Moja mama je dobra, lepa i osoba sa invaliditetom: Anđa je trčala na 4 maratona, od diplome je dele 2 ispita

Uprkos cerebralnoj paralizi Anđelini je životna misija borba za bolji položaj osoba sa invaliditetom. Anđelinina ćerka, devetogodišnja Anita, svoju mamu opisuje kao dobru, lepu i osobu sa invaliditetom.

- Za Novu godinu sam joj poželela da bude srećna i da je više ne boli ruka - kaže za RTS Anita Trifić.

Preporučujemo

- Želja je da budemo zdravi i srećni. To je ono najbitnije, a sve ostalo nekako dođe na svoje. Nešto je i do nas, nešto i do našeg truda, zalaganja i ostalo. Želim da bude puno ljubavi. Da imamo nekako više vremena za porodicu, da smo nekako više na okupu - ističe Anđelina Trifić.

Iako bez stalnog zaposlenja, Anđelina neumorno radi. Pre pet godina inicirala je pokretanje Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, okupivši tridesetak članova.

- Motiv mi je bio nedovoljna uključenost osoba sa invaliditetom u društvene tokove, nedostatak nekog međusobnog zajedničkog druženja, tako da je to ono što me je pokrenulo - objašnjava Anđelina Trifić.

- Ona je jako borbena, bori se za udruženje tako da smo svi zadovoljni sa njom, gledamo je kao sestru. Ja sam u udruženju od osnivanja. Jako mi puno znači da nisam uvek izolovan tako da sam jako srećan - kaže Nikola Madžarević iz Trstenika.

Centar koji vodi u Trsteniku organizovao je brojne sportske aktivnosti, tribine, ulične akcije, predavanja, kreativno - inkluzivne radionice.

- Gledajući Anđu koliko je ona aktivna u svim dešavanjima i u gradu i obzirom da je majka troje dece, ja nikada ne bih rekla da ona ima bilo kakvu smetnju. Ona je jednostavno sve to onako ostavila po strani i hrabrim koracima ide napred - kaže edukatorka Vesna Jevtić.

Za Anđelinu predaja nikad nije bila opcija, što svedoči i učešće na četiri polumaratona. Od diplome Ekonomskog fakulteta dele je dva ispita, a do tog cilja će, veruje, dogodine stići, dajući najbolji primer Aniti, Bogdanu i Emi.

(Telegraf.rs)