"Batut" objavio kakva je epidemiološka situacija sa gripom: Uzrasti i okruzi koji su na udaru

U Srbiji raste broj obolelih od oboljenja sličnih gripa, a prema podacima koje je objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u 52. izveštajnoj nedelji, od 26. decembra do 1 januara, registrovano 7.806 slučajeva obolevanja od oboljenja sličnih gripu, što je blagi porast u odnosu na prethodnu izveštajnu nedelju. Najveći broj obolelih registrovan je u uzrasnoj grupi od 0 do 4 godine, a zatim od 5 do 14 godina.

- U ovoj izveštajnoj nedelji najviša stopa incidencije registrovana je u Braničevskom, Raškom i Šumadijskom okrugu. Do sada u ovoj sezoni nije bilo smrtnih ishoda koji se mogu povezati sa gripom - navodi se u izveštaju "Batuta".

Preporučujemo

Dodaje se da se u Srbiji registruje se niska aktivnost virusa gripa i regionalna geografska rasprostranjenost.

- Do sada su u Republici Srbiji potvrđena sva tri tipa virusa gripa, AH1(pdm09), AH3 i tip B, sa dominacijom podtipa gripa AH3.

Podsećaju da od gripa mogu da obole osobe u svim uzrasnim grupama.

- Sezonski grip najčešće uzrokuju virusi gripa tipa A ili V. Simptomi uključuju iznenadnu temperaturu, groznicu, kašalj (obično suv), glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, gušobolju i curenje iz nosa. Kašalj može biti jak i može trajati dve ili više nedelja. Većina ljudi se oporavlja od temperature, groznice i drugih simptoma u roku od nedelju dana, bez potrebe za medicinskom pomoći. Međutim, grip može uzrokovati tešku bolest ili smrt u grupama visokog rizika. U posebnom riziku od komplikacija su stariji od 65 godina života, mala deca, osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja bez obzira na uzrast, osobe sa oslabljenim imunitetom i trudnice - podsećaju u Institutu "Batut".

Najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa je vakcinacija protiv gripa. Imunizacija stanovništva protiv gripa sprovodi se u domovima zdravlja na celoj teritoriji Srbije. Iako se u Srbiji registruje obolevanje od gripa, za vakcinaciju nije kasno i sve osobe koje se nisu do sada vakcinisale u ovoj sezoni mogu se vakcinisati.

Kako se zaštititi od gripa i drugih virusa koji dovode do respiratornih infekcija

Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju simptome i/ili znake respiratorne infekcije, tako što ćete:

- izbegavati bliski kontakt sa osobama koje imaju jedan ili više od sledećih simptoma: temperatura, groznica, kašalj, bol u grlu, curenje iz nosa, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja i malaksalost. Osobe koje imaju ove simptome mogu biti zaražene virusom gripa ili nekim drugim virusom.

- održavati razdaljinu/distancu od najmanje jednog metra od nekoga ko ima simptome simptome i/ili znake respiratorne infekcije i izbegavati gužve. Кada se distanca ne može održati, smanjiti vreme bliskog kontakta, što je više moguće, sa osobama koje bi mogle biti bolesne.

- izbegavati nepotrebne posete osoba koje su bolesne.

- izbegavati da budete lice u lice sa bolesnom osobom, smanjiti i vreme bliskog kontakta kada se brinete o osobama koje imaju simptome i/ili znake respiratorne infekcije. Кada držite bolesnu decu, stavite im bradu na rame kako vam ne bi kašljala u lice.

Često perite ruke

- Redovno pranje ruku sapunom i vodom ili upotrebom sredstava za suvo pranje/dezinfekciju ruku na bazi najmanje 70 odsto alkohola. Redovno pranje ili dezinfekcija ruku pomoći će vam da se zaštitite od virusa. Operite ruke sapunom i vodom, posebno nakon što kašljete ili kijate. Sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola smanjuju količinu virusa gripa na kontaminiranim rukama, iako je pranje sapunom i vodom efikasnije.

- Kada se brinete o nekom ko ima simptome i/ili znake respiratorne infekcije, obavezno operite ruke nakon što dodirnete tu osobu i nakon rukovanja njenim maramicama ili vešom.

- Pranje ruku ne bi trebalo da bude samo brzo ispiranje. Svaki put treba da traje najmanje 20 sekundi. Nakon pranja ruku sapunom i vodom potrebno je dobro ih osušiti suvim čistim peškirom, papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu ili sušilom sa toplim vazduhom.

Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa ili usta

Virusi se često šire kada osoba dodirne površine ili predmete sveže kontaminirane sekretima disajnih organa inficirane osobe, na kojima se nalazi virus, a potom dodirivanjem očiju, nosa ili usta.

Održavajte pravilnu respiratornu higijenu

U slučaju kijanja i kašljanja potrebno je pokrivanje usta i nosa nadlakticom ili papirnom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti u kantu za otpatke, a potom oprati ruke sapunom i vodom ili upotrebom sredstava za suvo pranje/dezinfekciju ruku na bazi najmanje 70% alkohola.

Redovno provetravajte prostor u kome boravite

Ostanite kod kuće ako ste bolesni

(Telegraf.rs )