Nauka je bitna koliko i kiseonik: Najveći ekonomski giganti su zemlje koje su najviše ulagale u nju

Nauka stoji iza svakog segmenta u našem životu. Pitanje "šta će nam nauka" pitanje je kiseonika, a koliko je ona značajna govori činjenica da su najveći ekonomski giganti baš zemlje koje su najviše ulagale u nauku kako bi se ubrzano razvijale čemu i mi težimo kao zemlja, kaže u intervjuu za Telegraf.rs ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija magistar doktor Jelena Begović.

Tom cilju, umnogome će doprineti BIO4 kampus koji počinje da se gradi sledeće godine, kao i sva druga infrastrukturna ulaganja u nauku. U razgovoru za naš portal ministarka otkriva da bi volela da nauku mnogo više promoviše i da bolje komunicira sa stanovništvom, kako bi se nauka približila svima. Jer, iza svega stoji nauka, kako iza mobilnoh telefona, tako i iza jogurta koji pijemo.

Objašnjava i zašto je odliv mozgova koristan, ali i šta naučnike zadržava u zemlji i vraća ih u nju. Navodi nam koje će sve projekte kao ministarka nauke imati priliku da otvori, ali i šta možemo da očekujemo od korona virusa.

• Napre, da li vam nedostaje Institut za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo iz kog ste prešli u Ministarstvo?

Ja sam nekako naglo prešla u Ministarstvo. Iz mog ugla, to se stvarno dogodilo preko noći, ali mislim da se i za moje kolege na Institutu isto desilo iznenada. U Institutu sam provela 24 godine, 15 godina sam radila u laboratoriji, a posle sam vodila Institut, tako da sam upoznala svakog čoveka u njemu. Sad, iz ovog ugla, jako mi nedostaje i atmosfera Instituta i način na koji smo radili i izgradili Institut. Možda je Institut postao i moja zona komfora i verovatno je trebalo da idem dalje. Na kraju, sada imaju sjajnu v. d. direktorku i sigurna sam da će da nastave da rade još bolje nego kada sam ja bila tamo.

• Koji je vaš cilj na čelu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija? Veliki izazov za Vas.

Kompleksno pitanje. Ima više stvari koje bih ja zaista volela da uradim. Jedna se tiče infrastrukture, i projekta BIO4 kampusa, najvećeg pojedinačnog infrastrukturnog ulaganja u nauku u Srbiji, koji bi trebalo da počne da se gradi 2023. godine. Takođe, biće dosta infrastrukturnog ulaganja u naučno-tehnološke parkove, trebalo bi da se završi Institut BioSens i Centar izvrsnosti u Kragujevcu. To su infrastrukturni projekti, koji me jako raduju, i imaću tu sreću da neke od njih kao ministarka nauke i otvorim.

Sa druge strane, čekaju nas i reforme jer prelazimo na takozvano institucionalno finansiranje nauke. Nalazimo se u jednoj prelaznoj fazi, i iduće godine nas čeka priprema za prelazak na takav način finansiranja. To podrazumeva i promene u platama naučnika i finansiranju Instituta, tako da je i to jedan ogroman posao pred nama.

Volela bih da nauka komunicira sa stanovništvom. Pritom, ne govorim samo o mlađima, nego sa celokupnim stanovništvom, s obzirom na to da smo ušli u jednu eru, na globalnom nivou, snažnog i brzog prodora i razvoja tehnologija, koje počinju da utiču na našu svakodnevicu, kako u medicini, tako i u proizvodnji hrane, poljoprivredi, energetici, zaštiti životne sredine, i mislim da tehnologije i ta rešenja koje nauka pruža treba približiti ljudima, da postanu svesni benefita nauke.

• Šta onda treba da uradimo da popularizujemo nauku kako među mlade tako i među starije ljude?

To je važan segment jer smo trenutno svedoci neverovatnog razvoja tehnologije, i ta tehnologija stvarno zadire u našu svakodnevicu. Ljudi nisu ni svesni toga. Kada kažete veštačka inteligencija, neko se uplaši. Kada kažete biotehnologija, neko se uplaši. Ali, kada vi objasnite da se tom biotehnologijom bavimo otkako smo prestali da budemo lovci i sakupljači, kada smo prvi put zasejali neku biljku, pa smo pravili hibride, pa smo uzgajali životinje, pravili vino, pivo, fermentisane proizvode, to je već bila klasična biotehnologija. Naravno, kako sada nauka napreduje to se prebacuje u laboratorije, ali suštinski, princip je isti.

Recimo, proizvodnja jogurta. Stotine i hiljade naučnika na ovoj planeti se bave bakterijama koje se koriste u proizvodnji jogurta. Ali, to ljudi ne znaju. Da biste vi od mleka napravili jiogurt, potrebne su vam bakterije. E, sad, potrošači ne vole kiseo jogurt, pa žele da te bakterije ne prave kiseo jogurt. Žele da imaju neke dodatke, pa žele da bude gust jogurt, pa tečan. To su sve detalji na koje običan čovek ne obraća pažnju i ni ne pita se kako smo došli do tog proizvoda. A, iza toga stoji nauka. Da ne pričamo o medicini, o proizvodnji hrane, o poljoprivredi, energetici, zaštiti životne okoline... Iza svega stoji nauka, ali ona mora da se iskomunicira sa stanovništvom jer jednostavno nisu svi ni studirali prirodne nauke, niti su svi dužni da znaju i razumeju to. Tu je negde lopta prebačena u dvorište naučnika, da oni talentovani, koji umeju da objasne fantastične stvari koje se rade i u prirodnim i u društvenim naukama, od astronomije, fizike matematike preko ekonomije, umetničkih oblasti. To sve treba približiti ljudima.

Mi ćemo, zaista, raditi u vremenu koje dolazi, da nekako napravimo različite forme kako komunicirati, ne samo sa najmlađima i ne samo sa mladima koji su već dosta dobro informisani zahvaljujući raličitim komunikacionim putevima koji postoje u modernom društvu, već i sa opštom populacijom i srednjom i starijom generacijom, kako bi im približili koje su dobrobiti od nauke za sve nas.

• Da li grešim, ali čini mi se da baš ti ljude od nauke, ne da neće, ali ne žele da se eksponiraju u javnosti?

Pretpostavljam da kao i u svakoj oblasti ima ljudi kojima to prija, i ljude kojima to ne prija. Pravo je svakog čoveka da li će da se eksponira ili ne. Ali, u naučnoj zajednici ima mnogo ljudi koji umeju to da rade, talentovani su da zaista prepričaju šta se događa i radi u nauci. Radićemo na formiranju jedne mreže naučnika iz različitih oblasti i da kroz njih pokušamo da predočimo na razumljiv način stanovništvu šta mi radimo ovde u zemlji u nauci i šta se na globalnom nivou događa, mislim da je to jako bitna informacija za građane.

Nauka i privreda usko povezane

• Kakav je status nauke u našem obrazovnom sistemu?

Mislim da je mnogo bolje pitanje kakav je položaj nauke u društvu. Obrazovni sistem i nauka su, jednostavno, dve strane jednog novčića. Niti vi imate nauku bez dobrog i kvalitetnog visokog obrazovanja, a sa druge strane ako nemate iskustvo u nauci, i neku ličnu priču, vi ne možete ni da budete dobar i kvalitetan profesor. Oni su kod nas jako, kao i svuda, povezani bez obzira na to što sada imamo dva ministarstva, zato tesno sarađujemo sa Ministarstvom prosvete, pogotovo u domenu visokog obrazovanja.

• A, koliko su usko povezani nauka i privreda?

Ako govorimo o visoko razvijenim zemljama na svetu, usko su povezani. Sve zemlje koje su pre nekoliko decenija odlučile da ulažu u nauku su u kratkom vremenskom periodu postali ekonomski giganti i vrlo moćne zemlje. To je recept koji se svuda pokazao uspešan. Naša država se u poslednjih nekoliko godina zaista trudi da napravi okvir kako bi nauka i privreda blisko sarađivale. Mi ćemo da nastavimo sa time. Imamo Fond za inovacionu delatnost, koji je dobar mehanizam, da na jednom projektu imate privredu ali i nauku i neku naučnu instituciju. Postoji mnogo pokušaja vezano za ovu saradnju, a na tome između ostalih radi i Privredna komora Srbije. Cilj je da se oko istog stola okupe privreda i nauka. Ali, to je proces. Ja bih volela da ide brže, i mi ćemo se truditi da na različite načine podržimo taj proces.

Možda je dobar primer ideja koja je nastala oko BIO4 kampusa. To je jedan mali grad koji treba da okupi, kako akademiju, visoko obrazovanje, naučne institute, tako i privatni sektor na jednom mestu, na kojem će se oni susretati i formalno i neformalno. Kompanije u BIO4 će imati svoje istraživačke razvojne centre, akademija takođe, i ideja je da oni međusobno komuniciraju i zajedno rade na različitim rešenjima.

U BIO4 je predviđena i izgradnja naučno-tehnološkog parka. Tu treba da postoji i naučno-tehnološki park Beograd, odnosno deo gde će startapi imati podršku za svoj dalji rast. I izgleda da je ta fizička blizina, a prošla sam i videla mnoge primere, neophodna. Cela strategija nauke, podrška države ide u smeru da nauka blisko sarađuje sa privredom i nauka jeste na globalnom nivou dobila tu neku dimenziju kao vrlo bitna ekonomska kategorija, koja itekako može da doprinese ekonomskom razvoju države. Predikcije su da se već do 2030. godine samo u oblasti biotehnologije na globalnom nivou očekuju zarade od 20, 30 triliona dolara. To je, u stvari, jedna oblast industrije gde nema više granica, ideje iz nauke se pretaču u proizvode, i privatni sektor očekuje od nauke razvoj određenih rešenja.

• Koje će sve ustanove naći mesto u BIO4 kampusu?

Zasad imamo sigurno delimično ili kompletno pet fakulteta, i devet naučnih instituta iz oblasti genetičkog inženjerstva, veštačke inteligencije, nano tehnologije i drugih. Vrlo raznoliki instituti, a opet okupljeni oko četiri stuba BIO4, biomedicina, biotehnologija, bioinformatika i biodiverzitet. To su neke vodilje u kom smeru i u kojim oblastima će se razvijati taj kampus, ali je tu ključna i interdisciplinarnost. U BIO4 će biti mesta ne samo za prirodne nauke već i za društvene nauke. Za razvoj jedne ideje, ako krenete iz laboratorije i hoćete da završite sa tom idejom na tržištu, neophodna je i stručnost ljudi ekonomista, pravnika, onih koji se bave zaštitom intelektualne svojine, biznismena...Želimo da napravimo jednu multidisciplinarnu platformu gde se svi sreću i gde nastaju vrlo konkretni rezultati - ne samo naučne publikacije iako želimo da nauka postane još bolja i izuzetnija, nego i u vrlo konkretne kao što su novoosnovane kompanijame, ili proizvoe koji nalaze mesto na tržištu.

• Kada će BIO4 zvanično početi sa radom?

Gradnja će početi 2023. godine i do kraja 2025. godine bi trebalo da se završi. U tom kompleksu predviđeno je mnogo pratećih sadržaja za ljude koji tu borave- - zatvoreni i otvoreni sportski centri, restorani, multimedijalni muzej u koji će stanovništvo moći da dođe i vidi šta se tamo radi, koji su trendovi u nauci na globalnom nivou, šta se dešava u BIO4 kampusu. Planirana je i izgradnja centra za konferencije koji bi isto trebalo da pojača kapacitete Srbije i privuče održavanje kongresa u našoj zemlji.

• Da li je Srbija mogla da ima takav BIO4 kampus mnogo ranije?

Na kraju, kada analizirate događaje unazad, za sve postoji pravi momenat. Da je mogla verovatno bi imala. Moraju razni faktori da se poklope da bi došlo do ovakvog rezultata i do odluke za ovako veliki projekat. Tako da, sa filozofske strane, mislim da je sada pravo i jedino vreme za ovakav kampus.

• Kako ocenjujete delatnost Fonda za nauku?

Cela ideja oko Fonda za nauku jeste da se podrži prelazak sa projektnog finansiranja na institucionalno finansiranje. Jedna od ideja osnivanja Fonda jeste da se uvede vrlo bitna dimenzija, a to je kompetitivnost. Mi u nauci u Srbiji to nismo imali osim kada smo prijavljivali pojedince koji su izlazili na kompetitivne pozive Evropske unije. I to je bila jedna velika promena, na koju mislim da se i dalje jedan deo naučne zajednice navikava. Ideja je da se istraživači nakon uspeha na pozivima Fonda odvaže i krenu u još kompetitivniju arenu, a to je istraživački okvir Evropske unije.

Imamo sjajan primer, naš mladi naučnik koji je dobio ERC grant Jakša Vučićević sa Instituta za fiziku. Ovo je najprestižniji grant koji dodeljuje Evropska unija mladim naučnicima za najhrabrije i najbolje naučne ideje. Njih 400 na nivou cele Evropske unije, a među njima je i Jakša, dobili su milion i po evra grant da razviju svoju ideju potpuno slobodno, bez ikakvih ograničenja. To je zaista prestižna nagrada. Pre toga, on je vodio projekat PROMIS, projekat za naše mlade naučnike koji je finansirao Fond za nauku. Ovo ilustruje koja ideja stoji iza ideje Fonda za nauku, da se polako kroz nova pravila i vođenje projekata I uvođenje kompetitivnosti istraživači odvaže i odu korak dalje.

• Kada bi vas neko na ulici pitao šta će Srbiji nauka šta biste mu vi odgovorili?

Svima je potrebna nauka. U Srbiji je nauka oduvek postojala, da ne pričam o našim izuzetnim naučnicima koji su iz Srbije svetu dali neverovatne promene, i neverovatne benefite.

• Ko je za vas najveći?

Prvi je, moram da kažem, Nikola Tesla. Ali, imali smo i Mihajla Pupina, Milutina Milankovića, izuzetne naše naučnike, Josifa Pančića. Ali, danas imamo i naše naučnike koji su otišli u inostranstvo i doprineli nekoj svetskoj riznici znanja. Imamo sjajne ljude ovde u našoj zemlji koji, takođe, doprinose nauci. Tako da, bez nauke, jednostavno nema života. Uzmite mobilni telefon, iza njega stoji nauka, električni automobil, iza njega stoji nauka, hrana koju jedemo, iza dobrog dela stoji nauka. Iza energetike takođe... Kad se osvrnete, u stvari, nema segmenta života gde je nekad neka nauka dovela do otkrića koji je omogućio da nastane određeni proizvod. A, mislim da je ona sada sa tehnološkim razvojem i rastućom snagom, bitna kao i kiseonik.

• Šta onda možemo da uradimo da se naši ljudi koji su van granica naše zemlje vrate a ako ne oni, onda da zaustavimo naše naučnike da odlaze iz zemlje?

Problem odliva mozgova nije samo problem Srbije. To je globalni problem. Ako pričate sa Britancima njihovi naučnici odlaze u Ameriku, iz Amerike su počeli da odlaze u Kinu, iz Bugarske odlaze u Nemačku. To je prirodan proces, jer u nauci ljudi traže najbolje uslove i najveće izazove za svoj rad kako bi mogli da se bave onim za šta su predodređeni. Jedan deo tih ljudi se vraća i vratiće se ako obezbedite dobar eko sistem. Dobar eko sistem znači ulaganje u infrasrukturu i pravni okvir koji njima omogućava da mogu slobodno da se bave onim što su zamislili. Jedno je pitanje plata, finansijskih nadoknada, međutim, podjednako je naučnicima važno da imaju dobru opremu na kojoj će da rade, dobar sistem gde mogu svoju ideju da ostvare bez nečijeg uplitanja. Kada kreirajte jedan takav eko sistem ljudi će početi da se vraćaju, a neki će i odlaziti.

Taj odlazak nije loša stvar. Sticanje iskustva u nekoj drugoj instituciji, u drugoj sredini je izuzetno značajno i ta razmena mora da postoji. Ideja je i da u BIO4 kampus dolaze istraživači iz drugih zemalja, jer samo kroz tu razmenu možete da razvijate nauku. Izuzetno je bitno da nema granica nego da znanje samo teče i pretače se od jednog naučnika do drugog kako bi neki deseti sve sakupio i rekao: "Evo, imam odličnu ideju”.

• Šta još država može da uradi za nauku?

Država dosta sada u ovom momentu radi. Pogledajte, BIO4 kampus je projekat u koji će se inicijalno uložiti 300 miliona evra. Ulaže se u naučno-tehnloške parkove, u Centar izvrsnosti, kao i u druge planirane projekte. Takođe, država radi mnogo na razvoju inovativnog eko sistema da bi mlade startap kompanije koje su visokorizične i kojima nije lako, a bazirane su na nekoj ideji iz akademije, da imaju neki pravni i finansijski okvir da opstanu . Tako da država gradi jedan kompleksan sistem za koji naravno treba vremena da se razvije.

Što se nauke tiče bitne su investicije u infrastrukturu, obnovu opreme, a sa druge strane nauka dosta toga može da pruži državi i radićemo na platformi šta nauka može da uradi za državu i uključićemo podjednako i prirodne i društvene nauke. Biće obuhvaćene između ostalog oblasti zdravstva, državne uprave, privrede, energetike... Ima dosta prostora gde nauka može da doprinese državi, a država može da nastavi sa ulaganjem. Bez ulaganja nema napretka nauke. Najbogatije zemlje su delimično uspešne zbog izvanredne nauke ali i zbog ogromnih ulaganja u istu. Naravno morate da imate jasnu viziju koje su to oblasti nauke, zašto ulažete u njih i šta ćete na kraju dobiti od tog ulaganja.

O korona virus, kamiljem gripu...

• Epidemija korona virusa još traje, ima li istine u onim pričam da je pobegao iz laboratorije ili ne?

On je, u svakom slučaju, prirodan. Mnogo istraživačkih grupa iz različitih delova sveta se bavilo tom problematikom, i zasad, na osnovu onog što sam čitala, svi i dalje tvrde da nema dokaza da je virus izolovan u laboratoriji pa da je “pobegao” na taj način. Najverovatnije objašnjenje je da se ipak dogodilo ono što se stalno događa, a to je prelazak virusa sa životinje na čoveka, verovatno na pijaci u Vuhanu. To jeste jedan prirodan mehanizam kako virusi opstaju u prirodi – traže boljeg i pogodnijeg domaćina. To se desilo i sa koronom, iako nije bilo potpuno neočekivano. Naučnici koji se bave pandemijama i epidemijama već jako dugo vremena su se spremali za pandemiju a korona je jedna vrsta virusa koja je bila na listi “osumnjičenih”, onih koji mogu da potencijalno pređu na čoveka. Dosad su virusi korone već šest puta prelazile sa životinje na čoveka uključujući SARS i MERS. Svake godine imamo četiri vrste korone koje izazivaju blagu kijavicu i one su takođe prešle sa životinja na čoveka u nekom momentu

• Sada imamo aktuelan kamilji grip?

On nije aktuelan u smislu epidemije, jer se zasad zadržava u toplim subsaharskim regionima i regionima Srednjeg istoka a broj ljudi koji oboli je relativno mali na godišnjem nivou. Ali, u svetlu ovog što se desilo sa SARS- Cov 2 virusom, počinje da se radi za svaki slučaj na razvoju vakcina protiv “kamiljeg gripa” (MERS).

• Kakvo je vaše viđenje, da li ćemo u skorije vreme da vidimo leđa epidemiji korona virusa ili ne?

Nadam se da hoćemo ali za sad je jako teško davati neke predikcije. Trenutno je sa nama omikron soj koji je svuda preovladao sa svojim različitim podvarijantama. Dobro je da ove podvarijante ne daju težu kliničku sliku ali pokušavaju da prepreke, koje je naš imuni sistem postavio, izbegnu ili ih preskoče. Ima još dosta zaraženih ljudi ovim virusom ali situacija nije više tako dramatična, kao što je bilo sa delta sojem i mislim da nekako ulazimo u fazu balansa sa ovim virusom. Neće on otići, ostaće i verovatno ćemo imati lokalne epidemije u nekom momentu, kada će biti veći broj zaraženih, a nakon toga će opet dolaziti do smirivanja.

• Postaće endemski.

Videćemo šta će biti sa njim. Virus gripa je prisutan svake godine. Jedina sreća sa gripom je da ga nema leti, on putuje u hladnije krajeve, a SARS-CoV 2 se prilagodio i prisutan je 365 dana u godini. Tako da očekujem da ćemo imati sezonske letnje i zimske epidemije ali ipak se ograđujem. Zasad se pandemija stabilizovala sa omikron sojem koji se menja, ali je i dalje u pitanju ovaj soj.

• Koliko je podsojeva omikrona otkriveno u Srbiji?

Prema poslednjim podacima iz septembra, oktobra, kada sam gledala podatke, ima nekih 18, 19 podsojeva koji cirkulišu.

• Samo kod nas?

Ne. To je opšta priča. Nismo mi specifični kao populacija s obzirom na to da se sada intezivno normalno putuje, razmenjujemo viruse i uklapamo se u globalnu stanje.

• Da li će vantelesna oplodnja materijalom iz uvoza rešiti problem materinstva odnosno roditeljstva i da li to može da zaustavi da naše žene i parovi odlaze van granica naše zemlje i daju puno novca da bi postali roditelji?

Krenuću od poslednjeg dela pitanja. Sigurna sam da će zaustaviti odlaske i već se rezultati vide, jer je veliko interesovanje naših žena i parova za ovakvom vrstom zdravstvene usluge. Čista logika kaže da ako vam je država omogućila da o trošku zdravstvenog osiguranja ove procedure prođete u svojoj zemlji uz podršku okruženja, ne vidim razlog da se neko odluči na ovaj proces van granica naše zemlje. Mislim da je to sjajna stvar i velika podrška svim ženama koje žele da se ostvare kao majke, kao veliko olakšanje.

(Telegraf.rs)

-