Nekima je bila "frižider", krije drevne grobove: Telegraf u Petničkoj pećini, pred "vratima podzemlja"

U životima ljudi koji su živeli na području Zapadne Srbije, pre više hiljada godina, Petnička pećina bila je jedna od najvažnijih tačaka. Nekima je predstavljala kuću, drugima sklonište, "frižider", grobnicu... Danas, ovo mesto je značajno arheološko nalazište, ali i plodan teren za istraživače i avanturiste.

Iako je sa istraživanjem Petničke pećine krenulo pre više od jednog veka, ona još u sebi krije mnoge tajne.

Nedavno je u njenim dubinama otkriven arheološki lokalitet i dvorana, za koju istraživači tvrde da je reč o jednoj od najvećih pećinskih poznoantičkih grobnica u Evropi.

Ekipa Telegrafa imala je priliku da zakorači u ovaj misteriozni speleološki, paleontološki i arheološki drgaulj. Ipak, do novootkrivenog lokaliteta se nije moglo proći. Kanali koji vode do njega su ispunjeni vodom.

Zadržali smo se na ulazu u pećinu, u prvoj dvorani, koja svojim izgledom očarava toliko da i ne želite da krenete dalje. Naši vodiči, speleolog i član speleološke grupe Društvo istraživača "Vladimir Mandić Manda" Danilo Tomić i arheolog i rukovodilac programa arheologije i društvenih nauka u Istraživačkoj stanici Petnica Vladimir Pecikoza, pričali su nam, svako iz svog ugla, značaj koji Petnička pećina ima, ne samo za našu zemlju, već i celu Evropu.

"Društvo istraživača "Vladimir Mandić Manda" iz Valjeva, koje postoji od 1969. godine, zajedno sa svim svojim sekcijama istražuje Petničku pećinu, svako u svom domenu. Najviše koristimo ovaj poligon za vežbanje, gde u gornjoj dvorani imamo praktično prirodan ambijent jamskog ulaza u pećinu, a uz to i kretanje kroz samu pećinu, tako da ovde možemo da obuhvatimo sve segmente toga", objašnjava nam Danilo.

Istraživačima je zanimljiva iz mnogih aspekata.

"Pre svega, mi se amaterski bavimo naučnim radom i istraživanjima, dosta ozbiljnije to rade kolege iz Istraživačke stanice Petnica. Pored biološkog i arheološkog dela, zanimljiv je i taj hidrogeološki koji se može uočiti, a to je da reka Banja izvire odavde. One je povezana sa jednim jezerom koje se nalazi u samoj pećini - Aždajino jezero".

A, neobičan naziv jezera iza sebe krije neobičnu priču.

"Zanimljiv efekat je to što, u roku od sat vremena, i po nekoliko puta nivo reke Banje osciluje, da od minimuma naraste do maksimuma i obrnuto. Nama je uvek bilo zanimljivo, zbog čega se to dešava i kako. Pretpostavljam da postoje podzemni rezervoari. Usled toga, dolazi da neke količine vazduha ostaju zarobljene u tim komorama. To kasnije dovodi do toga da taj vazduh izlazi kod jezera, tako da se može čuti glogotanje i zvuk kao da neko čekićem udara o stenu. To je nešto što smo lično iskuslili. Od drugih nekih ljudi smo čuli da to proizvodi drugačije zvukove, te, zbog toga, samo jezero je dobilo ime Aždajino jezero, jer su ljudi mislili da, zbog čudnih zvukova, tu živi aždaja", kaže Danilo i objašnjava kako je došlo do nedavnog otkrića nove dvorane.

"Naš saradnik prof. dr Aleksandar Petrović sa Geografskohg fakulteta u Beogradu i njegovi polaznici, radili su geoskerniranje pećine i utvrdili su da su u poslednje tri godine suše dale takav efekat da je nivo jezera drastično opao. Usled toga su se otvorili novi kanali koje je on primetio. Ti kanali su poznati od ranije, istraživani su, ali ne u potpunosti, jer je nivo vode bio toliko visok da nije bilo moguće napredovati kroz njih. Sad je pao nivo toliko opao da smo uspeli da uđemo. Dok je rađeno snimanje, jedan od mlađih sepelologa, oštrom oku nisu promakli areheološki ostaci u jednoj dvorani. Malo je nezgodno prići tamo, jer se prolazi kroz jedan tunelski deo, zatim se ulazi u vodu od metar i po dubine, pa se opet prelazi preko jednog subog dela i ulazi u tu dvoranu gde smo našli sve te ostatke. U dogovoru sa kolegama iz Petnice, tu dvoranu nazvali Dvrorana istraživača, u čast svim istraživačima koji su istraživali ovu pećinu".

Bila dom pećinskog medveda i lovaca na jelene

Interesantna činjenica u vezi sa Petničkom pećinom jeste da onda predstavlja prirodnu granicu između Dinarida i Panoske nizije. Iz ravnice odmah možet videti "vrata podzemlja".

Poseban značaj ima i za mlade iz Istraživačke stanice Petnica, koja se nalazi u blizini, kao jedan od edukativnih poligona.

Vladimir Pecikoza, navodi i da je i oblast oko same pećine izuzetno važna.

"Još od 1980. godine, kada je zapravo počela čitava ideja Petnice da se razvija, do 1982. kada je ona osnovana, mi se bavimo istraživanjem. Pećinu istražujemo iz više aspekata, pre svega, geomorfološki, zatim i biološki. Ovde, inače, imamo veoma veliku koloniju slepih miševa. Pronađena je čak i jedna autohtona vrsta stonoge, koja je oko jednog milimetra veličine. Dobila je naziv Petnička stonoga", kaže Pecikoza.

"Naravno, ono što je za mene interesenatno, jeste što je ona jedna od veoma važnih arheoloških lokaliteta. U samoj Petnici, u prečniku od nekih 300 metara, imamo nekoliko veoma važnih arheoloških lokaliteta. Pre svega, u pećini smo našli jednu od najvećih kolekcija pećinskog medveda na ovim prostorima. Ta kolekicija je još utvrđena krajem 19. veka kada su velikani srpske arheologije Đorđe Jovanović i Mihailo Valtrović vršili arheološka istraživanja u samoj pećini. Mi smo, naravno, to dalje nastavili. Otkriću vam tajnu da smo se mi čak bavili i polenskim analizama sondi od pre sto hiljada godina pre nove ere, gde već polako utvrđujemo kakava je bila klima tj. prirodno okruženje u to doba oko pećine. Ono čime smo se još bavili jeste da smo na osnovu samih krunica zuba utvrđivali vrste pećinskog medveda koje su živele u ovom objektu. Pored njega imali smo i pećinskog lava, pećinsku hijenu, sve te neke životinje iz ledenog doba".

Interesantan je prostor ispred prećine, gde see nalazi jedan višeslojni arheološki lokalitet, čiji početak datira od oko 4.000 godina p.n.e, sve do 500 godine n.e.

"Ne samo da je to bio prvi praistorijski lokalitet koji je istraživan tada u Kneževini Srbiji, nego što na tom prostoru nekoliko hiljada godina su živeli lovci na jelene. Naše analize su pokazale da je primarna ekonomija stanovnika tog naselja bila lov na jelene. U 4. veku dolazi do pojave nekropole, tu smo zabeležili skelete šest individualno sahranjenih individua. Dalja istraživanja koja smo nastavili 1998. godine rezultirala su time da smo pronašli jedan grob u kome je bila sahranjna beba tj. skelet star osam i po lunarnih meseci, gde imamo pokretne nalaze koji pokazuju da se radi o nekome ko je pripadao narodnoj skupini iz Ukrajine i Juže Rusije".

A onda su istraživači došli i do nedavnog, već pomenutog, otkrića - dvorane sa ostacima ljudskih skeleta.

"Nedavna istraživanja koja smo imali pokazuju da u pećini imamo još jedan segment sahranjivanja, gde je pornađeno preko 20 skeletno sahranjenih u dvoranu. Dvorana je korišćena kao prirodna grobnica, gde imamo više od 20 sahranjenih individua, isto iz peroda od 4. do 6. veka. Naravno, to sada otvara mnoga pitanja, na koja treba da damo odgovor, ali zanimljivo je da sve ovo pokazuje jedan od zaista specifičnih načina sahranjivanja, koje nije toliko poznato na ovom prostoru".

Istraživačka stanica 

Kao još jedan značajan deo kompleksa Petnice jeste i petnička crkva osnovana u 15. veku, gde su boravili pioniri srpske nauke.

"Radi se o objektu u kome je najverovatnije radila prva škola u ovom delu Srbije. To nam pokazuje petnički psaltir napisan u 15. veku koji se danas čuva u Zagrebu u Ljubljansko-zagrebačkoj eprahiji. Tako da, cela Petnica predstavlja taj neki kontinuitet života nekoliko hiljada godina i sve se nekako vezuje za pećinu".

Onda prirodno deluje što je baš u ovom delu Srbije pre 45 godina fomirana Istraživačka stanica Petnica.

"Istraživalka stanica Petnica je samostalna orgnizacija, a njen glavni cilj je edukacija, odnosno dopunsko obrazovanje mladih. To obrazovanje i edukacija ide u tom cilju da mlade ljude koje je usmereno ka tome da kod njih razvijemo želju za istraživanjem i naukom", kaže Vladimir Pecikoza.

Trenutno, stanica pokriva više od 20 naučnih disciplina.

"Podeljeni smo u odeljenja, pa imamo odeljene društvenih nauka kojima pripadaju, recimo, arheologija, istorija, lingvistika, psihologija, ali i jedan poseban program društvenih nauka. Imamo i prirodne nauke - biologiju, hemiju, biomedicinu, geologiju, geografiju, kao i tehničko-matematičko odeljenje, gde su programi iz astronomije, matematike, računarstva, fizike, elektronike. Kao kruna nam je program koji obuhvata sve naučne discipline, jer nam je od značaja razvijanje svest o multidisciplinanom pristpu naučnim istraživanjima, jer tako funkcioniše savremena nauka", objašnjava on.

Najvažniji kriterijum mladima da postanu "pretničari" jeste da pokažu dovoljno volje i entuzijazma.

"Zaista podržavamo sve mlade ljude koji imaju neke kvalitetne i dobre ideje. Naš posao je samo da budemo tu, da im damo početnički vetar. Jako je važno da sve te mlade podržimo u njihovim kreativnim idejama", zaključuje naš sagovornik.

(Telegraf.rs)