"Ja sam mali Pera, ujela me kera": Naš reporter postao je korinđaš, ovo je najveseliji običaj za Badnje veče

"Ja sam mali Pera, ujela me kera, za nogu, za ruku! Daj mi gazda jabuku, ako nemaš jabuku daj mi krušku, ako nemaš krušku, razbiću ti njušku"

Kada bi vam neki mali Pera ove reči sasuo pod prozorom, možda biste vi njemu poželeli da date jednu "ćušku", ali ne i ako ste iz Vojvodine, jer biste znali da on nije jedan nevaspitan dečak, već samo - duhoviti korinđaš.

Ekipa portala Telegraf.rs večeras je posetila Dolovo, selo nadomak Pančeva gde su se deca tradicionalno okupila na svakoj raskrsnici. U rukama nose džakove za darove, rančeve i kese, a sve je bilo puno nakon samo nekoliko minuta.

Nas je sačekala mala družina, Emilija, Vasilije, Nikola i Jovan, po običaju maskirani, a mi smo u korak s njima krenuli od kuće do kuće uz pesmu.

- Mi sada korinđamo, idemo ulicom od vrata do vrata i pevamo. Nakon toga nam daju poklone, slatkiše i pare, ali pare su nam draže. Za vas koji ne znate, to vam je korinđanje i mi to baš volimo, omiljeno nam je jer dobijemo puno poklona - pričaju nam mališani kroz osmeh i nastavljaju da pevaju.

Šaljive rime koje deca pevuše iskajući darove običaj je koji se na Badnje veče neguje na severu Srbije, na radost mališana koji pune svoje korpe i uz osmehe onih starijh koji se dive šarolikoj dečjoj mašti.

I stariji znaju da korinđaju, ali onako, u šali. Pevljivi i smeli stihovi, koje bi samo neko šašav mogao da izgovori tokom godine, i mrgude će razveseliti.

Stari običaj, naravno, namenjen je pre svega mališanima. Na njima je da budu što kreativniji i da svojom pesmicom osvoje domaćina, kako bi on malo više odrešio kesu, ako je moguće i onu sa šuškama, a ne samo sa bombonicama.

Svaki kraj ujedini se kako bi deci priredio nezaboravno veče i kako bi svi zajedno dočekali najradosniji hrišćanski praznik Božić.

Po onome što smo uspeli da vidimo, deca su za svega pola sata napunila džakove poklonima, ekipe dece su bile na sve strane, a roditelji, bake i deke su se pripremili i ostavili otključane kapije kako bi svako dete došlo po svoj poklon.

Lepota običaja

Uoči Božića postoje mnoge tradicije koje se neguju, kao što su, na primer, unošenje badnjaka u kuću, što predstavlja čekanje Hristovog rođenja, zatim, unošenje tri velika panja koja simbolizuju Svetu trojicu, koja se postave pored ognjišta, a iz njihove vatre palile su se sveće, kao i unošenje slame, koja bi se postavila pod sto uz pevanje božićnih pesama, osim toga, kiti se božično drvo i mesi se česnica.

Uz sve to, u Vojvodini postoji i korinđanje za Badnje veče, koje je poseban oblik koledarskih običaja, tokom kojeg se deca maskiraju i u grupama obilaze domaćinstva pevajući posebne, korinđaške pesme. Zauzvrat, domaćini i domaćice ih daruju kolačima, slatkišima, voćem, posebno orasima i suvim šljivama, a nekad i novcem.

Korinđaške pesme

Korinđaške pesme su kratke forme i u njima deca na duhovit način od domaćina traže darove. Mnoge pesmice su poznate u većini sela u Vojvodini, a neke od njih su:

"Ja sam mali Iva, trčim preko njiva, njive se zelene, gazde se vesele", "Ja sam mali korinđaš, daj mi gazda šta imaš, vina ili rakije, evo Božić ispred kapije", "Da vam ljubav bude najlepši san, želim vam sve najlepše za Badnji dan", "Ja sam mali Pera ujela me kera za nogu, za ruku daj mi gazda jabuku, ako nemaš jabuku daj mi krušku, ako nemaš krušku, razbiću ti njušku"...

Običaj koji nestaje

Kao i mnogi običaji širom Srbije, i korinđanje sve više nestaje. Napuštanjem sela i gubljenjem onog nekadašnjeg osećaja zajednice, gubi se i tradicija koja se godinama čuvala. Pa tako, ovaj nekada omiljeni običaj među decom, koja su bez obzira na vremenske uslove, rado išla od kuće do kuće i ulepšavala Badnje veče svojom dovitljivošću, humorom i pesmom, danas je sve manje prisutan, ali ga još uvek ima u pojedinim delovima Srbije.

Mališani, srećno vam Badnje veče, kao i Božić i da kroz ceo život koračate uz pesmu i osmeh.

(Telegraf.rs)