Poverenica o "Bodyright" kampanji: Podleglo se kultu lepote i mladosti, stabilnost počiva na solidarnosti

"Bodyright" kampanja koju sprovodi Kabinet poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Populacioni fond Ujedinjenih nacija, obeležio je drugu polovinu prethodne godine. "Tvoje telo je tvoje, i na netu i u stvarnom svetu", slogan je koji prati projekat, a kome su se pridružile i mnoge poznate ličnosti. Pored borbe protiv vidljivih i nevidljih oblika nasilja u digitalnoj sferi, međugeneracijska solidarnost, položaj i osnaživanje žena na selu, kao i onih koje zauzimaju mesta u bezbednosnom sistemu, bili su još neki od važnih projekata kojima se kabinet poverenika bavio tokom 2022. godine.

Sa kakvim su se sve izazovima susretali, gde su nastali pozitivni pomaci, šta tek planiraju da rade, ali i kakve su im želje za ovu godinu, za Telegraf.rs je govorila poverenica za ravnopravnost Brankica Janković.

• Za početak bih se osvrnula na "Bodyright" kampanju koju sprovodi Populacioni fond Ujedinjenih nacija i Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Recite nam više o samoj kampanji.

Cilj kampanje je da ukaže na prilično rasprostranjeno nasilje u digitalnoj sferi, koje se ne doživljava onoliko ozbiljno koliko je potrebno jer se ne misli da je digitalni svet realan. A on je i te kako stvaran, posebno za decu i mlade, ali ne bih isključila ni ostale generacije jer se mnogo vremena provodi u digitalnoj sferi. Tu je nasilje veoma rasprostranjeno sa svim svojim pojavnim oblicima imajući u vidu da digitalni svet u kojem se ljudi kriju iza lažnih profila daje mogućnost za razne oblike neprimerenog govora i ponašanja. Podaci govore da mladi tamo provode po tri do četiri sata dnevno, čak i više, a da često nisu ni svesni da su žrtve nasilja. Imali smo čak i drastične primere koji su se završavali smrtnim ishodom. Poslednji je samoubistvo momka u Laktašima koje je potreslo čitav region. Svi smo se bavili posebno tim slučajem, ali i razmerama digitalnog nasilja i potrebi za širim delovanjem, jer ovakve situacije ne možete rešavati u nekom uskom krugu, već uz uključivanje svih mogućih aktera koji imaju znanja. Nedavno sam o tome pričala i u Zagrebu sa koleginicom pravobrtaniteljicom za ravnopravnost spolova – gde smo zaključili da situacija nigde nije drugačija. Pandemija koronavirusa je dodatno doprinela "životu" u onlajn sferi, napredak je ubrzan i teško je zaustaviti taj razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija. Međutim, naša je obaveza i dužnost da se i ta oblast stavi u službu opšteg dobra, napretka i zajedničke bezbednosti.

• To o čemu ste sad govorili je kontekst u kome se razvio i "bodyright" koncept, za koji se čini da je novi, da javnost nije upoznata sa njim. Šta on zapravo podrazumeva?

"Bodyright" kampanju smo pokrenuli pod nazivom "Tvoje telo je tvoje, i na netu, i u stvarnom svetu", sa namerom da ukažemo da imate pravo na zaštitu ako vas neko napada, vređa vašu ličnost, vređa vaše telo. Vaša fotografija ne služi da budete zbog nje izloženi raznom nedopustivom govoru mržnje i napadima. Želeli smo da ukažemo da u tom digitalnom svetu moramo uživati podjednaku zaštitu podjednako kao i u realnom svetu, i da motivišemo sve društvene subjekte da pristupe rešavanju ovom problemu. Neki članovi nove Vlade su se već pokazali kao partneri, svesni izazova pred kojima se nalazimo. Ministarka pravde Maja Popović i ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov su odmah podržali kampanju svesni da postojeći zakonski okvir ne može da pruži punu zaštitu. Ministarki pravde već smo uputili inicijativu da se osvetnička pornografija prepozna kao krivično delo. Ranije nije postojala takva vrsta krivičnog dela, što je i logično, jer nismo ni imali ovakve kanale komunikacije pre 20 ili 30 godina.

Istraživanja pokazuju da nasilje u digitalnoj sferi u velikoj meri utiče i na emocionalnu stabilnost, ali i fizičko zdravlje i da izaziva ozbiljne probleme. Veliki broj mladih iskazuje ogromnu brigu, zbog svega što im se dešava u digitalnoj sferi. Istovremeno nisu spremni da govore jer se stide ili plaše, a često ne znaju ni kome treba da se obrate. Zato je važan deo "bodyright" kampanje i segment "Poveri se poverenici", gde smo mi tu da posavetujemo u slučaju da taj govor ili ponašanje kojima su bili izloženi predstavlja neki oblik diskriminacije. Tu smo da pružimo zaštitu ili uključimo sve naše partnere, poput Ministarstva unutrašnjih poslova, Javno tužilaštvo i Odeljenje za visokotehnološki kriminal.

Iako lično nisam ljubitelj, ni pristalica društvenih mreža, realan čovek mora da sagleda da je to naša stvarnost i da odgovorno pristupi tome. Mi smo mnogo puta kao institucija na neke probleme ukazali unapred, upozoravali i nastojali da okupimo sve one koji mogu da pomognu da bismo prevenirali sve posledice, ali i sanirali one koje su već nastale. Tako smo 2015. godine izdali prvo mišljenje o diskriminaciji na Fejsbuku mladića koji je na toj društvenoj mreži bio izložen linču zbog svoje seksualne orijentacije. Pet godina nakon toga, vrlo slično mišljenje je dao u jednom slučaju i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, pa smo bili ponosni što smo više nego blagovremeno prepoznali da je to, takođe, jedan od oblika diskriminacije. Kada govorimo o nasilju u digitalnoj sferi, čini mi se da ima već dosta posledica.

Zabrinjava podatak da je sve veći broj mladih koji su depresivni ili su se razboleli zbog onoga što su doživeli ili doživljavaju u digitalnom svetu, ali i zbog toga što ne znaju kako da se nose sa negativnim komentarima koje izuzetno teško podnose. I sama sam se zabrinula kad sam shvatila koliko ne razumem govor svoje dece dok su na društvenim mrežama ili u "gejming" prostoru. A kada ne razumete jezik sopstvene dece, krajnje je vreme da se zabrinete i signal da treba nešto da uradite. U tom smislu, pogledajte koliku buru u javnosti je izazvao nedavni primer vršnjačkog nasilja i neprimernog ponašanja dece u školi, zatim sve reakcije na to i bespotrebna polarizacija društva - ko je za nastavnike, a ko za decu. Pa valjda tu ne sme biti podele! Neophodno je da se vratimo u neku normalu, sagledamo šta je problem, kako je do toga došlo i kako to da rešavamo.

• Vratiću se na to kada ste rekli da ne razumete jezik svoje dece. To je naša stvarnost, a čini se i da je međugeneracijski jaz veliki, da se različite generacije ne razumeju. Ova kampanja, dakle, nije usmerena samo ka mladima koji najviše vremena provode u digitalnom svetu, već i ka njihovim roditeljima koji treba da se uče svim tim novim trendovima kako bi mogli da utiču na decu?

Kampanja je usmerena na sve generacije. Međugeneracijska solidarnost je na mojoj listi prioriteta na prvom mestu zato što na njoj počiva stabilnost jednog društva. Veze među generacijama su važne za mentalno zdravlje. Ta veza među generacijama i transfer znanja, iskustva i emocija održavaju društvenu koheziju. Zabluda je da stariji ne provode vreme i da nisu prisutni u digitalnoj sferi. Navešću lični primer - za razliku od mene, moji roditelji i moja deca skoro su podjednako prisutna u toj sferi.

Kada je reč o najstarijima, oni su u tom polju najčešće žrtve finansijskog zlostavljanja jer se zloupotrebljava njihovo poverenje upravo iz razloga što su zbog usamljenosti spremni da uđu u interakciju sa ljudima čije namere često nisu časne. To smo, takođe, obradili kao jednu od tema, što se može videti i u pojmovniku nasilja u digitalnoj sferi koji je predstavljen u okviru "Bodyright" kampanje. Tokom prošle godine smo se najviše i bavili našim najstarijim sugrađanima. Oni su nam na listi prioriteta jer ta diskiminacija na osnovu godina i starosti je sve prisutnija na globalnom nivou, kako u realnom tako i u digitalnom svetu.

• Kada neko prepozna da je žrtva digitalnog nasilja, šta može da uradi u tom trenutku? Pomenuli ste saradnju sa institucijama i segment "Poveri se poverenici". Kako to izgleda u praksi?

U praksi je svaki slučaj sam za sebe, i u svakom zasebnom slučaju različiti organi mogu biti nadležni. U tom smislu smo rekli da bismo uključili onoga ko je nadležan, a najčešće to jeste Ministarstvo unutrašnjih poslova ili tužilaštvo jer se, takođe, radi o krivičnim delima. Ljudi mogu biti žrtve trgovine ljudima u digitalnoj sferi, seksualne ekploatacije, prinude na prostituciju... U svim tim slučajevima bismo uputili žrtvu ka nadležnom organu ili bismo u onim slučajevima koji predstavljaju neki od oblika diskriminacije vodili postupak u našoj instituciji, po našoj proceduri, gde bismo prikupili sve činjenice i dokaze, doneli mišljenje da li se radi o povredi Zakona o zabrani diskriminacije i doneli preporuku za otklanjanje tog akta i posledica diskriminacije. Mi kao organ nemamo represivna ovlašćenja i nismo ovlašćeni da kažnjavamo, već samo možemo ubediti one koji su izvršili diskiminaciju snagom autoriteta institucije da otklone to svoje ponašanje. Uprkos činjenici da nemamo represivna ovlašćenja i mogućnost sankcionisanja, imamo procenat postupanja po našim preporukama koji je u proseku od 80, pa i do 90 procenata. To naročito važi za državne organe koji u najvećem broju slučajeva postupaju po našim preporukama, a to je i cilj našeg delovanja. Ne treba ni svako ponašanje koje nije primereno da završi sa sankcijom, već da budete spremni da ga ispravite jer, inače, čemu bi sve služilo ovo naše delovanje ako nema prilike za razvoj, za rauzmevanje, za izvinjenje.

• U okviru "Bodyright" kampanje ste oformili i svojevrsni žig koji može da se koristi na društvenim mrežama kao zaštita "prava na telo". Mnoge javne ličnosti i influenseri su se pridružili kampanji. Kakva je povratna informacija, da li je kampanja zaživela na terenu tj. samom digitalnom svetu?

Uloga influensera je jako bitna, a kao nosilac ove naše regionalne kampanje je Ana Đurić Konstrakta. Potpuno je razumljivo zašto ona, ali ni svi ostali koji su se uključili nisu manje značajni. Kampanji se odazvalo puno mladih, naročito devojaka, pošto se ispostavilo da su žene 27 puta više izložene nasilju u digitalnoj sferi, a svaka četvrta devojčica je doživela neku vrstu uhođenja ili zlostavljanja. To uhođenje ili digitalno praćenje je, takođe, jedan od oblika nasilja, a znak koji ste pomenuli je deo problema na koji ukazujemo. Imamo situaciju da autorska prava uživaju veću zaštitu nego naša tela i duše. Obeležavanjem znakom Ⓑ znači da postoji svest o zloupotrebi tela na društvenim mrežama. Često se dešava da kada ste kao ljudsko biće izloženi najtežim uvredama, u velikom broju slučajeva nema uklanjanja takvog sadržaja. Važno je da nam se u ovoj kampanji pridruže i kompanije, da i one imaju svest i odgovornost zato što se dešavalo da u svojim reklamnim kampanjama nisu dovoljno vodili računa o zloupotrebi, naročito, ženskog tela.

Imajući u vidu sve veći značaj i ulogu portala, mi smo 2019. godine svim registrovanim portalima u Srbiji uputili preporuke i mere da su oni odgovorni za komentare koji se nalaze ispod objavljenih tekstova. Tu smo imali i prilično veliki uspeh i veliki procenat postupanja svih registrovanih portala koji su uklanjali sadržaji koji su bili protivzakoniti, predstavljali govor mržnje ili neki drugi oblik diskriminacije. Ipak, kovid je poremetio mnogo toga, pa se ukazuje potreba za ponavljanjem te preporuke.

• Pomenuli ste da su žene u najvećem broju slučajeva žrtve u digitalnoj sferi, što se preliva i na "stvarni" svet. Ove godine ste imali više projekata koji se odnose upravo na to.

Pitanje je gde se šta više preliva, da li se iz virtuelnog sveta ili nevirtuelnog. Oba su stvarna. Sve je vrlo realno, ne razdvajamo ih. Problem koji nam građanin prijavi jednako tretiramo. Projekat koji nam je važan, a koji smo dve godine sprovodili uz pomoć UN Women i Ambasade Norveške je unapređenje položaja žena na selu, sa fokusom na bezbednost. Taj projekat je bio sveobuhvatan, u svakom smislu smo jačali grupu žena sa kojima radimo, što se reflektovalo na njihove porodice i okruženje. Slobodno mogu reći da je nekoliko stotina njih bilo na direktan ili indirektan način uključeno u projekat, odnosno koristilo njegove benefite, jer smo im obezbedili direktnu pomoć za kupovinu staklenika, opreme i poljoprivrednih mašina za započinjanje njihovih malih biznisa na njihovim gazdinstvima.

Zahvaljujući brojnim obukama, uspeli smo da ih osnažimo i unapredimo njihova znanja, pa tako od situacije da nisu znale da uključe kompjuter i koriste internet, to je sada postala njihova svakodnevica u kojoj šalju mejlove, komuniciraju međusobno, dele životne priče i iskustva. Kada je bilo potrebno da daju izjavu za medije, uglavnom se dešavalo da pobegnu „u širokom luku“ od kamere. Danas imaju iskustvo i alat da na samouveren način ispričaju svoje priče i plasiraju svoje proizvode. Žene koje su učestvovale u ovom projektu, kažu da su im najupečatljivije ostale, baš kao i meni, studijske posete Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji. Nekoliko žena je tad prvi put izašlo iz zemlje, prvi put su izvadile pasoš. Nekome je to možda smešno, ali to je vrlo realna situacija. Bile su oduševljene kada su tamo razgovarale sa poljoprivrednicama,

razmenjivale iskustva i videle da ne zaostaju mnogo, ali i šta još u svojim poslovima mogu da unaprede.

Dobar je taj osećaj kada vidite da ste deo sveta. Nama kao instituciji bila je značajna poseta portugalskim institucijama za ravnopravnost i njihovim ministastarstvima poljoprivrede i inostranih poslova, gde smo i mi puno toga naučili. To umrežavanje i potreba da ste deo sveta, važno je za naš lični napredak, ali i društveni. Dva udruženja su nam bila ključni partneri u pomenutom projektu, to su Udruženje "Sačuvajmo selo" iz Priboja, koje sada okuplja nekoliko stotina žena, i Udruženje poslovnih žena "Nadežna Petrović" iz Čačka, jer smo projekat sprovodili u Moravičkom, Zlatiborskom i Raškom okrugu. Zahvaljujući našim prijateljima Norvežanima nastavljamo i u narednoj godini i jako smo srećni zbog toga.

• Kada govorimo o medijima, sa jedne strane, oni daju dosta prostora da se govori o ovim važnim temama, dok, sa druge, podstiču neku vrstu nasilja i mizoginije neetičkim izveštavanjem. Recimo, aktuelno je bilo Svetsko prvenstvo u fudbalu gde su žene mahom prikazivane kao navijačive i gde je njihovo telo bilo u prvom planu. Koja je Vaša poruka medijima, kao ključnim akterima u čitavoj ovoj priči?

Kada je reč o izveštavanju i prikazu žena tokom fudbalskog prvenstva, on je paradigma onoga kako se žena inače tretira u medijima. Žena je u tradicionalnim medijima prikazana daleko od realnosti - svedena je na domaćicu, majku, žrtvu nasilja, zavodnicu, bludnicu. U štampanim medijima i portalima je na mestima gde su "trice i kučine", kulinarstvo, zabava, slobodno vreme... Tamo gde su politika, društvo, ekonomija, tamo su retkost. Favorizuje se fizički izgled, mladost i lepota po svaku cenu. Podleglo se kultu lepote i mladosti. Imate taj digitalni identitet koji izaziva frustracije, "Instagram život"; u kome je sve "lajk", sve je lepo, sve su to egzotične destinacije, nigde bore, nigde tuge, nigde muke ljudske i problema. To prosto nije istina. Je li sramota ostariti? Je li sramota imati bore? Je li sramota biti sed? Ne, sramota su

neke druge stvari. Sramota je biti nasilnik, sramota je krasti, lagati, međusobno se ne poštovati. Mediji su ogledalo društva, ne možemo ni na njih svaljivati krivicu, ali potrebno je malo više odgovornosti.

Mediji su izuzetno važni i nama kao instituciji i našem društvu. Važno je da budete partneri. Raduje me svaki mediji koji ima svest o sopstvenom uticaju, ali i o odgovornosti za taj uticaj. Da bi etičko i profesionalno izveštavanje, kao i sloboda medija kao ključna vrednost svakog demokratskog društva bila poštovana u praksi, vi morate da imate maskimalne uslove za rad. Kada je reč o neetičkom izveštavanju o nasilju, ono je apsolutno nedopustivo. Malo je što ste se suočili sa nekim problemom, samo vam još fali medijska hajka u kojoj se žrtva dodatno povređuje, kao i njena porodica. Mislim da bismo mogli u novoj godini da napravimo zajednički napor i društveni konsenzus, a to je da nam tuđa nesreća i bol ne budu platforma za zaradu, jer sam sto posto sigurna da će svaki medij da preživi i bez tih klikova koji bi neodgovorni građani pritisli upravo da sagledaju iz senzacionalističkog ugla tuđu nesreću. Nadam se da nisu iščezle emocije iz svih nas kao ljudskih bića.

• Nova Godina je tu, kakvi su Vam planovi? Šta biste poželeli svom timu i društvu u kome živimo?

Mom timu, kao i uvek, želim da nastavimo u onom duhu koji vlada u ovoj instituciji, a to znači malo verovatno ne znači i nemoguće. Mnogo puta smo se uverili da možemo, kad imamo dobru volju i energiju, mnoge stvari pomerimo polako i motivišemo druge društvene aktere da nam se priključe u nekoj dobroj akciji. Tako je bilo prošle godine kad smo predstavili izveštaj o starijima i stavili tu temu u fokus, pa sada imamo mnogo više razgovora i akcija na temu međugeneracijske solidarnosti. A celom društvu za Novu godinu želim dobro zdravlje, mirnu i bezbednu godinu, mnogo više realnosti i odgovornosti, jer nije malo od života kada ste umereno zdravi, radite posao koji volite, okruženi ljudima koje volite i imate dovoljan broj ljudi sa kojima se razumete. Onda uživate u životu i njegovom svakom trenutku, jer je život ono što se dešava između svih nas u svakog mintu. Mnogo je važnije imati jednu osobu sa kojom možete da podelite kada ste i srećni i nesrećni, jer su tuga i bol deo života.Ne zaboravimo da život čine i lepi i manje lepi momenti, i kako je to Duško Radović dobro kazao - kada se spoje i lepo i ružno, dobija se jedan fini komad života!

(Telegraf.rs)