Sve manje ćemo imati zime iz prošlosti: Krive visoke temperature, naš region šampion po njihovom rastu

Klimaktolog Vladimir Đurđević rekao je danas da iz godine u godinu možemo očekivati sve više toplih dana tokom cele godine i dodao da region Jugositočne Evrope ima rekordni porast letnjih maksimalnih temperatura. Zime kakve smo imali u prošlosti, miće sve manje. 

"Naš region je apsolutni šampin na celoj planeti po rastu temperatura, tako da u budućnosti možemo da očekujemo značajno povećanje vrelih dana u toku leta, kao i toplih talasa i njihove dužine. U letnjem delu godine imaćemo visoke temperature koje će biti sve češće ", rekao je Đurđević za Tanjug.

Preporučujemo

Dodaje da je trenutno toplo vreme u ovo doba godine jedna od posledica klimatskih promena, između ostalog, pošto se cala planeta u proseku zagreva.

"To ne znači da je svake godine toplije nego prethodne ili da je svakog dana toplije nego prethodnog, ali u proseku imamo više temperature tokom svih godišnjuih doba , pa i tokom zime", rekao je klimaktolog.

Kaže da poslednjih nekoliko godina odlikuju neuobičajeno visoke temperature za zimu i izostanak snežnog pokrivača .

"Snega je ranije bilo i u novembru, a sada ga nema u prognozama ni na vidiku krajem decembra i u prvoj polovini janara i to je posledica toga što živimo na toplijoj planeti nego ranije", navodi.

Prognozira da će se stanje pogoršavati u tom smislu, te da ćemo biti sve više svedoci toplih i blagih zima, a sve manje ćemo imati zime koje su bile uobičajene u prošlosti.

"Posledice su razne u slučaju izostanaka snežnog pokrivača, što, između ostalog dovodi do promena u hidrološkom ciklusu. Formiranje snežnog pokrivača znači stvaranje rezervoara vode koji tokom prolećnih meseci služi da se rečna korita pune vodom i zbog toga što on izostaje zimi, u toku leta ranije počinju periodi kada u koritima ima manje vode nego što bi trebalo", ističe Đurđević.

Dodaje da se ne može očekivati da se zima pomeri na kasnije mesece.

"Periodi kada možemo da očekujemo oni klasičnu zimu iz prošlosti će biti mnogo kraći u toku godine. Verovatno ćemo u budućnosti imati periode kada će biti sneženih pokrivača i hladnoće, ali to neće obuhvatati period od tri, čeiri meseca u toku godine nego će taj perod biti znatno kraći", naglašava.

Dodaje da će prava zima u budućnosti moći da se očekuje krajem januara i početkom februara.

"Navićićemo se na to da snega nema u novembru i decembru kada je ranijih godina bio uobičajen", kaže Đurđević.

Govoreći o tome da li dolazimo do situacije kada neka godišnja doba nestaju , kao što su proleće i leto, on kaže da je takozvani nestanak godišnjih doba već zabeležen , jer u toku godine imamo više toplih dana nego što smo imali ranije.

"Ako gledamo dane koji liče na leto, kada su temperature više od 25 stepeni takvih dana u Srbiji u proseku ima između 20 i 30 više u odnosu na ranije godine, a imamo i ekstreme godine kada ih ima i više od 30 u odnosu na neke prethodne periode. Dobili smo mesec dana više leta i ako leto nije astronomski u smislu našeg osećaja i vremenskih prilika ti periodi liče na leto", ističe.

Kaže da jasna diferencijacija među godišnjim dobima sve teže uočljiva. "Leto je pojelo po malo proleća i po malo jeseni. Godišnja doba nisu više tako jasno diferencirana, pošto imamo u toku zimskih meseci vreme koje više liči na pravu jesen", ističe Đurđević.

(Telegraf.rs)