"60 totalnih anestezija, 14 VTO, 1 pobačaj": Brojke su strašne, ali hrabra mama Sandra danas ima Ljubicu

Jedna od najlepših stvari na svetu je kada posle velike ljubavi, kao njena kruna, stigne dete. Sandra Jovanović (39) iz Niša tu sreću je dugo čekala. Mnogo padova, mnogo patnje i suza, bilo je prožeto kroz ukupno 14. vantelesnih oplodnji i pitanje na koje odgovor nikad nije bio izvestan - da li će doći beba?

Na kraju je na svet došla Ljubica, dugo čekana i dočekana.

Preporučujemo

Borba za potomstvo duga 14 godina

- Ja sam svoju borbu započela kada sam imala 24 godine. Ukupno 14 godina smo kroz vantelesne oplodnje pokušavali da dobijemo dete. Imali smo 14 postupaka vantelesne oplodnje. Na samom početku, kada sam otkrila da imam problem sa začećem, činilo mi se da je to lako. Da samo odem na vantelesnu oplodnju i ... Puf! Beba je tu - počinje ispovest za Telegraf hrabra Nišlijka Sandra, danas uzor mnogim ženama koje se bore da postanu majke.

Kada je dobila dijagnozu da su joj jajovodi potpuno nefunkcionalni, bila je to strašna vest za nju. Trebalo joj je neko vreme da prihvati da na prirodan način nikada neće uspeti da dobije dete.

- To nije ni malo lako shvatiti i prihvatiti. Trebalo mi je vreme. Želela sam plus da imam i neki život, da malo putujem, da se zaposlim, da kupim stan. Imala sam ideju da sve to treba završiti pre roditeljstva jer, pobogu, vantelesna oplodnja će uspeti, naravno. Mladi smo. Ipak, to nije bilo tako - dodaje ona, prisećajući se s knedlom u grlu najtežih trenutaka.

"60 totalnih anestezija"

- Teško je pitanje kroz šta sam sve prošla. Bilo je svega, zaista svega. Mnogo operacija, zahvata, pregleda, analiza. Izračunala sam da sam bila više od 60 puta u totalnoj anesteziji, što zbog aspiracija jajnih ćelija, što zbog različitih zahvata. Mnogo embriotransfera. Mnogo embriona, dobrih, loših… Mnogo nade, mnogo suza. Previše suza zaista - priča nam iz srca.

Svaki neuspeh je bio korak dole ka dnu.

- Prva VTO mi je bila strašna, neuspešna, veliki poraz. Bilo je teško prikupiti snagu za dalje. Dala sam sebi neke rokove, rekla sam sebi pokušavaćeš do svoje 40.godine koliko god puta trebalo i nećeš odustati. Htela bih da istaknem ovde da je zaista važno da u celokupnom procesu VTO imate podršku partnera, okoline, ljudi. Ta podrška mnogima nedostaje - poručuje ona.

"Čestitamo, trudni ste"

- Čudna je to priča, zaista. Ja sam posle 10. vantelesne oplodnje imala nažalost spontani pobačaj. Posle ogromne sreće i osećaja da smo konačno uspeli usledio je ogroman šok i veliki neupseh koji nisam tek mogla da prebolim, ni ja niti suprug. Mnogo vremena nam je trebalo da se sastavimo posle tog gubitka. Kada sam posle 14. VTO saznala da sam trudna rodio se prvo ogroman strah. Saznali smo da sam trudna na parkingu tako što mi je stigao mejl koji smo otvorili zajedno i stajali su brojevi koji su pokazivali trudnoću. Pozitivan BetaHcg test - priseća se Sandra.

Nisu smeli da se raduju. Ćutali su, skamenjeni.

- Taj strah i neizvesnost pratili su celu trudnoću. Neprekidno sam razmišljala o tome samo da sve bude u redu, da izguram do kraja. Trudnoća je bila visokorizična sve vreme. Skoro tri meseca sam ležala u bolnici Narodni Front, ali zaista uz pomoć osoblja bolnice, kao i uz profesora Željka Mikovića. izgurala sam trudnoću do kraja. Tako da je saznanje da sam trudna donelo mnogo straha i opet brige. Ništa nije išlo glatko, ali je sve vredelo - kaže ona.

Iako tih devet meseci ne pamti kao najveću sreću, ona joj je došla čim se porodila. Njena Ljubica.

Roditeljima koji još vode bitku savetuje da ljubav neguju sa velikim "LJ". 

- Savet je da se vole, da neguju Ljubav sa velikim LJ. Zato moja Ljubica i nosi to ime, bez ljubavi ništa i naravno da ne odustaju. Medicina je sada toliko napredovala, toliko mogućnosti ima, zato ne treba da staju, mogu da zastanu, ali da staju ne smeju. Ne obazirite se na druge ljude, druge priče, živite svoj život sa svojim idejama i svojim ciljevima okruženi Ljubavlju - poručuje na kraju.

(Telegraf.rs)