Šta u slučaju nuklearne katastrofe: Srbiji nedostaje savremena tehnologija, ali i kadar koji bi njom upravljao

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) organizovao je konferenciju o primenama izvora zračenja i nuklearne energije pod nazivom "Nuklearna sigurnost danas".

Ovogodišnje izdanje konferencije posvećeno je malim modularnim reaktorima, akcidentu u Gojaniji i spremnosti naše zemlje za odgovor na vanredne događaje.

Preporučujemo

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture, Maja Gojković, otvorila je konferenciju "Nuklearna sigurnost danas".

- Nalazimo se na kraju veoma teške godine u kojoj su energetska kriza i geopolitičke situacija, još jednom, u sam centar pažnje doveli nuklearnu energiju. Ona je paradioksalno ovih dana istovremeno postala jedno od mogućih rešenja za najizazovnije probleme, ali i jedan od većih izvora ljudskih strahova. Sve veća potrošnja električne energije i želje država za energetskom nezavisnošću, u sprezi sa obavezom zaštite životne sredine, ponovo pokreću pitanje korišćenja nuklearnih elektrana kao primarnih izvora električne i toplotne energije - rekla je Gojković i dodala da o aktuelnosti ovog pitanja govore i kontroverze i polemike koje je, nakon prikazivanja na ovogodišnjem venecijanskom Filmskom festivalu, izazvao film "Nuklearna", čuvenog američkog režisera Olivera Stona.

Kako kaže ministarka, brojnim komentarima na ovaj film ukazuje se na opasnost od upotrebe nuklearne energije u svrhu smanjenja globalnog zagrevanja i emisije štetnih gasova.

- Na pitanje da li je nuklearna energija jeres ili mogućnost za spas planete, Oliver Ston smatra da treba svi konačno da se otarasimo mentaliteta straha i da pronađemo najbolje rešenje za čovečanstvo - dodala je.

U bližem okruženju Srbije trenutno radi osam nuklearnih eletrana. Kako kaže ministarka, pored velike koristi koju mogu doneti pokazalo se da ako se radioaktivnim izvoirima ne upravlja na siguran i bezbedan način, oni mogu uzrokovati veliku štetu.

Generalni direktor MAAE, Rafael Mariano Grossi, obratio se učesnicima konferencije.

Direktor SRBATOM- a, Slađan Velinov, istakao je da najveći strah ljudi dolazi iz neznanja.

- Iako Srbija ima zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, države u okruženju rade na povećanju svojih nuklearnih kapaciteta. Pored Slovenije i Mađarske koje najvaljuju nove blokve svojih nuklearnih elektrana i druge države u Evropi kao što su Rumunija, Češka ili Poljska planiraju izgradnju malih modularnih reaktora. U svetlu ovolikog povećanja nuklearnih kapaciteta, u našem bližem i daljem okruženju i pored značajnih unapređenja sigurnosti nuklearnih postrojenja, Srbija mora biti spremna i u slučaju bilo kakvog neželjenog događaja. To ćemo prvenstveno postići tako što ćemo biti upoznati sa postojanjem ovakvih tehnologija jer najveći strah dolazi od neznanja - rekao je Velinov.

Tema prvog panela današnje konferencije bila je - "Mali modularni reaktori". Iako Republika Srbija već decenijama ima na snazi zakon o zabrani i izgradnji nuklearnih elektrana, mnoge zemlje u našem okruženju odlučuju se, ne samo za nove kapacitete u oblasti nuklearne energetike već i za nove tehnologije kao što su mali modularni reaktori. Na početku ovog panela obratila se ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović.

- Tehnologija se veoma usavršavala prethodnih decenija i napredovala. Danas nuklearna energija predstavlja alternativu za energiju iz uglja zajedno sa gasom jer značajno doprinosi smanjenju štetnih gasova. Ova tehnologija jeste nešto što nosi svoje rizike, pre svega kada se radi o uklanjanju nuklearnog otpada, ali svakako da su napravljeni veliki pomaci. Velika Britanija radi na razvoju malih nuklearnih reaktora koji će verovatno biti u funkciji za nekih, 5, 6, 7 godina, ne pre toga. Ono što mi znamo je da bi sada imali na raspolaganju takvu tehnologiju kod nas, nama bi trebalo 8 do 10 godina da školujemo neophodan kadar da bi oni mogli da upravljaju tim elektranama - rekla je Đedović.

Kako objašnjava ministarka, Zakonom o obnovljivim izvorima energije iz 2021. godine, Srbija je nedvosmilesno krenula putem opredeljenosti da karbonizuje svoj energetski sistem od uglja pređe na druge bazne energije, a pre svega da stvori uslove da imamo više obnovljivih izvora energije u našem energetskom sistemu.

- Za to je potrebno da imamo adekvatno balansiranje naše enrgetske mreže i da možemo da energiju čuvamo i skladištimo. Zbog toga, kao strateške odluke, treba da donesemo odluku kako i na koji način ćemo omogućiti više bazne energije koja nije iz uglja. Alternativa tome je gas. Svakako moguća alternativa tome jeste nuklearna enegrije, ali ono što Srbiji, pored tehnologije koju nema fali u ovom domenu je ljuski kadar koji mi nismo razvijali - izjavila je Đedović.

Jedna od država koja duži noz godina privlači svetsku pažnju razvojem rešenja u oblasti nuklarne energetike jeste Republika Koreja.

Ambasador Koreje u Beogradu, NJ.E. Jaewoong Lee, se obratio učesnicima panela i izrazio spremnost Koreje za razmenu znanja i iskustva veznaih za nuklearnu energiju sa Srbijom.

- Republika Koreja je jedna od vodećih zemalja koje primenjuju nuklearnu energiju, ali i jedan od najvećih izvoznika u toj oblasti. Nuklearna energija se danas smatra strateškim prioritetom i značajnom alatkom za obezbeđivanje daljeg ekonomskog napretka. Očekivanja u Koreji su da će se u nuklearnim elektranama do 2030. godine proizvoditi više od 30 odsto ukupne električne energije - izjavio je ambasador Koreje.

Podsetili smo se i radiološkog akcidenta u brazilskoj Gojaniji od kog je prošlo 35 godina.

Naime, 13. septembra 1987. godine došlo je do krađe i oštećenja radio - terapijskog izvora. Od posledica izlaganja radioaktivnom materijalu iz oštećenog izvora četiri osobe su izgubile život, preko 100.000 ljudi je provereno na kontaminaciju, a kod gotovo 250 ljudi otkriveno je prisustvo kontaminacije i oni su dekontaminirani.

Ambasador Brazila, NJ.E. Jose Mauro da Fonseca Costa Couto, govoro je o ovom akcidentu.

- Sada ću pustiti video Nacionalne komisije za nuklearnu energiju Brazila koja se bavi tehničkim aspektima i stečenim znanjima nakon tragične nesreće u Gojaniji. Lično bih hteo da izrazim pohvale za inicijativu da se diskutuje o onome što se desilo, ali i o svemu onome šta može da se preduzme da se nešto slično više nikada ne ponovi - rekao je ambasador Brazila.

Prilog kolega iz Brazila

Na konferenciji govore potpredsednica Vlade Republike Srbije, Maja Gojković, ministarka kulture i predsednica Odbora SRBATOM, Rafael Mariano Grossi, generalni direktor MAAE, Slađan Velinov, direktor SRBATOM, Koordinator za vezu sa MAAE, Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, NJ.E. Jaewoong Lee, ambasador Republike Koreje u Srbiji, Sonia Sun Young Hong, razvoj MMR poslovanja u inostranstvu, menadžer u timu za nuklearni biznis u inostranstvu, Korea Hydro & Nuclear Power Corporation (KHNP), Južna Koreja, NJ.E. Jose Mauro da Fonseca Costa Couto, ambasador Brazila u Srbiji, Ricardo Fraga Guterres, direktor Sektora za zaštitu od zračenja i nuklearnu bezbednost, National Commission of Nuclear Energy of Brazil (CNEN), Sándor Kapitány, rukovodilac tima za inspekciju radijacione bezbednosti, koordinator projekta za pitanja monitoringa životne sredine, Hungarian Atomic Energy Authority (HAEA), Mađarska, Maja Eremić Savković, SRBATOM, Vedrana Vuletić, SRBATOM...itd.

(Telegraf.rs)