"Imala sam po 6 prstiju, nazivali su me vanzemaljcem": Tamara je prešla preko svega, danas usrećuje druge

U centar pažnje 2022. godine sve vreme je bila mlada a velika humanitarka Tamara Misirlić (20) iz Vranja, inače, poreklom sa Kosova i Metohije, koja svoje najlepše godine posvećuje, ni manje a ni više nego humanitarnom radu. U njeno, samo po fiziologiji, malom srcu, ima mesta za sve, a kako i ona sama kaže za Telegraf.rs, najbitniji joj je osmeh ljudi kojima pomogne. Jer, to nema cenu. 

- Odrastala sam u porodici koja je puna ljubavi. Velika smo familija i svi smo složni. Naravno, najveću podršku sam imala od roditelja koji su me ovako i vaspitali - počinje svoju priču Tamara za Telegraf.rs:

- Trpela sam godinama vršnjačko nasilje. Trenirala sam karate, što je zahtevalo da se presvlačimo, a to mi je urezalo duboke rane. Imala sam šest prstiju na nogama i na rukama, nazivali su me vanzemaljcem, odbijali me i ponižavali. Nakon nekoliko godina, ja sam to hirurškim putem odstranila. Da mi se to danas dešava, bila bih ponosna i nikada ne bih ništa menjala.

Ime Tamara Misirlić, rekli bismo, jednako je - humanitarni rad. Ali, otkud to? Za sve je kriva jedna devojčica.

- Videla sam jednu devojčicu koja je jako teško živela. Odlučila sam da joj pomognem i u tome sam uspela. U početku mog rada, roditelji su me vozili svuda i bili mi od velike pomoći, a danas je uz mene veliki broj građana i svi zajedno pomažemo - kaže ona za naš portal.

Godinu za nama, bilo je mnogo priča. Počinjale su tužno, i emotivno teško. Tamara je bila glavni akter i svakoj doprinela srećan kraj.

- Svaka priča mi je teška. Slaba sam na starije ljude, pa mi to pada jako teško, ali i na decu. Imam baku koju volim najviše na svetu, često je posećujem i srećna sam što je imam, a moram da kažem i da sam na nju povukla tu empatiju. Najemotivnija priča mi je bila iz Vlasine. Tamara i Valentina koje su živele u stravičnim uslovima. One su danas srećne i žive jako lepo, javljaju mi se i zovu stalno, a osvajaju i nagrade na raznim takmičenjima. Ponosna sam na njih - priča mlada Tamara.

Velika joj je želja da pomogne našim ljudima na Kosovu i Metohiji:

- Moji koreni su sa Kosova, i kada vidim kako ljudi tamo žive, meni je to toliko mučno, da nemam komentar. Velika mi je želja da njima dole pomognem. Mnogo njih mi se javlja. I, znam da je dole takva sitacija da moramo da im pomognemo, svi zajedno - poručuje ova devojka sa suzama u očima.

Novogodišnja tradicija Fondacije Tamara Misirlić jeste sakupljanje novca za paketiće. Težak posao, kakao kaže, ali koji usrećuje, i one koji ih dobiju a i nju.

- Naša je tradicija da skupljamo sredstva za paketiće, to ide posle ugroženoj deci. Taj posao je  jako težak. Ali na kraju dana, koliko god bilo naporno ja sam srećna, zaista sam srećna što sam deo života svih tih divnih ljudi. Moram da napomenem i da imam mlađu sestru, koja ide polako mojim stopama i svima pomaže, na nju sam jako ponosna - otkriva nam Tamara i apeluje na sve ljude koji mogu, žele i hoće, da pomognu.

(Telegraf.rs)