Aleksinčanin sebi podigao mauzolej: Okružio se svecima i patrijarsima, ispisana kletva bode oči

Poznati aleksinački privrednik Stepan Isajlović Ćerenta (68) privodi kraju izgradnju svoje večne kuće koja je po svojoj neobičnosti zapala za oko svakome ko je u skorije vreme posetio aleksinačko Novo groblje.

Masivna grobnica, koja će biti Isajlovićevo večno konačište okružena je slikama verske sadržine, tu su i njegove fotografije ali ono što najviše bode oči je svojevrsna kletva, po ugledu na one nalažene u egipatskim grobnicama, usmerene ka onima koji mu naruše večni mir.

Preporučujemo

Objašnjavajući nesvakidašnji dizajn svog budućeg počivališta, Ćerenta, kako je Stepanov porodični nadimak kaže da je grobnica na neki način odražava njegov život.

- Ja sam mučena duša, mnogo toga sam preturio preko glave, moj život bio mogao da stane u roman. Baš iz tog razloga odlučio sam da sebi napravim spomenik za života, da ne bih mučio moju decu i unučiće kao što sam se ja mučio – kaže Stepan.

Komentarišući nesvakidašnji izgled svog grobnog mesta, Isajlović kaže da je ono ogledalo njegovog života.

- Pobožan sam čovek, otuda slike patrijarha i svetaca na tom mestu. Živeo sam devet godina u manastiru Sveti Roman. Tamo sam stigao 1968. godine, kao trinaestogodišnjak. Moji roditelji su bili bogati ljudi, imali su kamione i bagere, sve nam je to oduzeto šezdesetih godina prošlog veka. Komunisti su nam to oteli kao nezakonito stečenu imovinu pa sam ja na preporuku prijatelja ali i zahvaljujući prijateljstvu moga oca sa jednim sveštenikom, stigao u Sveti Roman. Odatle sam išao u školu u Kruševac ali sam odgajan kao vernik i to sam ostao celog života – priča Ćerenta, kako ga svi u Aleksincu zovu.

Kao dvadesetjednogodišnjak izašao je iz manastira i odlučio da obnovi porodičnu firmu.

- Snalazio sam se, kako sam znao, malo, pomalo, pozajmljivao novac ali sam vredno radio i tako sam opet počeo da poslujem. Srećan sam što mogu da to ostavim svojim potomcima, da ne bi tako teško živeli kao što sam ja bio primoran. Iz istog razlog sam odlučio i da sebi napravim spomenik za života. Još to nije sve gotovo, malo se oteglo, čekao sam neki kamen iz Zimbabvea ali polako se primičem kraju. Tu ću da slavim jedan stočić i jedan tanjir, i obeležje da se vidi koju slavu slavim. Tu ću da počivam, okružen slikama patrijarha i svetaca, to su moje slike kada sam bio mlad, zatim partrijarsi Irinej, Pavle, Isus, Majka božja, ukupno ih ima jedanaest, na taj način sam hteo da izrazim svoju pobožnost – zaključuje ovaj Aleksinčanin.

(Telegraf.rs)