Ako se zovete Milica, možda upravo obarate Ginisa: Razgovarali smo s jednom od njih i otkrili tešku priču

Da li ste nekada upoznali neku Milicu Jovanović? Šanse da jeste su velike, imajući u vidu da je ovo, i zvanično, najčešće ime i prezime u Srbiji. Procenjuje se da ima najmanje 500 osoba koje se tako zovu i prezivaju.

Tim povodom se 4. februara, u TC Big Fashion u Beogradu, sprema obaranje Ginisovog rekorda u skupu najvećeg broja ljudi sa istim imenom i prezimenom. Organizator događaja je kompanija Color Media Communications.

Jedna od brojnih Milica Jovanović koje će se tog dana pojaviti da obore rekord je i 29-godišnja devojka iz Ostružnice. Kaže da obožava izazove i knjige i da svakim novim, pročitanim delom, boji dane u invalidskim kolicima.

- Kada sam se prijavila za obaranje Ginisovog rekorda, svi su me podržali, prijatelji i porodica. Jedva čekam! Očekujem sjajnu zabavu i dobar provod - priča Milica za Telegraf.

Jedini problem jeste prevoz do dešavanja, budući da kao osoba u kolicima nema svuda obezbeđen lak prolaz i pristup. 

- U kolicima sam i teško mi je da izlazim, nadam se da će se neko javiti da mi pomogne oko prevoza do tamo i nazad. Ipak, Ostružnica je blizu pa se nadam da će neko pristati - priča nam Milica i ne skida osmeh s lica, jer je vedrina njen prvi recept za lakši život.

Iza tog osmeha krije se nimalo laka borba. Milica od rođenja ima spinalnu mišićnu atrofiju, te je vezana za kolica. To je ne sprečava da gleda napred, a pogled kroz knjige može da ide daleko i kolica ga ne sputavaju. 

- Ustanem i onda se prvo izmazim sa psom Mazom i mačkom, a potom se bacam na čitanje. Jako volim knjige, volim i filmove ali su mi knjige velika ljubav - priča nam mlada Milica i dodaje:

- Velika mi je želja da se bavim nekom IT strukom. To bih mogla od kuće da radim, ali još ne znam puno o tome, moram da se posvetim kako bih  naučila.

Invaliditet i teška dijagnoza nisu bili prepreka ni da se Milica, psole završene škole, baci na sport. 

- U moju školu su došli ljudi koji su nas besplatno trenirali. Igrala sam boćanje u kolicima i osvojila sam drugo mesto na takmičenju, a bavila sam se i mačovanjem. Kada bih morala da izaberem koji mi je sport draži, mislim da bi to bilo mačovanje - odgovara samouvereno.

Kada se predstavlja ljudima, obično je prati epitet "ledenje kraljice".

- Prijatelji mi kažu da ostavljam utisak povučene osobe i hladne, ali ko me samo malo bolje upozna, zna da sam nasmejana i vedra.

Ova skromna devojka kaže da nema specijalne želje, ali priznaje da joj jedna stvar nedostaje. 

- Mučno mi je jer ne izlazim uopšte, stalno sam kod kuće. Prijatelji kada me pozovu na kafu, ja ne mogu da izađem, pa oni dolaze kod mene jer mi je to najlakše, ali bih naravno volela da izađem i ja sa njima. Tu u blizini odem malo, ali nije to ono isto, kao kada odete do grada i popijete kafu - dodaje na kraju, tako apelujući na nadležne da se pozabave pitanjem kretanja osoba sa invaliditetom i otklanjanjem prepreka koje one na tom putu imaju.

(Telegraf.rs)