Nadbiskup Nemet: Neću čekati da mi vernici dođu u crkvu, idem da ih tražim

Novi beogradski nadbiskup Ladislav Nemet rekao je da njegov zadatak nije da čeka da vernici dođu u crkvu, već da ide među ljude i traži vernike, ističući da su društvene mreže važna alatka u komunikaciji sa njima, prenosi Tanjug.

Preporučujemo

U razgovoru za Internet portal RTS-a Nemet, koji je na čelu Beogradske nadbiskupije zamenio oca Stanislava Hočevar nakon više od 20 godina, rekao je da ne smatra da su nadbiskupiji potrebne velike promene, jer ju je njegov prethodnik odlično vodio.

- Ne bih rekao da treba da se prave neke posebne promene. Puno toga ostaje kao što je bilo, a ostaje potreba da se odgovora na pitanja koja donosi savremeni život. Za sve hrišćane je najvažnija molitva i tu nema promena, kako se molimo u crkvama ostaje isto, a ono što može da se promeni je dekoracija - da bude lepša, veća ili manja - rekao je Nemet.

Naglašava da samu nadbiskupiju kao instituciju, mora bolje da upozna i da će to biti najveći izazov za njega u narednom periodu.

- Ne vidim velike potrebe da menjam radi menjanja. Treba zadržati sve što je dobro, a ako život iziskuje drugi odgovor, ili na drugačiji način, onda ćemo reagovati - ističe Nemet.

Kako je rekao, postoji dosta razloga za manji broj ljudi u crkvama, ali da ne smatra da je ona postala manje važna ljudima, već da su zbog epidemije kovida ljudi poslednjih godina slabije dolazili u crkvu.

- Za vreme kovida Katolička crkva je zatvorila hramove, nije bilo bogoslužja, mnogi su se bojali dolaziti, a sada se boje vratiti. Druga stvar je što je broj katolika u Beogradu nekako uvek nesiguran, dolazi mnogo ljudi koji rade tu, jer je Beograd ogroman grad i ti ljudi imaju mogućnost da održavaju kontakt sa crkvom. Drugačije je u Vojvodini, gde žive starosedeoci čije su porodice tu po 200, 300 godina i zna se ko je katolik - kaže Nemet.

Dodao je da u Beograd dolaze i ljudi iz inostranstva na studije i da rade - Vijetnamci, Indonežani, pa čak i Kinezi, koji su najveća nacija koja gradi u Srbiji, a među njima ima i katolika.

Kaže da ima pozitivno iskustvo iz Zrenjanina, gde je bio na čelu Zrenjaninske biskupije od 2008. godine, u kompaniji "Linglong" gde radi 500 Vijetnamaca, "njih šezdesetak su katolici i kada su dobili svoje papire, redovno su dolazili u katoličku crkvu na svoju misu".

Naglašava da vernika ima i da su oni su tu, ali da je na sveštenicima kao i na njemu kao nadbiskupu da se pokrenu i da ih lično traže.

- Moj zadatak nije da sedim kod kuće i čekam da neko uđe u moju crkvu, već ja idem napolje i tražim ljude tamo gde žive i s njima razgovaram i ako osećaju da im treba bogoslužje, oni će doći. Mislim da je jako važno da ne izgubimo radost traženja katolika, jer to je strašno težak zadatak i može biti mnogo neuspeha, ali treba nastaviti - naglašava Nemet.

Nemet smatra da crkva mora da koristi društvene mreže kako bi se obratila mladima na taj način.

- Kovid je pokazao koliko smo zavisni od digitalnog sveta, kako se lako moglo doći do vernika. Svaki vernik odlučuje da li će gledati neki sadržaj, ali ako nema ponude, nema šta ni da prihvati - kaže Nemet.

Dodaje da je Fejsbuk manje-više popularan, ne kao pre 10 godina, ali da postoje i druge platforme.

- Važno je da budemo prisutni i da se po profilu prepoznamo kao katolička crkva. Na Fejsbuku sam desetak godina, ako neko hoće - može da pogleda - rekao je Nemet.

Novi beogradski nadbiskup ističe i značaj dobrotvornog rada i da je misija humanitarne organizacije Karitas jedna od najvažnijih misija Katoličke crkve.

- Za nas nisu važni samo reč i bogoslužje, već i dela. Karitas je otvoren za sve, nije to institucija za pomoć katolicima i samo katolicima, nego svima koji su u potrebi. Najbolji primeri bili su 2014. tokom poplava i od 2015, kada je velikom broju migranata potrebna pomoć. Nismo mi tu glavni, već država, ali zajedno sa državom možemo sarađivati i preko naših kontakata dobiti pomoć iz zapadnih, bogatijih država koje daju dosta novca za to i da pomognemo da se migranti dobro osećaju i možda i ostanu - istakao je Nemet prenosi RTS.

(Telegraf.rs)