Dečak se u vrtiću ugušio žirom, a deci na dohvat ruke kukuruz, pirinač, pasulj: Da li je ovaj program bezbedan

Četvorogodišnji dečak iz Vladičinog Hana preminuo je u večernjim satima 27. decembra nakon što je u vrtiću toga dana progutao žir. Prema poslednjim zvaničnim informacijama o slučaju, tužilaštvo u tom gradu pokrenuće postupak protiv dežurne vaspitačice zbog krivičnog dela "napuštanje nemoćnog lica".

U periodu od kraja prošle godine, kada se tragični slučaj desio, Telegraf.rs radio je na osvetljivanju okolnosti. U prvom razgovoru za naš portal predsednica Odbora predškolskih ustanova Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" Suzana Lazarević komentarisala je da deca tog uzrasta još uvek ne razlikuju šta sme, šta ne sme, da četvorogodišnjaci nisu predvidivi, da je velika žalost stručnih radnika za preminulim detetom i njegovom porodicom, ali i za koleginicom, koja će nezavisno od eventualne krivice morati da provede vek imajući ovaj događaj na umu. Već tada rekla nam je da su brojne okolnosti doprinele tome da se tragedija dogodi.

Govorila nam je o prevelikim grupama dece i inspekciji nemoćnoj da ih smanji na predviđene okvire. Dalje je govorila o žiru i jelki, sa koje je navodno skinut. Žir, šraf, zrnevlje, čak pesak, pokvareni kućni aparati, staklene bočice od parfema, istrošenih dezodoransa... u vrtiću, kaže, nisu slučajno. Sve to deo je novog programa namenjenih radu vaspitača.

"Kao što škola ima određene oblasti koje obrađuje sa decom, tako imamo i mi u vrtiću. Ovo je prvo bio pilot program. On je UNICEF-ov i mislim da nije prilagođen našem podneblju. Koleginice koje treba da sprovode taj program, a tu spadaju i medicinske sestre koje rade u vrtiću, niko nije pitao da li može i da li treba nešto menjati u starom programu", kazala je Lazarević dodajući da su teoretičari dali svoj sud, ali da praktičari nisu dobili priliku da se izjasne.

Program se zove "Godine uzleta", Nove osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i započet je krajem prošle decenije ovog veka. Opisujući ono što su novine u radu, sagovornica ističe da je problem u mogućnosti realizacije predviđenog.

Novi program rada uz zrnevlje i klešta 

"Nije problem sa programom, nego sa brojem dece uključene u taj program. Kukuruz, pirinač, juta... Rizično za decu tog uzrasta. Struka kaže da sve to može, ali ne sa tolikim broje dece i ne sa takvom kocepcijom predškolskih ustanova i radnih soba. Prostor je u redu, ali ako jedan vaspitač može da radi sa petoro dece to što nove osnove zahtevaju, onda je to ok. Ali je prosto nemoguće ispratiti rad u grupi sa 25 i više.

Tu su dezodoransi mali, veliki, bočice od parfema koje su obično staklene, tu su mali pipci, koji lako mogu da završe u nosu, uvetu ili da se progutaju... Od materijala ima metala, stakla, drveta... Mi smo i ranije radili sa kukuruzom, pirinčem i pasuljem, ali je to bilo dozirano. Odrediš kad radiš sa tim, staviš svu decu oko sebe i držiš ih podjednako na oku. Ovo je sad nemoguće; taj materijal je u sobi, ne mogu da vidim iako ga gledam.

Imamo i grube materijale. To su šrafovi, holšrafovi, ekseri, čekići, tesle, klešta, sve treba da imam u sobi i da bude dostupno detetu od kad dođe u vrtić dok ne krene kući. Kako ispratiti i kukuruz i šraf i sekiru i klešta", objašnjava ističući primer Slovenije u kojoj se na petoro dece nađe jedan vaspitač i gde joj se čini mogućim ovakav program sprovesti bez rizika.

Dodaje da su vaspitači na obukama bili u prilici da se požale, ali da razumevanje nadležnih nisu dobili.

"Odgovor je otprilike da smo mi profesionalci i da treba da predvidimo svaku dečiju reakciju", prenosi uz napomenu da sa 26-godišnjim iskustvom u struci zna da oceni "šta može, šta ne može, a šta može, ali na teži način".

"Ovo trenutno ništa nije bezbedno", dodaje.

Čitaoci oštri u komentarima

Slično navode i čitaoci Telegrafa, moguće roditelji dece predškolskog uzrasta ili čak vaspitači. U komentarima na prethodnu vest loše su ocenili novi program rada sa decom vrtićkog uzrasta.

"Uvođenje rada po novim osnovama svu decu dovodi u veliku opasnost. I što je najtužnije, malo ih čemu pametnom može naučiti. Podnaslov njihovih osnova je da deca sama biraju kada, šta i gde žele da rade i istražuju. Što je apsurno jer su u tom uzrastu nezreli i nesvesni opasnosti od eksperimentisanja u istraživanju novih nepoznatih sadržaja. Od vaspitača se očekuje da budu posmatrači i da prate dečije želje i interesovanja, ali da se ne mešaju. Po mom mišljenju, počinje niz uništenih generacija."

"Bravo, sve rečeno! 'Godine uzleta' su ustvari godine urušavanja dece."

"Podrška vaspitačici, to je moglo detetu i kod kuće da se dogodi. Teško je svima i velika tragedija, roditeljima je najteže."

"Nek se dobro zamisle radne grupe i stručnjaci koje su poslednjih godina izvršile neverovatan pritisak na vrtiće, vaspitače i roditelje... Samo drveno, smeće na šta god se naiđe, kukuruz, pirinač, pasulj, juta... sačuvaj bože. Ne sme se ni slučajno doneti plastična normalna igračka. Vaspitači ćute u strahu, glavni vaspitači ne smeju da pisnu, roditelji nemaju apsolutno nikakav uticaj, ne pitaju se... Nije samo jelka problem. Vrtići su postali krcati stvarima koje su opasne, a sve pod velom 'ekološke i zdrave svesti'... E, sada ti predlagači unošenja žireva, šišarki, pasulja, pirinča itd. neka stanu pred roditelje... A mi i dalje ćutimo", stoji u komentarima.

Ovim povodom obratili smo se na adresu Ministarstva prosvete. Pitanja su poslata poslednjih dana 2022. Do ovoga časa nije stigao odgovor o tome da li će okolnosti slučaja i oštra reakcija javnosti navesti struku da preispita dalji rad po programu "Godine uzleta".

Bez pružanja hitne pomoći

O okolnostima konkretnog slučaja sagovornica iz sindikata rekla nam je i da je u televizijskom uključenju otkrila da su vaspitačima ruke vezane kada je u pitanju pružanje pomoći.

"U studiju je bio jedan doktor, navodi te ovaj zahvat, te onaj. Pitala sam: 'Doktore, da li vi znate da je beogradska hitna pomoć pre par godina kod nas držala obuku i da ja kao vaspitač ne smem ništa da preduzmem kad se nešto desi, jer ja nisam stručno lice?' Po protokolu je da pozovem hitnu pomoć i da zabeležim događaj u svesci kod sestre na trijaži. Čak ni sestra na trijaži ne sme da radi, jer mi nismo stručna lica i obučena za davanje takve pomoći.

Novinarka pia: 'Šta sad? Vi stojite tako i gledate skrštenih ruku?' Ja kažem taman posla, ali vezane su mi ruke, i ako koleginica nije reagovala nikako, a mislim da nije, to je za nju plus u svoj ovoj nesreći jer neće biti terećenja za neadekvatno pružanje pomoći", kazala nam je u razgovoru još skraja prošle godine, još uvek ne znajući za informacije o pokretanju postupka protiv vaspitačice ni pojedinosti tužbe.

Dodaje da ih je to obaveštenje tada užasnulo.

"Imamo dosta dece sa epi-napadima, ali nema više reakcija, nema osvešćavanja, nema zaštitnog položaja, nema ništa. Zoveš Hitnu i to je što je. Mislim da od povlačenja programa nema ništa, mora verovatno da prođe određeni broj godina da se on inplemetira, pa da vidimo da ne valja, pa tek tad da se nešto menja", kaže odgovarajući na pitanje za nadležne, o čemu, za razliku od njih, nema moć da odluči.

U vezi sa vezanim rukama kada je pružanje pomoći deci u nevolji u pitanju, ponovo smo se obratili na adrese ministarstava.

"U ustanovama obrazovanja i vaspitanja se pored zakona iz oblasti prosvete, primenjuju i drugi propisi koji uređuju različite oblasti, poput bezbednosti, sanitarnih uslova i slično, koji nisu u nadležnosti Ministarstva prosvete, a koje su ove ustanove u obavezi da poštuju.

Među pomenutim aktima je i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji propisuje dužnosti poslodavca, kao i Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći", odgvorili su nam ovoga puta iz Ministarstva prosvete.

Dalje smo se sa istim pitanjima obratili Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

"Povodom Vaših pitanja u vezi sa propisom koji definiše proceduru pružanja prve pomoći kod promene opšteg stanja deteta, obaveštavamo Vas da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije donelo ovaj propis, već Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći ("Službeni glasnik RS", broj 109/16). Ovim pravilnikom se propisuju način pružanja prve pomoći, vrste sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, način i rokovi osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći", naveli su, uputivši nas dalje.

Iz Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovor.

(Telegraf.rs)