Meda je pas koji je ujedinio stanare ulice u Nišu: Zajedno su ga čuvali, oplakali, a sad će mu naslikati mural

Stanari Rendgenove ulice u Nišu pet godina su se starali o psu koji ih je izabrao za svoje staratelje. Meda, kako su mu nadenuli ime postao je maskota ovog dela grada, i neizostavno društvo stanarima koji su ga obožavali. Kada je uginuo, opet ih je okupio, ovoga puta oko ideje da mu se oduže za vreme provedeno sa njima. Odlučili su da mu na mestu na kojem su proveli toliko zajedničkih trenutaka, oslikaju mural.

Dragoljub Mirković i Slavica Cvijović ne mogu da zadrže suze dok pričaju o svom ljubimcu.

Preporučujemo

- Bio je prelep pas, naša maskota, voleo je da sedi tu pored mesare, mogu reći da je dnevno imao dvesta maženja i lepih reči. Bio je slobodnjak, šetao se po Bulevaru Nemanjića, išao u park Čair ali se uvek vraćao kod nas. Bilo nam ga je žao kada je zazimilo, pa sam sa prijateljima iz ulice odlučio da mu napravim kućicu. Ubacili smo mu slamu da mu bude toplo i on je tu stalno spavao. Ali komšinica Slavica ga je toliko hranila da u jednom trenutku nije više mogao da se u nju smesti, pa smo joj onako u šali to prigovorili – priseća se Mirković dana provedenih sa Medom.

Zbog nečije nepažnje Meda je, na žalost ljudi koji su ga toliko voleli, stradao i više se nije oporavio.

- Ležao je tu ispred mesare, verovatno je spavao kada ga je neko pregazio. Imao je dva preloma, odveli smo ga veterinaru, operisan je a onda smo odlučili da ga smestimo u pansion dok se ne oporavi. Bio je tamo preko godinu dana, obilazili smo ga ali to više nije bio taj pas. Video sam mu žal u očima, imao je hranu i smeštaj ali mu je sve drugo nedostajalo. Bio je slobodnjak, voleo je šetnju i ljude….Oboleo je od bubrega, opet smo ga odveli kod lekara ali je uginuo. Zakopali smo ga na jednoj livadi, na lepom mestu odakle se vidi čitav Niš. Tu dolazimo stalno, šetali smo štence koji su silom prilika nasledili njegovu kućicu jer su ih izbacili u našem kraju - priča Mirković.

Međutim, kako naglašava, nijedan drugi pas nije mogao da zameni Medu, pa su stanari odlučili da naslikaju mural sa njegovim likom da bi bar na taj način i dalje bio sa njima.

- Hteli smo isprva da to bude na zidu mesare, nisu nam izašli u susret pa smo odlučili da ga naslikamo tamo gde je njegova kućica. Ljudi su se javili, skupili smo novac za materijal a jedna devojka koja ga je takođe znala, odlučila je da ga naslika besplatno. Pristiglo je i više novca nego što nam je potrebno pa ćemo od ostatka kupiti paketiće za socijalno ugroženu decu jer je i Meda voleo mališane – zaključuje ovaj Nišlija.

Slavica Cvijović ističe da je Meda bio drugačiji jer je više voleo ljude nego druge pse.

- Nikada nije hteo da se pridruži čoporu, on je sa nama provodio vreme, sedeo je u parkiću pored nas, ispred mesare, uživao je u maženju. Nije bio agresivan, nije se tukao sa drugim psima, nije jurio za kolima, osvajao je srca i onih koji inače ne vole životinje. Po našem mišljenju, zaslužio je da tu gde mu je bila njegova kućica, bude i njegova slika da možemo da ga gledamo sada kada ga više nema – rekla je Slavica.

(Telegraf.rs)