Suprugu sam upoznao na rehabilitaciji, 20 godina smo bez droge: Ispovest heroinskog zavisnika iz Subotice

Tada četrnaestogodišnji dečak iz dobre porodice koja mu je obezbedila pristojne uslove za život, počeo je sa konzumiranjem cigareta, alkohola i marihuane iz radoznalosti i želje da se uklopi u društvo. Marihuana je odškrinula, a heroin širom otvorio vrata začaranog kruga zavisnosti iz kog je, nakon deset godina, uspešno izašao i već dve decenije pomaže onima koji se suočavaju sa istim problemom.

"U osnovnoj školi sam bio odličan đak i uspešan sportista. U srednjoj školi su počeli izlasci i tada sam počeo da se ugledam na starije. Odrastao sam devedesetih i tada su bile veoma popularne pojedine rok zvezde koje su mi bili idoli. Njihove postere sam lepio po zidovima. Svi oni u rukama su držali cigarete i čašicu alkohola. Želeo sam da budem kao oni, pa sam počeo sa cigaretama, alkoholom i marihuanom, a potom sam koristio i sve drugo", počinje priču sagovornik portala Subotica.

Preporučujemo

Put od marihuane do heroina bio je vrlo kratak.

"Sa 16 godina sam počeo da sviram gitaru u jednoj rok grupi čiji su članovi, inače stariji od mene, već bili na heroinu. Iako su me odgovarali, moja odluka je bila da probam i ovu drogu. Do fakulteta već su i roditelji saznali da koristim narkotike, počeo sam da upadam u razne problematične situacije, na različite načine sam dolazio do novca. Zbog prekomerne doze trodona imao sam epileptični napad. Od studija sam odustao jer nisam mogao da pratim taj tempo, bilo je nespojivo", ovako nastavlja priču četrdesetšestogodišnji muškarac.

Nakon brojnih pokušaja da se samostalno izvuče iz pakla zavisnosti, konačno odlazi u rehabilitacioni centar na Avali, koji je bio "preteča" današnjeg "Reto centra". Ulaskom u ovaj centar naš sagovornik, ispostaviće se, zakoračio je u svet realnosti u kom za drogu nema mesta.

"Sećam se da su sestra i majka nabavile broj telefona rehabilitacionog centra u okolini Beograda. Pozvao sam i neko vreme sam čekao da me prime. Danas čekanja nema, osoba kojoj je potrebna pomoć može biti primljena istog dana. Tamo ne samo da nije bilo droge, već nije bilo ni cigareta i alkohola. Živeo sam zajedno sa momcima koji su prošli isto što i ja. Centar je hrišćanski, pa se mnogo pažnje posvećivalo i duhovnoj obnovi. Znate, kada sam prvi put otišao u posetu mojima uopšte nisam bio u iskušenju da skoknem do apoteke ili kod dilera, jedina želja mi je bila da majci popravim slavinu i roletnu. Tada sam shvatio koliko sam već odmakao od starih navika i dotadašnjeg načina funkcionisanja".

Nakon uspešno završene rehabilitacije, ovaj čovek svoj život je posvetio radu sa drugima koji se bore sa ovim problemom. To čini i danas, u okviru kuće "Reto centra" u Nišu koja prima sve one koji žele da izađu iz začaranog kruga zavisnosti.

"'Reto centar' ima dve kuće u okolini Beograda i jednu u okolini Niša. U okolini prestonice postoji i jedna prihvatna kuća za devojke. Jedini uslov za prijem je da osoba dobrovoljno želi da dođe i da nas lično pozove. Štićenici sami održavaju kuću, rade brojne zanatske poslove. Imamo i prodavnicu polovnog nameštaja, kao i auto - perionicu, izrađujemo i nameštaj po meri. Ovo nije lečenje u četiri zida, ovde se živi realan život, ljudi rade odgovorne poslove, brinu jedni o drugima",

Iako je oporavak dugotrajan, a ishod često neizvestan, jasno podvlači da je uspeh moguć.

"Suprugu sam upoznao u rehabilitacionom centru. Mi već 20 godina živimo bez droge. Bili smo skoro u kovčegu, a danas smo ljudi koji imaju dobre odnose sa familijom, mnoštvo prijatelja po celom svetu. Već dve decenije živimo novi život u realnom svetu. Ako smo mogli mi, može svako. Fizički oporavak ide relativno brzo, ali nakon toga nastupa period tokom kojeg osoba treba da promeni način razmišljanja, stavove, da nauči da se ophodi prema drugima, da se nauči odgovornosti, a taj proces zahteva dosta vremena. Ipak, uspeti se može, a život daleko od droge je fantastičan".

Više informacija o "Reto centru" možete pročitati na njihovom sajtu gde se nalaze i brojevi telefona.

(Telegraf.rs)