciju obe noge. Poslednji put smo na tretman matičnim ćelijama bili uoči Nove godine. Vratili smo se 4. decembra iz Turske i pomak je mnogo primetan. Ognjen mnogo bolje priča, zna da kaže šta ga boli, ako želi napolje...Nema strahova više, ima ih, ali ne toliko koliko ih je imao ranije... Do pre dva meseca nije hteo napolje da izađe a kamoli da uđe negde gde je velika gužva. Još je ostalo sa decom da počne da komunicira ali hoće da se igra sa igračkama . To ga ranije nije zanimalo, i hoće da gleda crtani, da sluša pesmice... Ranije nije mogao ništa.

Ognjenu možemo da pomognemo slanem SMS-a 1080 na 3030 ili uplatom na neki od računa:

Dinarski račun: 160-6000001216323-26;

Devizni račun: 160-6000001216374-67;

IBAN: RS35160600000121637467;

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

(Telegraf.rs)