Mesto gde vas stariji pozdrave kao da se znate 100 godina, a u crkvama plaćate sami: Radan je skriveni biser

Zašto ja ne znam za ovo? - u ovih nekoliko reči moglo bi da se sakupi svo oduševljenje Prolom Banjom i njenom okolinom. Na oko 11 kilometara od banje je Đavolja varoš, a na manje od tri kilometra vodopad Soko, blizu su i Crkva Lazarica, Crkva svete Petke, u Kuršumliji Crkva svetog Nikole... 

Mesta na kojima je sasvim normalna stvar da vas stariji ljudi pozdrave, klimnu glavom, osmehnu se čak i ako prolazite pored njih u kolima i nikada se ranije niste videli. Blago nakrenu glavu i dodirnu šešir ili kapu.

Mesta u kojima uđete u crkvu i sami ostavite novac za ono što uzmete. Sve je prepušteno vašem poštenju.

Mesta u kojima vreme kao da je stalo, i imate taj osećaj bez obzira da li ste u šumi ili negde na asfaltu.

Na manje od tri kilometra od Prolom Banje, asfaltiranim putem, naravno možete kolima, ali se preporučuje da idete pešaka, je skriven vodopad Soko. Ako krenete kolima pripazite na ozbiljna oštećenja kolovoza koja su napravili teretnjaci koji tim putem svakodnevno prolaze. Van sezone i nema toliko saobraćaja. Malo dalje od vodopada, istim putem, je i čuvena crkva Lazarica iz 1890. godine, jedina crkva brvnara u Topličkom kraju.

Hram svetog vaskrsenja Lazara, gde se, prema starim natpisima, na mestu sadašnje crkve pričestio deo srpske vojske pred Kosovski boj, a šljive su od tada, po legendi, počele da se okreću u smeru kretanja srpskih vojnika. Po predanju, šljive je trebalo da se vrate u pređašnje stanje kada se i junaci koji su se tu pričestili vrate svojim domovima, što se nije desilo.

A šta reči o vodopadu? Nije on ni toliko veliki, ni najpoznatiji, ali toliko je lepo da zažalite što put do njega nije malo duži. Srećom, pa dok pazite gde stajete to vas natera da malo zastanete i pogledate oko sebe. Kroz šumu vijuga usek, ima mnogo oborenih stabala, negde ćete potok preći preko balvana, negde preko mostića.

Ostaje obećanje da ponovo dođete, na primer s proleća, kad sve olista, pa da uporedite da li je lepše tada, kada je sve zeleno ili kad jesen ofarba šumu u svoje boje.

Do Đavolje varoši se iz Prolom Banje takođe može pešaka. Dobro procenite svoje snage jer je udaljenost ipak 11 kilometara. Većina je, u nemogućnosti da putujemo van granice zemlje, zbog korone obišla Srbiju uzduž i popreko, pa ste možda posetili i ovo čudo prirode. Možda ste videli samo fotografije, možda niste impresionirani, ali da je čudo - jeste. Bila je jedini predstavnik Srbije u izboru za sedam svetskih čuda prirode, a izabrana je u top 77 lokaliteta.

Ovo je jedinstveni prirodni fenomen u Srbiji, ali je i u svetu veoma redak. Đavolja varoš pod zaštitom je države kao spomenik prirode prvog stepena.

Sastoji se od više od 200 zemljanih figura, smeštenih u dve doline nazvane Đavolja i Paklena dolina. Ove zemljane figure su u proseku visine 20 metara, a prečnika do 3 metra. "Kape" na vrhovima mogu da budu teške i do 100 kilograma. Ovo su oni suvoparni podaci, koji vam ne znače ništa dok se ne popenjete gore i ne doživite "svatove" uživo. Ulaz se inače plaća 350 dinara.

Razne su legende okružile to mesto, pa ste sigurno čuli onu o okamenjenim svatovima.  Zemljane figure predstavljaju okamenjene svatove, koji su popili vodu sa izvora, pa omađijani pokušali da venčaju brata i sestru. Ima još takvih priča, po drugoj legendi reč je o okamenjenim đavolima, koje su đaci nadmudrili u opkladi. Po trećem mitu figure su takođe okamenjeni đavoli, koje su ljudi dugo nosili na leđima, ali oni kojih su se ljudi oslobodili, kada su prenoćili pored Crkve svete Petke.

Tu, podno svatova je i Crkva svete Petke podignuta na temeljima crkve iz 13. veka. Oko crkve se nalazi mnoštvo mahom papirnih maramica vezanih za grane.

Verovanja kažu da maramicom ili nečim sličnim treba preći više puta preko rane ili bolnog mesta na telu i vezivanjem ove tkanine na neko od predviđenih mesta u crkvi, bolest će ostati u njoj "zavezana".

Ako slučajno odete mimo sezone, pa u crkvi ne bude nikoga, a vrata otključana, ponašajte se kao da tu nekog ima. Platite koliko šta košta, a kamenčiče za sreću izdvojene u kutijicama, ostavite baš tako kako i treba da stoje. Ima onih koji bi izvadili svaki kamenčić iz kutijice u kojoj stoji i ostavili tako.

Iz Prolom Banje vodi nekoliko staza na razne strane, različite dužine. Kojom god da krenete, sva je prilika, naići ćete na đubre. Smeće koje svi mi bacamo, neki smo stali da odmorimo, pa pojeli mandarinu i bacili koru, neki smo zafrljačili praznu flašicu vode, jer prazna je, šta će nam više, a naletite i na kesu zakačenu za drvo, što mu sad, oko Nove godine, dođe baš kao ukras. Taman kad pomislite da je negde čisto, uočite u šumi kesu sa đubretom, kao da je neko izbacio iz auta.

Ovde i u okolini inače ima dosta napuštenih kuća, u kojima niko više ne živi, oronulih, neke su pred rušenjem. Kroz napukli zid jedne od takvih kuća, odmah pored puta, vidi se namešten krevet sa sve posteljinom i mačkom koja spava na njemu.

U šipražju usred sela naletesmo i na polomljenu šolju sa albanskom zastavom...

(Telegraf.rs)