Srbija u riziku od divljeg poliovirusa: Opao i broj vakcinisanih protiv dečije paralize

Osim MMR vakcinom protiv malih boginja, rubele i zauški, u Srbiji je opao i obuhvat petovalentnom vakcinom DTaP-IPVHib, protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvnih hemofilusom influence tip B. Registrovan je obuhvat vakcinacijom protiv dečije paralize od 90,8 odsto, što je ispod ciljne vrednosti od 95 odsto, i obuhvat je među najnižima u poslednjih 10 godina. 

Od 1. januara 2015. godine primarna vakcinacija protiv ovih bolesti sprovodi se sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine (DTaP-IPVHib).

Preporučujemo

"Vakcinacija planirane populacije kombinovanom petovalentnom vakcinom sprovedena je u 2021. godini sa obuhvatom od 90,8 odsto (procenjeni 91,5 odsto). U centralnom delu Srbije obuhvat je bio 90,6 odsto planirane dece, a Vojvodini 91,4 odsto. Analiza obuhvata  po okruzima pokazuje da je u 2021. godini obuhvat u samo četiri okruga - Pirotskom, Kolubarskom, Jablaničkom i Nišavskom, dostigao ciljnu vrednost od 95 odsto i više planirane dece, dok je obuhvat manji od 90 odso registrovan u devet okruga - Raškom, Zaječarskom, Pčinjskom, Braničevskom, Rasinskom, Šumadijskom, Gradu Beogradu, Zapadnobačkom i Južnobačkom", navodi se Izvešaju o sprovedenoj imunizaciji u 2021. godini Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Najniži obuhvat od 81,3 odsto registruje se na teritoriji Raškog okruga. Kada se pogleda centralna Srbija, najniži obuhvat  bio je u  Ćupriji - 66,5 odsto, Varvarinu - 68,7 odsto i u Novom Pazaru - 71,2 odsto. Na teritoriji

Vojvodine najniži obuhvat zabeležen je u Odžacima - 71,7 odsto i u Titelu - 78,5 odsto.

- Ako se uporedi broj živorođene dece 2020. godine sa brojem vakcinisane dece uočava se da određeni broj okruga ima disproporciju u obuhvatu u odnosu na planirani broj dece i procenjeni obuhvat, što se može tumačiti i migracijama stanovništva.  Pravovremenost imunizacije kombinovanom petovalentnom vakcinom na nivou Republike, u odnosu na ciljnu od 95 odsto, iznosi 69,3 odsto, i to u centralnoj Srbiji 75,4 odsto, a u Vojvodini 57,9 odsto, i beleži nižu vrednost u odnosu na 2020. godinu kada je iznosio 75,7 odsto- navodi se izveštaju "Batuta".

-  Obuhvat po svim nivoima u prošloj godini je među najnižima u poslednjem desetogodišnjem periodu. Ako se ovome doda činjenica da je obuhvat vakcinacijom protiv poliomijelitisa dece iz romske populacije veoma nizak (prema procenama ne viši od 20 do 30 odsto), pad obuhvata vakcinacijom protiv dečije paralize na regionalnom i globalnom nivou, kao posledica pandemije COVID-19, kao i prethodno naglašeno prisustvo migranata i azilanata koji dolaze iz endemskih zemalja i zemalja u kojima se registruje cirkulacija VDPV virusa, status „zemlje bez poliomijelitisa” u narednom periodu može biti ugrožen.

"Batut" u Izveštaju podseća da su se u 2021. godini navršile 23 godine od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998. godine). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.

- Naša zemlja je u neposrednom okruženju zemalja koje je SZO proglasila zemljama visokog rizika za uspostavljanje transmisije u slučaju importovanja divljeg poliovirusa, a i sama je u grupi zemalja sa umerenim (srednjim) rizikom. Osim toga, više puta je potvrđen ilegalni transport i u prethodnim godinama veoma aktuelan boravak (azilanti i migranti) u Srbiji osoba iz zemalja u kojima se polio endemski održava (Avganistan, Pakistan), kao i iz drugih zemalja - navodi se  Izveštaju "Batuta".

Dodaje se da kako epidemije malih boginja i importovanje divljeg virusa dečije paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom za zemlje Evropskog regiona SZO, neophodno je intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima za održavanje statusa zemlje bez dečije paralize i eliminaciju malih boginja u Srbiji.

Inače, prema podacima "Batuta" difterija je eliminisana u Srbiji. Poslednji slučaj ovog oboljenja je registrovan 1980. godine. Kada je reč o dečijoj paralizi, u periodu od 1996. do 2021. godine kod nas je prijavljeno 30 slučajeva, od čega je 24 slučaja bilo izazvano divljim polio virusom, a šest slučajeva je klasifikovano kao poliomijelitis udružen sa vakcinacijom. Od 1997. godine nije prijavljen nijedan slučaj dečije paralize izazavan divljim poliovirusom.

U 2021. godini u Srbiji je prijavljen je jedan slučaj tetanusa a poslednji slučaj ovog oboljenja sa smrtnim ishodom registrovan je 2009. godine u Pčinjskom okrugu. Od velikog kašlja, u 2021. godini u Srbiji je obolelo 5 osoba. Poslednji smrtni slučaj beleži se iz 2018, a koji je bio prvi nakon 1985. godine. Tokom 2021. godine prijavljeno je 16 osoba obolelih od pneumonije izazvane Hemofilusom influence tip B, a nije bilo prijavljenih slučajeva meningitisa izazvanog ovim uzročnikom.

(Telegraf.rs)