Ministarstvo prosvete održalo sastanak o Joci Ubici: Kolege pružaju punu podršku, pojavila se nova prijava
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
sava
Kada bi samo deo vremena koje troše na društvenim mrežama potrošili na rad i učenje, nebi imali problema
Dragan
Ne zelim komentarisati konkretan slucaj ali mislim da imam dobar lični primjer koji može biti primjenjiv. Kao mlad i neiskusan docent sam dobio preporuku da studentima poslije bloka predavanje/vjezbe podijelim papir na kome će oni procijeniti ono sto su dobili od mene, i kvalitet sadržaja i način prezentacije. Pomislim ovo je formalnost, nema veze, i kao pravi Srbin nagazim na vježbama nekoliko klinaca za koje sam stekao utisak da su nezainteresovani. Pun sebe dođem kuci i počnem citati komentare. Sad bi najradije da ih sakrijem i ne pokažem dekanu ali nemam kud. Pošaljem ih u dekanat postom jer tako duže traje. I poslije 2 nedelje me pozove dekan i vrlo pristojno kaže “Znaš kolega ti si dobio povjerenje da ovu djecu naučiš nečemu. Sa ovakom atmosferom ti to nisi u stanju. Ako želiš da zadržiš svoj kurs moraš mijenjati pristup” I ja shvatim da nisu oni tu dosli da bih im ja bio učitelj nego je moj zadatak da im se prilagodim i naučim ih makar nešto. Proslo je više od 20 godina od tada. Ja sam penzionisani profesor koji je imao čast da radi na jednom od najstarijih univerziteta na svijetu i da bude učitelj velikom broju sadašnjih priznatih naučnika. Pozdrav svima a posebno profesoru Joci.
Rade
Za sve ovo sto se desava po skolama i sto su deca takva krivi su roditelji..čuj molim te teški zadaci? Pa daje li nesto sto ne moze da se nauci? Nego razmazena deca jos gorih roditelja i.