Uključenje javnosti u postupak procene investicija na životnu sredinu
Ključna mera za izgradnju poverenja i odnosa saradnje
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI, pokrenuo je projekat "Unapređenje multisektorskog dijaloga i modela javne saradnje u procesima procene uticaja poslovanja na životnu sredinu", sa ciljem da dodatno unapredi saradnju privrednog sektora, građana i javnih institucija o važnim pitanjima, koja sve više okupiraju stanovnike Srbije.
O značaju ovog projekta za sve uključene strane razgovarali smo sa Mirkom Popovićem, programskim direktorom RERI-ja.
- U srži projekta koji je pokrenuo RERI nalazi se rano uključenje javnosti u postupak procene uticaja projekata i investicija na životnu sredinu. Kako ovaj postupak izgleda trenutno kod nas i koje mogućnosti donosi javnosti?
Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu primenjuje se od 2004. godine, skoro 20 godina. Uprkos tome praktična primena ovog veoma važnog instrumenta zaštite životne sredine opterećena je brojnim problemima. U svakoj fazi postupka predviđeno je učešće javnosti i mogućnost da javnost uputi primedbe i komentare. Najblaže rečeno, procedura je nepristupačna javnosti i birokratska. Javnost se obaveštava putem oglasa u novinama ali ne možemo unapred znati u kojim novinama i kada. Postupak se često najavljuje i na veb sajtu nadležnog organa ali je samo oglas u novinama relevantan u pogledu rokova i prava javnosti. Neophodno je svaki slučaj posmatrati posebno ali postoje uočene pravilnosti u lošoj praksi. Često se dešava da se projekti koji mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu veštački dele na manje projekte, te se na taj način ili izbegava procena uticaja ili propušta procena uticaja projekta u celini. Same studije su često lošeg kvaliteta, nedostaju pouzdani podaci i procene, ne razmatraju se alternativna rešenja, što je obaveza a ne mogućnost. Dešava se i da izrađivači studija kopiraju sadržaj drugih studija koje nemaju veze sa predmetnim projektom. Najveći problem svakako predstavlja izdavanje građevinskih dozvola bez prethodne saglasnosti na studiju o proceni uticaja, što je, nažalost, postalo uobičajena praksa. Na ove probleme već nekoliko godina unazad ukazuje i Evropska komisija u svojim izveštajima ali praksa u Srbiji se ne popravlja već postaje sve gora.
- Šta bi se, prema preporukama koje upućujete, moglo u ovom pogledu promeniti ubuduće?
RERI zagovara rano uključivanje javnosti, na samom početku investicionog ciklusa, pre nego što se pokrene postupak procene uticaja. Na taj način svi zainteresovani učesnici bi na vreme dobili informacije i mogućnost da se pripreme za procenu uticaja, a ne da čekaju da mašine počnu sa radovima. Sve preporuke sumirali smo u Nacrtu protokola o saradnji organizacija civilnog društva i privrednih subjekata u sprovođenju ranih javnih konsultacija o realizaciji projekata i aktivnosti sa potencijalnim značajnim uticajem na životnu sredinu i pozvali bismo sve zainteresovane da se kroz ovaj dokument dodatno upute u ovu značajnu temu.
- Šta veće uključenje javnosti znači za investitore, a šta donosi samim građanima i civilnom sekoru?
Kroz rano uključivanje javnosti investitori uspostavljaju dijalog i stvaraju odnos poverenja sa zajednicom. To im omogućava da u ranoj fazi uoče potencijalne rizike, pojedince i društvene grupe koje mogu da trpe posledice od realizacije projekta, te da predvide mere mitigacije ili kompenzacije. Rano uključivanje javnosti svakako ne znači zaustavljanje investicije. Građani bi na ovaj način u ranoj fazi dobili informacije o tome šta se planira u njihovom gradu, ili neposrednom okruženju. Saznali bi o kakvoj je tehnologiji reč, mogli bi da sa investitorom podele informacije o specifičnostima lokacije, iznesu razloge za zabrinutost i uđu u dijalog o mogućim rešenjima. U državi u kojoj 3 miliona ljudi udiše zagađen vazduh, u kojoj se ne prerađuju otpadne vode a korupcija dominira društvenim odnosima razlozi za zabrinutost su krajnje opravdani. Civilno društvo kroz rane konsultacije može da se profiliše kao istinski zastupnik javnih interesa, akter koji je u stanju da artikuliše stavove javnosti i građanima pruži pomoć u učešću u procesu donošenja odluka – sve ono što bi trebalo da rade javne vlasti a, nažalost, to ne čine.
Izrada ovog medijskog sadržaja omogućena je u okviru programa “Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije”, koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj teksta isključivo je odgovornost organizacije RERI i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD ili BOŠ-a.
(Telegraf.rs/PR)
Povezane vesti
Proglašeno novo zaštićeno područje - Specijalni rezervat prirode "Mojstirsko - Draške planine"
Jovana Jeremić ugostila jednog od najjačih ljudi SAD-a: Ovo je moćnik koji je prvi seo u njenu vruću stolicu
Elektrodistribucija Srbije ulaže u očuvanje životne sredine: Stubovi i dalekovodi bezbedni za ptice
<% post.title %>
Marin Čilić ekskluzivno o Đokoviću, osvajanju još jednog Grend slema, atmosferi u Beogradu, nadimku "Mrnja"...
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(MAPA) TRAMPOV POVRATAK! Svet drhti zbog (ne)očekivanih rezultata: Poznato TAČNO VREME Kamalinog obraćanja nakon poraza
Avioni će izbacivati komadiće mesa širom Srbije, evo zašto i šta da radite ako slučajno dođete u kontakt sa tim
FILMSKE SCENE U PODGORICI Pucano na vozilo u pokretu, policija juri CRNI AUTOMOBIL: Dve osobe ubijene
Carica Sveta
Podržavam Protokol koji je formulisao RERI. I uopšte principe ranog uključivanja javnosti i zainteresovanih strana u dijalog o proceni uticaja na životnu sredinu pre otpočinjanja bilo kakvog projekta i investicionog ciklusa. Kada pomislim na litijum i one istražne bušotine u okolini Valjeva koje su trajno zagadile zemljište i vodu, na klimatske katastrofe, zagađenja svih vrsta koja su zapravo unazadila kvalitet života svakog pojedinca, a ugrozila biljne i životinjske vrste, rani dijalog je bitan i za lokalne zajednice, ali i za potencijalne investitore. Niko ne sme da bude oštećen u nekom procesu. Još opasnije od toga su poručene studije o proceni uticaja koje u budućnosti mogu da nanesu nepopravljivu štetu. Čak i kada bude usvojena evrooska Rezolucija o ekocidu, kažnjavanje bi bilo efikasno , ali šteta načinjena prirodi ne bi mogla u mnogim slučajevima da se popravi. To jeste veliki problem. U svakom slučaju, drago mi je da organizacije civilnog društva pred Novu godinu i Božić daju lepe i korisne predloge na teme poput ove. Teme koje bi, da je sreće, da ne živimo kao u nekom kovitlacu, provokacija i beskrajnih tvrdoglavosti, bile prioritetne. Srećna svima Nova godina i Božić
Podelite komentar
Sale
Studije i procene su vam loše i neupotrebljive jer nećete da zaposlite školovane stručne ljude Inženjere zaštite sredine koji su kvalifikovani da baš to rade. Fakultet tehničkih nauka Novi Sad je iškolovao stotine stručnjaka koji bi sigurno promenili na najbolji mogući način depresivnu i očajnu sliku Srbije u pogledu deponija, smeća na sve strane, zagađenog vazduha, zagađenih voda... Gotovo niko od više stotine stručnjaka ne može da se zaposli jer država i firme na te značajne pozicije zapošljava i uhljebljuje nestručne kadrove koji pojma nemaju šta oni treba da rade. Ali baš ih briga plata legne.
Podelite komentar