"Skriningom se mogu sprečiti maligne bolesti po kojima prednjačimo": Dr Milica Đurđić o značaju radiologije

Nauka i tehnologija danas omogućavaju da se nivo zaštite od bolesti podigne na potpuno novu ravan, a radiologija je među najznačajnijim granama medicine kada je u pitanju rano otkrivanje bolesti. O novim trendovima u medicini, ali i onome što za svoje zdravlje možemo učiniti već danas, govorila je dr Milica Đurđić, načelnica radiologije u bolnici BioCell Hospital, piše Lepota i Zdravlje. 

Iako je svi dobro znamo, izgleda da je preko potrebno s vremena na vreme podsetiti se one stare poslovične mudrosti koja glasi: Bolje sprečiti nego lečiti. Nažalost, u praksi, pacijenti se lekaru najčešće javljaju tek kad primete simptome bolesti, a nekad ne traže lekarsku pomoć sve dok tegobe ne postanu toliko izražene da ozbiljno remete svakodnevni život.

Preporučujemo

- Tada sledi dugotrajno lečenje sa neizvesnim ishodom - ističe dr Milica Đurđić i time započinje priču o jednoj od najvažnijih tema u medicini – prevenciji i dijagnostici.

Kako navodi dr Đurđić o tome koliko je niska svest o značaju preventivnih pregleda u našoj sredini najbolje govori statistika vezana za smrtnost od malignih bolesti, koje se redovnim sistematskim i skrining pregledima veoma lako mogu na vreme otkriti i u potpunosti izlečiti. To su, pre svega, karcinom grlića materice i dojke kod žena, prostate kod muškaraca i karcinom debelog creva kod oba pola. Po stopi smrtnosti od ovih bolesti, nalazimo se, nažalost, blizu samog evropskog vrha, što nam govori koliku važnost ima podizanje svesti o prevenciji bolesti.

- Pored malignih, to su kardiovaskularne bolesti, pre svega infarkt i moždani udar, što se u potpunosti poklapa sa svetskim trendom i velikim je delom posledica savremenog načina života, koji odlikuje premalo fizičke aktivnosti, dosta brige i stresa vezanih za posao i porodicu, kao i štetne navike u ishrani i pušenje - objašnjava Milica Đurđić.

Arterioskleroza, vezana za taloženje masnoća na zidovima krvnih sudova, koja je u osnovi kardiovaskularnih oboljenja, može se sprečiti ili usporiti forsiranjem zdravih životnih navika. Zdrav način života doprinosi smanjenju rizika od malignih bolesti. Ona dodaje su koraci koji slede zdrave navike i redovni lekarski pregledi. Treba popričati sa svojim lekarom o individualnim rizicima po zdravlje i o vrstama pregleda koje shodno tim rizicima i svojim godinama pacijent treba da preduzme.

- Ono što je zanimljivo, i što će u budućnosti svakako biti sve prisutnije, jesu analize gena svakog pojedinca, koje mogu precizno da pokažu kojim smo bolestima ili vrstama kancera podložni. Dakle, nauka i tehnologija su medicini omogućile da sveobuhvatnom analizom genoma podignemo nivo prevencije na potpuno novu ravan. Ovakve stvari će zasigurno umnogome promeniti medicinski pristup i načine lečenja ljudi u bliskoj budućnosti, a mi se u BioCell bolnici trudimo da sve ove trendove ne samo ispratimo već u njima i aktivno učestvujemo, kako bismo pružili najbolji mogući medicinski nivo usluge našim pacijentima - objašnjava doktorka.

Milica Đurđić napominje da Radiologija zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, omogućava da se zaviri u svaki deo ljudskog tela i da sa velikom preciznošću ustanovi postoje li promene koje bude sumnju na bolest. Zato su radiološki pregledi među najznačajnijima kad je u pitanju rano otkrivanje bolesti. Mamografski pregledi dojke, skener pluća, 3D skener debelog creva, ultrazvučni pregled prostate, magnetna rezonanca celog tela samo su neki od primera radioloških skrining pregleda. Ono što je posebno značajno jeste da radiološkim pregledom ne samo detektujemo patološke promene u organizmu već tačno možemo reći u kojem stadijumu se bolest nalazi i kakvu vrstu lečenja bi trebalo primeniti.

- Savremena radiologija koristi veliki broj dijagnostičkih metoda, od svima poznatog rendgena i ultrazvuka, mamografa koji se koristi u dijagnostici oboljenja dojke, do modernih multislajsnih skenera i magnetne rezonance, koji predstavljaju sofisticirana i precizna dijagnostička sredstva, usko povezana sa kompjuterima i softverom koji lekaru omogućava najpouzdanije postavljanje dijagnoze. Ove dijagnostičke metode su komplementarne, pa često najbolji uvid u vrstu patološke promene dobijamo njihovim međusobnim kombinovanjem. Svaka od metoda ima određenu senzitivnost za neku vrstu tkiva ili organa, odnosno za neku vrstu patološkog procesa u organizmu. Rendgen najviše koristimo za snimanje pluća i kostiju. Ultrazvuk je brza i jednostavna metoda kojom najčešće pregledamo unutrašnje organe, štitnu žlezdu, dojku i meka tkiva. Skenerom smo u mogućnosti da pregledamo gotovo sve delove tela uključujući i krvne sudove, ali meka tkiva poput mišića, tetiva i ligamenata nemaju adekvatan prikaz. Magnetna rezonanca je dijagnostička metoda koja nam za veliki broj pregleda daje najpreciznije podatke. Koristi se u pregledu abdomena, karlice, dojke, nervnog sistema, srca i koštano-mišićnog sistema - kaže načelnica radiologije.

Često se za magnetnu rezonancu kaže da je zlatni standard, a dr Đurđić objašnjava da se taj izraz koristi za svaku radiološku metodu koja u konkretnom slučaju, uz najmanji rizik, pruža najbolje informacije vezane za neku bolest ili patološko stanje. Magnetna rezonanca, s obzirom na bezbednost pregleda, sposobnost da se veoma male promene uoče i da se pri najmanjim dimenzijama promene može prilično pouzdano reći da li su maligne ili benigne – predstavlja zlatni standard u velikom broju slučajeva. Ovo je razlog sve većeg broja pregleda koji se u svetu i kod nas indikuju za ovaj uređaj.

Radiološke metode koje koriste X-zračenje su rendgen, mamograf i skener. Doze zračenja koje prime pacijenti na rendgenu veoma su male i bezbedne, ali načelnica napominje da na skeneru moramo voditi računa o dozi zračenja kojoj se izlaže pacijent, što zavisi od dela tela koji se pregleda, samog protokola pregleda i vrste aparata kojim se raspolaže.

- Svaki pacijent na kraju pregleda mora dobiti podatak o dozi zračenja koju je primio. Danas smo, zahvaljujući savremenim multislajsnim skenerima, u mogućnosti da radimo niskodozne preglede, koji pružaju radiologu sve neophodne informacije, a pacijenta izlažu minimalnom riziku. Ipak, za pregled na skeneru mora postojati jasna indikacija kojom se mora opravdati čak i minimalna doza zračenja koju pacijent primi. Magnetna rezonanca i ultrazvuk su pregledi koji nisu zasnovani na jonizujućem zračenju, pa se pri tim pregledima pacijenti ne sreću sa tom vrstom rizika - navodi ona.

Dr Đurđić kaže da BioCell bolnica raspolaže najsavremenijim uređajima iz svih oblasti radiološke dijagnostike. Posebnu pažnju, kako objašnjava, posvetili su bezbednosti pacijenata i najnovijim softverskim rešenjima koja se u svetu koriste za radiološke preglede, kako bi dijagnoza bila što brža, pouzdanija i preciznija. Međutim, važno je znati da aparati poslednje generacije zahtevaju izuzetno obučen tim radioloških tehničara i iskusne lekare koji preglede vode i da se samo sinergijom tima i tehnologije može dobiti najbolji rezultat za pacijenta.

- Činimo sve da naše dijagnoze budu apsolutno pouzdane. Pored potpune posvećenosti čitavog tima lekara svakom pacijentu, savremenih aparata i dobrih protokola pregleda, u pojedinim situacijama moguće je koristiti softver koji radiologu usmerava pažnju na pojedine promene i omogućava kalkulacije kojima se promene bolje karakterišu i prate. Još jednom, uvek je posebno značajan timski rad lekara, čemu smo mi u BioCell bolnici posebno posvećeni, kako bi imali dvostruku kontrolu nalaza, čime se mogućnost ljudske greške smanjuje na najmanju moguću meru. Smatram da je važno istaći značaj razgovora sa pacijentom koji svakom pregledu treba da prethodi, u toku koga radiolog na osnovu pacijentovih tegoba i medicinske dokumentacije usmerava pažnju na oblast koju treba pregledati i bira najbolji modalitet pregleda ili kombinuje više njih. Na kraju pregleda važno je pacijentu u razgovoru naglasiti značaj kontrolnih pregleda ukoliko su potrebni, kako ništa ne bi bilo zanemareno ili prepušteno slučaju. Dobra saradnja lekara i pacijenta jedan je od najvažnijih preduslova za pouzdanu dijagnostiku - zaključuje doktorka Milica Đurđić.