Rusi i Amerikanci u selu Veta kao složna braća: "Džejmsovi" i "zilovi" krstare Suvom planinom

Američki vojni kamioni "džejms“ i teretna vozila ruske vojske "zil“ odavno nisu u upotrebi ni u jednoj ni u drugoj armiji, a da ne završe u starom gvožđu, pobrinuli su se meštani belopalanačkog sela Veta. Većina od pedesetak meštana bavi se trgovinom ogrevnim drvetom a američki i ruski oldtajmeri dušu su dali za krstarenje stazama i bogazama Suve Planine. Žitelji Vete tvrde da su i jedni i drugi podjednako dobri ali da su „zilovi“ trenutno omiljeniji jer za "džejmsove“, s obzirom na to da su stariji, ponestaju rezervni delovi.

I američka i ruska vojna vozila bila su deo voznog parka nekadašnje JNA, a kada se Jugoslavija raspala veliki deo vojne imovine otišao je na doboš.

- Na vojnom otpadu smo kupovali sve, jakne, čizme, cipele, ma bili smo jedno vreme ovde kao vojna jedinica. Otuda su u Vetu stigli i vojni kamioni, prvi „džejms“ dovezao je Miša Đorđević osamdesetih godina, a ubrzo je kupio još jedan. Za njim su počeli da stižu i drugi, nije bilo puteva, jedva se prelazilo i zaprežnim kolima pa su ti vojni kamioni bili idealni za odlazak u šumu i izvlačenje drva.

- Dobro su služili ali su za njih počeli da ponestaju delovi jer su to vozila iz perioda pre Drugog svetskog rata. Onda su se pojavili ruski „zilovi“, oni su mlađi a za naš teren su i pogodniji, širi su, imaju i šire gume, bolje se ponašaju na putu. Još svi lepo rade, dešavaju se kvarovi ako se pretovare, ali su i dalje veoma zahvalna vozila za ove naše prilike – priča penzionisani policajac Momir Kocić koji se nakon završetka radnog veka u Pirotu, vratio u rodno selo.

Gotovo da nema dvorišta u kome nije parkiran kamion, a nije retka slika da ih bude i po nekoliko, jer su ih Vetanci kupili dok ih je još bilo da bi obezbedili delove.

- Znam da su ih komšije kupovale od vojske, armija ih ne koristi, nabavili su nove kamione a nama su ovde dobrodošli. Prvo su stigli „džejmsovi“ a zatim i „zilovi“, voze ljudi i jedne i druge, ne prave pitanje koji su ruski a koji američki, važno da obavljaju posao. I ja trgujem drvima, doduše nemam kamion nego neki vojni džip, nemam pojma ni koliko je star, važno da se sa njim može u šumu - kaže Vidoje Đorđević

U dvorištu Saše Markovića kraj gomile drva stoje dva ruska kamiona, za koja bi se na prvi pogled reklo da su samo gomila starog gvožđa. Međutim, Marković tvrdi da su njegovi „zilovi“ i te kako sposobni da iznesu teret i sa najnepristupačnijeg tetrena.

- Moj brat je imao „džejmsa“, star je bio još iz Drugog svetskog rata ali nas je dobro poslužio. Lično mislim da su „zilovi“ bolji, nekako su jači, ali i mlađi su. To su bili izdržljivi kamioni, zato se i dan danas ovde kupuju – objašnjava Marković zašto u Veti nema novih teretnih vozila.

Mada ih je nemoguće registrovati, meštani Vete i dalje ne razmišljaju da oldtajmere pošalju u penziju.

- Neki su stari skoro sto godina, mislim na „džejmsove“, „zilovi“ su mlađi. Ali su pogodni za planine, jaki su, ne staju. Nekima više nema pomoći, ali mnoge i dan danas ljudi popravljaju, neke su prevezali na plin, koriste ih dalje jer od njih boljih nema – kaže Sreten Stojić koji ima vikendicu u mestu koje je postalo poslednje utočište starih vojnih kamiona.

(Telegraf.rs)