Stručnjaci za Telegraf o zagađenju amonijakom: "Nije nestao, samo je promenio oblik. Ovo su moguće posledice"

Od trovanja amonijaka, iscurelog iz cisterne koja je sletela sa pruge između Pirota i Bele Palanke, preminule su dve osobe, a oko 60 ljudi je zatražilo zdravstvenu pomoć. Stručnjaci veruju da opasnost prolazi i da se situacija smiruje.

U razgovoru za Telegraf.rs prof. dr Dragan Joksović, stručnjak u oblasti toksikologije, kazao je da nema opasnosti od zagađenja vode i vazduha u drugim gradovima Srbije.

Preporučujemo

"Amonijak je gas koji je lakši od vazduha i on leti uvis. Tamo gde se dogodila katastrofa bilo je magle, pa nije mogao da odleti daleko. Nego ga je magla zadržala i kapljice su verovatno popadale po zemlji. Tu će više da strada priroda, nego čovek", ocenio je Joksović dodajući da ne očekuje povećanje ljudskih žrtava.

Prema njegovom mišljenju, za razliku od vazduha, postoji rizik od trajnijeg zagađenja zemljišta.

"Uđe u zemlju, oštećuje sve što je u zemlji, a u vodi uništava ribe i sve što je u vodi. To je proces koji traje. Ako ode u vodu, vodotokovima će otići dalje. Razblaživaće se i sve manje će uticati na pomor riba u Nišavi", kazao nam je, dodajući da je drugi deo scenarija malo verovatan, jer bi reakcija amonijaka sa vodom bila burna i izazvala eksploziju, što se, dodaje, nije desilo.

prof. dr Dragan Joksović / Printskrin: Youtube/K1 Televizija

To govore i zvanični podaci - da nije došlo do kontaminacije reke.

U vezi sa zemljištem nema nedoumice, ali ne izražava ni brigu na duge staze.

"Oranjem će se rešiti problem", kaže uz napomenu da će se trajanje posledica meriti mesecima.

"Amonijak je katastrofalan za vodu"

Sličnog je stava profesorka Biološkog fakulteta Gordana Subakov Simić, hidrobiolog po struci. Ističe da nema precizne podatke o zagađenju, jer nije bila na licu mesta, te da su joj poznate informacije dostupne iz medija.

"To su isparenja koja su nestabilna, vrlo brzo reaguju sa vodenom parom iz vazduha i to relativno brzo prođe. Ali, taj amonijak nije nestao, samo je promenio oblik. Sada kontaminira zemljište i vodu, to je ono što nije dobro", kaže navodeći i dobru i lošu vest.

Objašnjava da će podzemne vode biti zagađene i u slučaju da nije došlo do direktnog kontminiranja vode otrovnim gasom.

"Svakako će opteretiti podzemne vode, a time i površinsku. Vode su povezane. Ne možete da zagadite jedan deo, a da reka pored nema veze s tim. To može da dovede do cvetanja algi, kasnije na proleće i leto, kada budu visoke temperature, zato što će se koncentracija azota povećati u vodi. Ako cvetaju alge koje su otrovne, onda je to vrlo loše. Ako cvetaju neke druge, to može da dovede do nedostatka kiseonika u vodi. Sve zavisi od toga koja je vodena površina posredi - jezero, reka, bara, močvara...", kaže navodeći da ove procene zavise od podataka koji će u međuvremenu stići.

Pretpostavlja, ističe, da su uzorci uzeti, te da se prate.

"Kao hidrobiolog mogu da kažem da je amonijak katastrofalan za vode. Kada se nađe u većim koncentracijama u vodi, dovodi do uginuća živog sveta, ne samo riba. On relativno kratko u tom obliku ostaje, prelazi u oblike koje mogu da koriste biljke, tj. ulazi u cikluse kruženja azota. Neće biti dugotrajnih posledica u smislu da će dugotrajno ostati u zemljištu, vodi i vazduhu. Uključiće se u te cikluse i to je dobro. Nije opasan kao teški metali", objašnjava.

prof. dr Gordana Subakov Simić / Foto: Bio.bg.ac.rs

Ističući dobru vest, dodaje da je bitno ispoštovati protokole.

"To je za nas dobro, ali sve ostalo je loše. Videli ste koliko je ljudi ugroženo. Te havarije mogu da se dese. Ljudi i društva se vežbaju za to: šta treba raditi, ko se prvi obaveštava, ko izlazi na teren. To sve mora da bude uigrano da bi posledice bile minimalne", navodi Subakov Simić.

U vezi sa rizikom od zadržavanja otrova u zemljištu kaže da neće biti dugoročnih posledica.

"U prvom momentu on je vrlo reaktivan i reaguje sa živim bićima, kao otrov. Stvara probleme u disajnim putevima, nagriza kožu i oči, ne samo kod ljudi, već i drugih živih bića. U prvom trenu to je najteže, svakog sledećeg toga je sve manje i situacija je sve povoljnija. Neće tu biti dugoročnih posledica za 10, 20 godina, nego će se ipak neutralisati. Ali svakako to ne opravdava bilo kakvu havariju", ističe profesorka.

Podsetimo, havarija se desila juče kod mesta Spopotski han. Iz MUP Srbije je saopšteno da je oko 17.30 časova, na deonici pruge od Pirota do sela Staničenja, došlo do skliznuća vagona na kompoziciji terentog voza koji je vozio amonijak, i tom prilikom došlo je do curenja gasa.

Sa pitanjima u vezi sa zagađenjem obratili smo se na adresu Agencije za zaštitu životne sredine, Zavoda za javno zdravlje Pirot, Zavoda za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Infrastrukture železnica, odakle nismo dobili odgovor. Iz Kliničkog centra Niš rekli su nam da nisu nadležni.

(Telegraf.rs)