Vršnjačkog nasilja sve više, a nema ko da ga leči: U Vojvodini samo četiri dečja psihijatra

Evidentan porast vršnjačkog nasilja bio je povod da dr Bojan Bagi, poslanik SVM u Skupštini Vojvodine, na završnoj sednici 2022. ukaže na nedovoljan broj dečjih psihijatara u Vojvodini.

Doktor Bagi, specijalista anesteziolog u Subotici, naveo je da Srbija ima ukupno 40 dečjih psihijatara, dok Vojvodina ima svega četiri - dva u Novom Sadu i po jedan u Sremskoj Mitrovici i u Somboru.

Preporučujemo

- Mislim da je ovo veoma bitan problem jer uz sve poštovanje pedagoga, psihologa i socijalnih radnika, bez uključivanja dečjih psihijatara u preventivnom smislu i otkrivanju dece koja imaju poremećaj u ponašanju, možemo u budućnosti da imamo dugoročan problem", istakao je dr Bagi, prenose Novosti.

Naglasio je i da je nedovoljan iznos od 900.000 dinara, koliko je za ovu godinu iz pokrajinskog budžeta opredeljeno za specijalizaciju dečjih psihijatara, te da u budućnosti treba poboljšati način finansiranja i tako stimulisati kolege psihijatre da se opredele za specijalizaciju dečje psihijatrije.

Još preciznijim podacima raspolaže prof. dr Vladimir Knežević, načelnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, na čijem odeljenju za dečju i adolescentnu psihijatriju sa dnevnom bolnicom Klinike za psihijatriju KCV, ujedno i jedinom u pokrajini, bolnički se leče maloletnici iz cele Vojvodine koji boluju od mentalnih poremećaja.

Pored rada sa hospitalizovanom decom, tri psihijatra na mesečnom nivou obave veliki broj ambulantnih pregleda dece i omladine iz pokrajine.

"Na odeljenju je zaposleno pet lekara, od kojih su tri specijalisti koji se bave dečjom psihijatrijom, dok su dva lekara na specijalizaciji iz dečje psihijatrije, što je za potrebe KCV, spram važećih pravilnika, odgovarajući broj", rekao je dr Knežević.

Ovaj specijalista naglašava i da je vršnjačko nasilje među decom i mladima samo delimično povezano sa medicinskom oblašću psihijatrijom, dok je za prepoznavanje i tretman ovakvih osoba svakako neophodan sveobuhvatni pristup koji bi podrazumevao učešće porodice, škole, pedagoga, psihologa, centara za socijalni rad.

"Ovo ističem jer psihijatrija ima udela u prevenciji, prepoznavanju i lečenju mentalnih poremećaja, dok je nasilje multifaktorijalno uslovljeno i ne mora biti isključiva posledica mentalnog poremećaja u užem smislu", zaključio je dr Knežević.

Prema rečima prof. dr Kneževića, dete koje pokazuje poremećaj ponašanja, kako se to naziva u psihijatriji i psihologiji, treba da bude pregledano od strane dečjeg psihijatra i psihologa bez obzira na starosnu dob, kako bi se utvrdilo da li boluje od mentalnog poremećaja i šta mogu biti terapijske opcije, te kako bi se osmislio plan sekundarne prevencije ovakvog ponašanja.

(Telegraf.rs)