Pesma i suze dr Kona u prvom penzionerskom intervjuu: Da se ’23. pozdravimo sa koronom, postaje blaža od gripa

Kada je dolazila 2020. godina poželeo je da ode u penziju i da se ukine Krizni štab za borbu protiv kovida 19. To se i dogodilo u ovoj koju noćas ispraćamo. Sada želi da u 2023. godini  Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odjavi epidemiju korona virusa, i da se pozdravimo sa njom. Po tom pitanju je dr Predrag Kon, epidemiolog, optimista, i misli da do toga može da dođe ako se do leta ne pojavi nova varijanta koorona virusa koja bi bila za brigu. U prvom intervjuu nakon što je otišao u penziju, međutim, dr Kon nije optimista da možemo izbeći epidemiju malih boginja, a trebalo bi da se čuvamo i difterije, zašuki. Sa padom obuhvata vakcinacije, postajemo ranjiva zemlja za epidemije bolesti, koje smo stvarno uspeli da suzbijemo.

Gostovanje u Telegrafu je počeo pesmom. I to je bilo njegovo prvo javno pevanje nakon odlaska u penziju 26. decembra ove odlazeće godine. Pustio je sa uživanjem glas na stihove pesme "Osam tamburaša sa Petrovaradina". Otkrio nam je i koliko nije a kad će ponovo zasvirati gitaru, i šta će raditi nakon odlaska u penziju.

Govorili smo i o tome kako je tek sa 55 godina saznao da je kršten, ali i šta mu to otac nije pričao.

A, bilo je i suza. Boli...

• Pevao je pesmu po izboru, zato ga pitam zašto baš "Osam tamburaša sa Petrovaradina"?

Ima mnogo razloga. Služio sam vojsku u Petrovaradinu, u Vojnoj bolnici, to je jedna stvar. Tamo sam voleo da je pevam i to vojsci, a sa druge strane, na svim susretima koje sam imao, pogotovo u profesionalnoj karijeri, uvek uglavnom ovu pesmu pevao uz još nekoliko. Volim tu pesmi. Volim i Petrovaradin. Sećam se i Janike Balaša. Bio sam tamo. Odgovara nekom mom menatalitetu, prija mi, jednostavno.

• Koju biste još izdvojili štovolite da pevate?

Ja sviram i pevam Bitlse, i pevam razne pesme koje sam "skidao", kako se to ranije govorilo. Nismo imali note u to vreme. Morao sam slušajući, pišući i sam prateći, da dođem do pesme. Nepune tri godine skoro da uopšte ne sviram. Pozaboravljao sam niz tekstova. To sam sad pokušao kada sam došao kod vas. Pokušavao sam da vidim da li nešto znam. Puno toga traži obnovu znanja, tako da ću sada, uskoro, valjda, moći.

• Gitara miruje...

Gitara je do sada mirovala. Pokušao sam. Prvo moram da promenim žice, prsti su se malo ukočili, bole vrhovi pristiju ali nije problem. Gotovo tri godine nisam svirao. Poslednji put sam svirao 9. januara za Svetog Stefana, 2020. godine.

• To je slava koju obeležavate.

To je slava mog dede, majkina devojačka slava. Nisam je preuzeo, obeležavam je kod kuće sa kolačom, svećom i žitom ali to više ima tradicionalni karaketr nego verski. Vi znate da sam ja agnostik, uporno insistiram na tome da nisam ateista, ali ne mogu da kažem ni da sam vernik. Tako da je najprikladnije reći da sam ja agnostik.

• Dakle, da očekujemo da gitara zasvira baš za Svetog Stefana?

Mislim da ću moći.

• Smeta li vam kad čujete da ste ateista?

Nemam neki odnos da se ljutim, jednostavno nisam ateista. Za prošli popis nije bilo moguće reći da ste agnostik, sada je to bilo moguće. I, bilo mi je drago zbog toga. Mogao sam da dopišem.  Ja imam svoje verovanje u prirodne zakone, u prirodu, vrlo sam blizak verovanju ali ne mogu baš potpuno da se priklonim, a verujte da, što se tradicionalnog odnosa tiče, jako duboko poštujem i pravoslavlje i jevrejsku veru.

Majka mi je Srpkinja a ja sam deklarisani Jevrejin, što je drugačije. Po majci se, po pravilu računaju, ako su rođeni po majci. Meni je baba, očeva majka, Jevrejka, i to još mene svrstava da mogu u Izrael da dobijem državljastvo, ali ne bi ni tamo pisalo da sam Jevrejin. To je kao što ovde sa kršetenjem se dobije neko pravo. Ja sam kršten u Sabornoj crkvi, s tim da ja to nisam znao sve dok mi majka nije umrla.

O Jevrejskoj zajednici, boli nakon odlaska u Aušvic

• Koliko ste imali godina kada ste saznali?

Majka je umrla 2010. godine, ja sam imao tada 55 godina.

• I, vi ste tek tada saznali da ste kršteni, kako?

Da. Kada se raspremaju stvari i kada je prodat stan onda sam našao određena dokumenta i saznao da sam kršten.

• Šta je odgovor na pitanje zašto vam to do tada nije rečeno?

Moj otac je Jevrejin. Bio je komunista, bio je ideolog pored toga. Robovao je kao oficir kraljevske vojske, bio u logorima. Tada je i te kako bio sa celom srpskom vojskom, imao je i on svoju određenost po pitanju toga. On se određivao ili kao Srbin ili Jugosloven, a bio je Kon. Kon u jevrejskoj ima posebno značenje. Pripadali su jednoj grupi sveštenika, posebno onoj koji su vodili računa o bolesnima, posebno o zaraznim bolestima. To je zanimljivo, ako čovek gleda moje poreklo, to doseže hiljade godina unazad. I, ja isto tako poštujem i moj srpski deo ali se deklarišem kao Jevrejin zbog oca ali i osećam pripadnost. A osećam pripadnost i srpskoj verskoj zajednici, Pravoslavnoj crkvi. Da ne bi bilo dileme deklarišem se kao Jevrejin.

• Kakav je status Jevrejske zajednice u Srbiji? Da li se sastajete?

Tu ima problema kao sve zajednice, svuda postoje neke politike, i najradije o tome ne volim da govorim. Pokušavam da budem apolitičan. Bio sam prilično aktivan u Jevrejskoj zajednici, nekih 10-ak godina. Neke stvari sam postavio, one i danas funkcionišu, radio sam u okviru socijalne službe tih 10-ak godina, bio sam u izvršnim odborima. Kada je došlo do podele mišljenja nisam hteo da se delim i, danas, tako idem kod svih. Jednostavno, hoću da budem i sa onima koji su sa jedne strane i sa onima koji su sa druge. Zajednica postoji, ona ima svojih problema, ali opstaje godinama. Preživela je Holokaust na ovom prostoru, gde je praktično u Beogradu svaki sedmi Jevrejin preživeo. Prema tome, ta sećanja su važna. Ne mislim da sam dovoljno uključen u to ali jako poštujem one koji to rade.

• Pričali ste da ste jednom išli u Aušvic. Da li ste spremni ponovo da odete tamo?

Ne.

• Ne... Teško vam je to palo.

Evo, i sada, i ovde, osećam odjednom neizmernu bol. Ne može čovek da veruje da ljudski um može da smisli takvo zlo. Jednostavno, ne može da veruje. Tako da, jako mi je drago da sam bio tamo, jako mi je drago da sam otišao. Prvi put kada sam bio tamo u Krakovu, nisam hteo da idem. Onda sama sreo jednog prijatelja koji je nažalost umro, a koji mi je rekao da mesec dana ne može da se oporavi nakon Aušvica.

Tamo dok sam bio bila je jedna grupa sportista iz Izraela. Nosili su zastave, izraelske. I onda su na tom stratištu zapevali jednu pesmu koja znači " mi Jevreji smo živi", kao prkos svemu tome što se tamo desilo. Ima još jedna stvar. Upoznajem logorašicu, koja je blizu 100 godina, koja svoj broj na ruci ne može drugačije da pročita nego na nemačkom. Zato što su se predstavljali po broju. Ne može da ga pročita ni na jednom drugom jeziku.

Moj otac o tome ništa nije pričao. Umro je a da o tome sa mnom nije razgovarao. To je jedna istina. Zašto je to tako? Shvatam da taj moj dobri otac nije hteo da mi priča o strahotama koje su ga sačekale kada se vratio iz ropstva. Zamislite da je svaki sedmi preživeo.

• Koliko je on dugo bio tamo?

On je bio kao kraljevski oficir. Bio je zaštićen Ženevskom konvencijom, to ne može da se poredi sa nacističkim logorima smrti. Njega je ta Ženevska konvencija spasla. Nisu oni lepo živeli, svakako, ali su imali na početku 1942. gladnu godinu celu, ali posle toga, kako je vreme odmicalo počeli su da im stižu paketi, to je bio glavni događaj u logoru. Oni su tamo osnovali front u žicama. imali su radio stanicu po život opasnu. Ali su našli način kako da prenose informacije. Baš sam imao nameru i trebalo sa gospodinom Miroslavom laznski da se sretnem, da popričamo, pošto su nam očevi bili u istom logoru, baš oko tog prenosa informacija koje su slali ruskom delu logora. Bio je neko ko je mogao ekstremno sitno da piše i kroz šupalj zub su prenosili te informacije.

Na jednom mestu je bila radiostanica u baraci gde je bio moj otac a informacije su prenosili ljudi. Bilo je i otkriće, taj je čovek je podlefao batinama, i ubijen je a da nije odao nikoga. To su sve istniniti događaji i neminovno, menjaju čoveka kada sve to sazna. Znao sam za oca, ali kada je on pričao kada sam bio mali i mlad jednostavno sam slušao kao neke bajke. Ne znam kako bi rekao. Ali kada sam otišao i video.

• Rekli ste da se vaš prijatelj nije oporavio ni posle mesec dana.

On je umro od srca ali ne od toga. Ali, psihički je mesec dana bio besan na ceo svet.

• A kako ste Vi reagovali?

Bio sam sa suprugom. I ćutali smo. I kada smo došli do Krakova, smestili se rekao sam:" Jako je dobro što smo išli". Ona je rekla: "Jeste". I ništa više. O tom događaju ne može da se priča kao o nekom drugom. Ne mogu to uopšte da objasnim. Ja sam bio i na drugim svetim mestima - i u Izraelu, tako da sam obišao sve. Imam i potvrdu o hadžiluku predsendika opštine Jerusalim iz tog perioda. Bio sam sa SZO. Tamo vas zapahne istorija, civilizacija, neko to doživljava kao veru, ali nešto se dešava, ne osećaš se indifirentno prema tome. Ne ideš na plažu nego na hadžiluk. Tamo je to za mene nešto sasvim drugo.

Pričao sam sa onima koji su vodili maturante, nije to isto kao kada čovek ode u starosti ili vrlo zrelim godinama. Ne može isto da se shvati kao razne druge stvari. Zato i postoji ona da "mudrost tek dolazi sa godinama". Razumavenje svega dolazi sa godinama, pa i emocije postaju jače sa godinama iako bi delovalo da nije tako. Govorim za sve emocije.

Duboka ljubav prema čovečanstvu se godinama razvija, temelji se, ne može drugačije. Ne može da padne s neba, što bismo rekli. To je nešto o čemu priča vera. Međutim, ne mora samo vera, čovek može da se izgrađuje kroz moralne norme, pravila neka koja su, ne samo etička, nego civilizacijska, i onda se strahovito ne samo razočara, nego duboko povredi kada vidi da to i nije baš tako.

• Šta ćete obići sada kada ste u penziji?

To je sad stvarno lično. Ne mogu o tome da pričam. Imam obavezu da obiđem neke ljude koji su daleko a meni jako blizu. To moram da uradim kao dug. Ne znam šta bih rekao. Ja sam bio već aktivan u Jevrejskoj zajednici, tako da naći ću neki način da društveno budem angažovan ali isključivo korisno. I bez podela, podele me strahovito uznemiruju. Takav sam čovek. Sabornost, a to je termin po pravoslavlju vrlo razumljiv,  nam je trenutno od ogromnog značaja. Ja pripadam onima koji bi hteli samo sabornost. Znam da sam idealista, i moj otac je bio strahoviti vernik u nešto što se dokazalo da je propalo.

• Da li će vam nedostajati Zavod za javno zdravlje Beograd?

25 godina sam proveo u Zavodu. Skoro sam to računao i shvatio da sam četvrt veka u Zavodu. I dalje sam ostao struktuiran kao oficir vojnik, to je interesantno. I dalje kada treba da idem na službeni put, pitam da li je gotova naredba za službeno putovanje a ne nalog. To je ostalo u meni. Kao što ona gospođa ne može drugačije da pročita broj, osim na nemačkom tako i ja dalje imam u struktui vojničko ustrojstvo.

• Da li ćemo mi novinari možet da vas zovemo da nam gostujete, pričate o virusima ili ćete skroz utihnuti?

Svakako ću utihnuti neko vreme dok se ne seberem, mislim da je to neophodno. Da se adaptiram na nove uslove. Ja sam mnogo poslova raznih radio, po kojima nisam poznat, tako da imam šta da radim po čemu me znaju drugi. Neke od oblasti su poznate, kao što je imunizacija, time sam se bavio. 13 godina sam bio načelnik Jedinice za imunizaciju, bio i načelnik Kedinice za zarazne bolesti. Bavio sam se bolničkim infekcijama.

Mene je posao uvek nalazio, skoro ga nikada nisam tražio, tako sam i ušao u Vojsku. Ali, sve što sam u karijeri imao, sve je to bilo ponuđeno osim u prilici kada sam se iz privatnog sektora vratio. Tada me je moj bivši direktor Đerković primio na moju molbu. Ja sam rekao da bilo gde hoću da se vratim i da radim kao epidemiolog i on mi je tada pomogao. To mu nikada nisam zaboravio. To je nešto što me je vratilo tamo gde pripadam. U Gradskom zavodu sam se ja jako dobro osećao.

O korona virusu, malim boginjama, kamiljem gripu... 

• Hoćemo li uskoro da vidimo leđa korona virusu?

Niko ne može da odgovori na to pitanje u potpunosti ali čini se da se virus  tako ponaša, evolutivno, da se menja u pravcu slabljenja njegove virulentnosti, sposobnosti da izazove bolest. Skoro je bilo objavljeno da više od 500 raznih sojeva već postoji u cirkulaciji, mi trenutno u Srbiji, po poslednjem preseku ih imamo 48 i to sve pripada omikronu. Postoji ta neka varijanta od interesa, koja još nije za brigu, BA 5. i BQ 1, on je najnoviji. Vidite ne dešava se ništa posebno osim što sezonski ulazimo u situaciju da ćemo imati porast, tu nema dileme. Ući ćemo u četvorocifrene brojeve. Međutim, bolest više nije ista. Sve su blaže varijatne, ali za one koji nisu vakcinisani ili nisu imali baš nikakav kontakt sa virusom, može da se desi da imaju teške forme, i da se završi smrtno.

Jasno se diferencirala kao starijim od 60 i 65 godina i ka onima koji imaju oslabljeni imunitet. Tako da, vakcinacija je i dalje glavni način borbe protiv ove pandemije. Ja sam prošle godine za Novu 2022. godinu poželeo da se ugasi Krizni štab i da odem u penziju. Krizni štab je sa novom Vladom ugašen i mora da se formira novi, ako uopšte treba a moje mišljenje je da ne treba. Ja državu shvatam krajnje ozbiljno i  tako sam se ponašao čitavog perioda. Trudio sam se da me ne zahvate podele. Međutim podele su nužne, i mimo moje volje ja sam svrstavan u neke redove

• Koji vam je bbio najteži momenat bio u toku epidemije korona virusa?

Prvo, susret sa smrću na samom početku. Jedan težak događaj, pogotovo kada mi je umro školski drug. Ni sanjao nisam da će umreti jer smo bili u neprekidnom kontaktu dok je bio bolestan, to je jedan trenutak. Ima i trenutak pokušaja tih podela, trenutak kada vi imate situaciju da apsolutno sa svih strana imate kritičare kojima ne možete da odgovorite jer imate zatvorene sednice Kriznog štaba i ne možete da odgovorite šta ste sve radili na tim sedniciama. To ništa nije bilo posebno ali da neko misli da smo sedeli i ćutali to mi nije bilo jasno, a nije mi jasno da neko misli da sa državom može da rukovodi grupa lekara. I da ne razume kapacitete onoga što se može sprovesti. Nama je najteže bilo, a i meni, nesprovođenje mera. A onda je poteškoća i sama činjica da je vakcinalni pokret čitav našao svoj prostor i utemeljio se u Srbiji.

• Evo sada imamo danak tog pokreta, drastičan pad vakcinacije MMR vakcinom, slažu se svi da nam preti epidemija malih boginja.

Ja sam 2012. napisao i u "Batutu" prikazao rad Narušavanje tekovina imunizacije u vreme elektronske komunikacije. Prošlo je 10 godina, to se gledalo kao crtani film. Već tada je bilo jasno da apsolutno dominira na mrežama prisustvo tog antivakcionalizma, to je toliko moćno i veliko, nije neobično što se ovo dešava. Ljudi ne veruju u nauku, već sve stavljaju pod sumnju. Najveći problem su pojedinici koji su vrlo cenjeni i poštovani i pripadaju onima koji imaju zvanje profesora,naučnika. Oni govore protiv vakcinacije. Ljudi su posebno zbunjeni kada imate navodni sukob lekara koji je izazvan politikanski i onda imate tako nebulozne stvare. Sve se to stapa zajedno. Postoje oni koji kritikuju da je trebalo oštije da budu mere, da je trebalo sve zatvoriti, oni su potpuno nerealni.

I, šta se dešava. Pojačavaju se podele. U podelama raste skepsa, nesigurnost, nepoverenje. Neverovanje. I to je ono što se u ovom trenutku pojačalo. To ne znači da se neće vratiti nazad. Nažalost, poverenje se uvek istorijski vraćalo kroz pojavu epidemije. Čim se pojave epidemije, onda se vrati nazad vakcinacija. Ove godine grip već pokazuje zube i vrlo je jasno da će da bude mnogo jačeg intenziteta. Mi sada imamo situaciju da je u našem okruženju niska aktivnosti kovida, čak niža nego što je u Srbiji, dok je u zemljama iz koje nam dolaze sada ljudi - Švajcarske, Nemačke, Austrije, Francuske tamo je daleko viši nivo. U odnosu na ranije situacije to je niže.

Srećna je okolnost što je u Francuskoj to počelo da pada a kod nas još raste. Sasvim je jasno da će u naredne dve nedelje i dalje rasti, koliko će se to ubrzati zbog svih slavlja koje imamo i koje očekujemo, moraćemo da vidimo. Bitno je da se do sada nije otkrio soj koji daje teške kliničke slike. Taj BQ 1 se pojavio i zauzeo prostor, ima ga i u Srbiji ali je daleko ispod 3 odsto.

Ono što je činjenica jeste da prvi put u istoriji čovečanstva mi pratimo evoluciju jednog virusa. To je senzacionalno, i sa druge strane, podešavamo svoje ponašanje zbog njega. Imali smo vakcinu relativno brzo. Najbolje su prošli oni koji su dobro vakcinisani i poštovali zaštitne mere. Te mere se koje su bile se neće nikad vratiti ali treba voditi računa ako ste stariji i hronično oboleli. Može čovek da nosi masku, najbolje N95, ali može i bilo koju kada ulazi u zatvoren prostor gde ima puno ljudi a ne zna da li ima zaraženih.

• Vidim da vi nosite masku na ruci?

Ja je uvek nosim. Ne želim više ni da preterujem sa pozivanjem za nošenje maski jer se situacija menja, nije to isti virus. Postaje blaži čak i od gripa, ukupno gledano. Međutim, masovnost je prisutna pa stradaju ljudi svaki dan. To će da stane kada se potpuno povuče virus i postane isključivo sezonski.

• Kada će to da se dogodi?

To ćemo morati da sačekamo. Ja bih poželeo da u 2023. godini SZO objavi da je kraj epidemije što nije nemoguće ako se do kraja leta ne pojavi neka nova varijanta koja je za brigu. Varijanta koja se intenzivno prenosi a istovremeno izaziva ozbiljnu bolest. Ovo što se dešava u Kini, kada krene prenošenje masovno, u toj masovnosti je moguće da dođe do mutacija. Zato i jeste bitno da je vakcinisanost što veća, i to sa vakcinama koje su adaptirane. Sada imamo bivalentu vakcinu koja ima omikron. Oni koji pripadaju rizičnim grupama, po preporuci našeg Komiteta za imunizaciju a to su svi stariji od 50, i oni koji imaju hronične bolesti, zaista, treba da se vakcinišu.

• Ove godine se slušalo o bolestim poput kamiljeg gripa, RSV virusa, majmunskih boginja...

Da li je bolje znati ili ne znati

• Naravno da je bolje znati.

E, to je odgovor na pitanje.

• Ali, gde su bile te bolesti do sad?

Postojale su ali  nisu bile u centru pažnje. Onda se izda jedno upozorenje, koje se pošalje kao sada za Svetsko prvenstvo vezano za prisustvo dva slučaja kamiljeg gripa u Kataru od početka 2022. a nijedan slučaj nije potvrđen u toku SP. Kad neko upozori slušajte, razmišljate malo. Kamilji grip je izmišljotina. To je MERS, zato što su ljudi koji su išli tamo su jahali kamile. Tim saopštenjem se upozori narod da ako dobije nešto kaže gde su bili, jave se lekaru. To su saveti. Odmah je krenula priča da se pojavio kamilji grip. To je fejk njuz. I ne znam kako se sa tim izboriti, ne  samo u zdravstvu . One idu kao požar. Mogu samo da se stvaraju institucije koje su kadre da odgovaraju i profili stručnjaka koji su kao što sam ja bio, neprekidno dostupan za komuniakciju. Znate li da je to skoro nemoguće jer je vrlo zahtevan posao.

• Šta možemo da očekujem zbog pada obuhvata MMR vakcinom, može li da nam se ponovi 2007?

Sve ukazuje da može. Nisu u pitanju samo male boginje, već i zauške i rubeola. Zauške mogu opet da nam se pojave. Imali smo importovane slučajeve iz Bosne pre jedno 5,6 godina.

• Imamo problem i dečije paralize?

Što se tiče paralize, na sreću, nemamo u cirkulaciji divlji virus, ali...

• Ali može li zbog migranstke krize da se pojavi?

I te kako je to briga. Može i difterija. Mi sa padom obuhvata postajemo ranjiva zemlja za epidemije bolesti koje smo stvarno uspeli da suzbijemo. Nije to lako podići nijednim emisijom, člankom, mora da se ide na teren, da se trpi, ima antikcinalista koji su vrlo agresivni. Vi znate da ima ubistava onih koji su radili posao u Pakistanu, koji su išli da vode vakcinaciju da bi se eleminisali dečija paraliza. Pretnje smrću da ne pričam, ali jednostavno to nije sladak posao.

Sa druge strane, edukacija mora da se spusti na najniži nivo a to je u školama, jer ono što naučite kao dete teško zaboravljate, a sa druge strane učvršćuju se stavovi. Posle toga može neko da vas zbuni ali imate stabilan odnos prema tome. Problem je što se pojavljuju ljudi koji i nakon kompletnog objašnjenja, i potpuno jasnih dokaza, i dalje ostaju na stavovima u koje  toliko tvrdo veruju,  da vi ne možete da promenite to mišljenje.

(Telegraf.rs)

-