Boginje prete da se prošire kao požar, već otkriveni novi slučajevi u Smederevu: Nedavno smo imali 15 smrti

Na području Smedereva utvrđeno je prisustvo malih boginja kod petoro dece i jedne odrasle osobe. Za još osam osoba se čekaju rezultati, potvrđeno je RTS-u u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu. Na bolničkom lečenju nalazi se troje dece koja su u stabilnom zdravstvenom stanju.

Ovim povodom epidemiološka služba ZZJZ Požarevac sprovodi epidemiološko istraživanje potvrđenih slučajeva. Na teritoriji gde je potvrđeno obolevanje od morbila potrebno je imunizovati sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe uzrasta od 12 meseci do 18 godina, u skladu sa Pravilnikom o programu obavezne imunizacije, kao i osetljive kontakte obolelih od morbila MMR vakcinom (protiv morbila, zaušaka i rubele) što pre, a najkasnije u roku od 72 sata od kada su bili u kontaktu sa obolelima.

– U skladu sa predlogom mera, u Srbiji se sprovodi pooštren epidemiološki nadzor. To, pored ostalog, znači i da će se hitnom i vanrednom revizijom vakcinalne kartoteke evidentirati nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca prema uzrastu i sprovesti njihova vakcinacija MMR vakcinom – navodi se u saopštenju Instituta "Batut".

Kako za "Politiku" ističe dr Olgica Obradović, direktorka Doma zdravlja "Smederevo", oni će pojačati zdravstveni nadzor i apelovati na roditelje da vakcinišu decu.

– Očekujemo da će se registrovati još slučajeva. MMR vakcina je zakonom obavezna za mališane, ali neki roditelji pronalaze raznorazne izgovore i neprimerena opravdanja da dete ne vakcinišu. I niko se od njih ne kažnjava. Imaju dosta predrasuda i zabluda, zbog čega imamo probleme. Ima i obrazovanih roditelja koji ne žele da vakcinišu dete. Inače, u Smederevu se beleži dobar obuhvat vakcinacijom, koji je prema poslednjim podacima iz 2021. godine iznosio 85 odsto – navodi dr Obradović.

Prema rečima profesora dr Georgiosa Konstantinidisa, predsednika Udruženja pedijatara Srbije, sada se vidi da to što su lekari stalno govorili o važnosti imunizacije i bili "dosadni" – nije bilo neopravdano. Sada može mnogo manje da se uradi, nego da je vakcinisan zadovoljavajući broj mališana.

– Deca su zarazna pre izbijanja ospe, ponekad čak i pre pojave ozbiljnije kliničke slike. Tada su najinfektivniji. Ne može da se tačno zna ko je prenosilac malih boginja. A one se veoma lako prenose. Važno je da deca i sa minimalnim znacima respiratorne infekcije ne idu u kolektive dok se ne utvrdi šta im je, kao i da se ne druže sa drugom decom. To je jedina moguća prevencija. Važno je raditi na zdravstvenom prosvećivanju ljudi. Mediji treba da plasiraju isključivo informacije zasnovane na naučnim dokazima – smatra dr Konstantinidis.

Dr Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije, podseća da oni o mogućem izbijanju epidemije malih boginja upozoravaju više od godinu dana. Tri godine je obuhvat vakcinacije MMR vakcinom mnogo niži od onog praga koji može da osigura da nemamo epidemiju malih boginja.

– Nažalost, ona sada kreće i ako se ne uradi hitna akcija, male boginje će se proširiti kao požar među decom koja nisu vakcinisana. Nevakcinisana deca moraju u narednih nekoliko dana da dobiju jednu dozu vakcine. To će pomoći velikom broju mališana da izbegnu obolevanje, koje nosi sa sobom velike rizike kao što je bio slučaj sa epidemijom od pre nekoliko godina kada je zabeleženo čak 15 smrtnih slučajeva. Nažalost, mogla bi da stradaju i ona deca koja iz određenih razloga ne smeju da se vakcinišu – kaže dr Popović.

Sagovornik napominje da su razlozi zbog čega roditelji odbijaju vakcinaciju kompleksni i jednim delom su povezani sa njihovim nepoverenjem u MMR vakcinu.

– Roditelji moraju da dobiju pravu informaciju, iz pravih izvora i da donesu jednu ispravnu odluku – da vakcinišu decu. Nikad nije bilo osnove da se ova vakcina povezuje sa pojavom autizma, ali neki igraju na tu kartu baratajući poluinformacijama. MMR vakcina mora da se primi u tačno određenoj nedelji, a dešavalo se da su roditelji i neki zdravstveni radnici želeli da odlože, odnosno produže period za davanje vakcine. Predrasuda je da treba sačekati sa vakcinom dok dete ne "ojača". Takva pogrešna praksa je dovela do toga da se vakcinacija odgađala, kao i da se vremenom ta deca uopšte ni ne vakcinišu.

Po propisima, dete koje nije vakcinisano ne može da se upiše u vrtić ili školu. Ali se ljudi ponašaju neozbiljno i donose razne potvrde kako dete ne može iz određenog razloga da se vakciniše, pa se preko toga prelazi. Na primer, roditelj donese potvrdu da je dete alergično na jaja ili da je bolesno i da ne može da se imunizuje – pojašnjava dr Popović.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić ocenila je zabrinjavajućom i alarmantnom ponovnu pojavu malih boginja i podsetila da MMR vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele spada u obaveznu imunizaciju, saopštio je RFZO.

Šta svi treba da znaju

Kako je za Telegraf.rs rečeno iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, prenošenje malih boginja, kao jedne od najzaraznijih virusnih infekcija, vrši se direktnim kontaktom sa obolelom osobom, što mogu biti poljubac ili rukovanje, zatim putem vazduha respiratornim kapljicama, koje emituje obolela osoba (kašalj, kijanje) i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.

Dodaju da posle inkubacije koja traje 7-18 dana, a što je period od momenta ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja, tj. pojave tegoba, dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci).

"Nabrojani simptomi traju 2-4 dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature (preko 40°C) i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete", navode iz Gradskog zavoda.

Ističu da je obolela osoba zarazna poslednjeg dana inkubacije (kada je još uvek bez tegoba), 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe.

"Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su: zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komlikacije. Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1,000 obolelih sa navedenom komlikacijom dolazi do smrtnog ishoda", dodaju.

Vakcinacija je, ističu, jedina efikasna mera prevencije.

"Dovodi do stvaranja solidnog i dugotrajnog (doživotnog) imuniteta. MMR vakcina se daje u 2 doze: deci u drugoj godini života (pravovremeno data vakcina je u uzrastu od 12 -15 meseci) i u 7. godini života (u okviru priprema za polazak u školu)", napominju.

Bolest se najčešće manifestuje visokom temperaturom, curenjem nosa i crvenilom očiju, a nakon nekoliko dana i pojave ospi. Četiri dana pre nego što one izbiju, osoba je visokoinfektivna, kao i četiri dana posle pojave osipa, što znači da je može preneti na druge ljude. Virus malih boginja slabi imuni sistem i čini decu podložnijom drugim zaraznim bolestima poput upale pluća i dijareje. Morbile se prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom ili putem vazduha respiratornim kapljicama koje „izbacuje” obolela osoba kada kija ili kašlje, a moguće je i dodirom kontaminiranih predmeta. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe, a svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga.

Institut za javno zdravlje Srbije navodi da će prema razvoju aktuelne epidemiološke situacije predlagati mere u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, stručnim stavovima, preporukama Svetske zdravstvene organizacije, iz kojih je proistekao i usvojeni plan eliminacije morbila u Srbiji.

– Imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, ostvarene kontakte, pretpostavljeni izvor infekcije, mere treba sprovoditi najmanje u periodu dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa parametrima u oceni i proceni epidemiološke situacije na teritoriji gde su potvrđeni slučajevi morbila – kažu u „Batutu”.

Prema poslednjim podacima, navodi Politika, obuhvat imunizacije MMR vakcinom iznosi 71 odsto kada je reč o uzrastu dece do dve godine, dok je kod dece predškolskog uzrasta taj obuhvat oko 85 odsto, što nije dovoljno. Neophodno je da više od 95 odsto mališana dobije vakcinu.

(Telegraf.rs)