Pekara u Lešnici brine o onima koji nemaju: Skoro 40 godina siromašnima daju besplatno hleb i pecivo

Decenijama oni koji ne mogu da plate, besplatno dobijaju proizvode pekare "Kosta". Pekara sa tom tradicijom nastavlja i poziva sve one koji imaju da ne dozvole da ljudi gladuju.

- Preporučio bih svima koji imaju da ne dozvole da ljudi gladuju, neće to ni osetiti, a onima koji nemaju to mnogo znači - kaže vlasnik pekare Momčilo Maksimović.

Preporučujemo

Retko ko danas može da se pohvali da mu je tradicija vezana za humanost, a upravo to se povezuje sa lešničkom pekarom "Kosta" u kojoj već decenijama oni koji ne mogu da plate, besplatno dobijaju njihove proizvode. Mogu da biraju, da li će pogačice, burek, neko drugo pecivo ili hleb. Ko god dođe gladan, odlazi sit.

Ovu lepu tradiciju započeo je vlasnik pekare Kosta Maksimović još kada je počela sa radom 1985. godine, a nastavili su njegovi sinovi Momčilo i Predrag. Kako Momčilo kaže za Lozničke novosti, tada je to bila jedina pekara u Lešnici. U međuvremenu je otvoreno još nekoliko, ali su sve pozatvarane i sada je ponovo jedina pekara u ovom mestu. U nju dolaze ne samo Lešničani, već i meštani okolnih mesta - Novog Sela, Prnjavora, čak i iz Loznice u kojoj, takođe, imaju pekaru u kojoj prodaju samo peciva.

- Naš otac je sve do kraja života davao onima koji nemaju, nije hteo da ih ostavi da gladuju. Sada ih nema mnogo kao nekada, ali kada dođu, mi im damo da jedu. Mnogi ljudi su zapamtili taj gest kada nisu imali, a sada imaju, sećaju se, pričaju ljudi o tome, kad nemaš, a neko ti da, to ti ostane u sećanju za ceo život. I ovi mlađi koji su sada već odrasli ljudi, a dolazili su kod nas u vreme inflacije devedesetih, pričaju o tome - kaže Momčilo.

Na pitanje da li je teško biti pekar, Momčilo kaže da nije baš lako pošto se radi, većinom, noću, ima nešto peciva da se radi i tokom dana, ali veći deo posla se obavlja uveče i uglavnom se sve proda do 10-11 sati. Preko leta, posebno vikendom, kod pekare "Kosta" u noćnim i jutarnjim satima okupljaju se mladi, svraćaju iz noćnog provoda da nešto prezalogaje.

- Mladi nisu baš toliko zainteresovani za ovaj posao, iako je zanimljiv i može da se zaradi, pogotovo od peciva, bureka i pogačica, na hlebu je promenljivo, nekada, maltene, ne zaradite ništa. Najbolje se prodaju burek, pogačice i pecivo sa viršlama i, naravno, hleb, mada se i pice dosta traže - dodaje Momčilo.

Kolika je radnička plata i da li ima naslednika koji će nastaviti ovaj posao, pitamo ga. Kaže da je solidna, sve zavisi od toga čime se ko zadovoljava, kreće se od 70.000 do 120.000 dinara a u gradu je i 150.000 dinara.

- Bavićemo se ovim poslom dokle budemo mogli da radimo, videćemo. Imam sina, on je dobar đak, a da li će hteti da preuzme posao, ne mogu da garantujem. Mi nastav - zaključuje Momčilo.

(Telegraf.rs)