Previše sam stara da doniram organ, a tako bih nastavila život: Ministarka održala predavanje o moždanoj smrti

Ministarka zdravlja Danica Grujičić ispričala je o prvom uslovu za postajanje kandidatom za transplantaciju. Na danas upriličenoj konferenciji povodom pokretanja nacionalne kampanje "Još si mi trag" i poraznog podsećanja na samo jednu kadaveričnu transplantaciju (sa mrtvog donora) u 2022. godini, održala je svojevrsno predavanje o moždanoj smrti. U nekoliko minuta opisala je postupak utvrđivanja prestanka funkcije mozga uz napomenu da je reč o proceduri koja mora da se ponovi, koja se utvrđuje na osnovu više parametara i koju nije moguće lažirati.

Takođe je odbacila strahove u društvu da će potencijalni donor biti na neki način usmrćen da bi pacijent koji očekuje poziv na transplantaciju bio spasen. Istakla je i mišljenje da je sramota što u Srbiji u ovom času ima oko 2.000 osoba na lečenju, koji su bez nade da će taj poziv doživeti.

"Moždana smrt je stanje kada srce još uvek radi, ali je oštećenje mozga takvo da ne postoji nikakva mogućnost bilo kakvog oporavka. Kako se dokazuje moždana smrt? Dokazuju je lekari koji nisu učestvovali u lečenju niti će učestvovati u eventualnoj transplantaciji organa. Znači, dva lekara potpuno nezavisna. Postoje klinički znaci i znaci koji su dodatni dokaz da se radi o moždanoj smrti. Klinički znaci su široke zenice, odsustvo svih refleksa moždanog stabla. Jer može biti očuvana kičmena moždina, ali moždano stablo je to koje pokazuje da postoji moždana smrt.

Lekari znaju kako se dokazuje moždana smrt, znaju koja je procedura. Postoji odustvo spontanog disanja, ne zato što je oštećena vratna kičmena moždina, nego zato što je oštećen mozak. Za to takođe postoji način dokazivanja i on je postepen. Najpre se pacijentu daje veća količina kiseonika, zatim se isključuje sa aparata, onoliko koliko se smatra da u slučaju da mozak nije oštećen može da dođe do oporavka. Kada se taj test apneje, tj. nedostatka disanja dokaže, ide se na sledeći korak - testove, a to je elektroencefalografija. Elektroencefalografiju čitaju neurolozi koji takođe ne učestvuju u lečenju pacijenata i EEG mora biti ravna linija. Znači, bilo kakvo odsustvo aktivnosti mozga.

Kada sve to uradite, sačekate par sati i ponovo uradite to isto. Tu je moj kolega anesteziolog sa klinike, koji to vrlo dobro zna", kazala je Grujičić mimikom pokazujući na prisutnog Sašu Kneževića, koordinatora za transplantaciju pri Kliničkom centru Srbije.

"Nije dovoljno to jednom da dokažete, već postoji čitav proces kojim to dokazujete. Kada se to dokaže, može se uzeti organ, jer to ljudsko biće je praktično mrtvo. Zašto ne postoji mogućnost da vas neko - to su sve priče i fame - ubije zato što imate odgovarajući DNK ili imunološki status i tako dalje? To su gluposti. To je proces koji traje. Da ne kažem da su to najčešće pacijenti koji su pretrpeli teško oštećenje mozga bilo zbog povrede, bilo zbog krvarenja koje nije moglo da se operiše, bilo zbog nedostatka krvi. To se vidi na skeneru. Možemo uraditi i snimak krvnih sudova gde se vidi da nema cirkulacije dalje od baze mozga i da praktično taj mozak nema nikakvu funkciju više.

Kada se desi da se takav pacijent ili pacijent sličnog stanja zatekne negde na terenu od strane Hitne pomoći, njihov zadatak je da urade sve da takvog pacijenta ožive. Znači, kreće reanimacija, intubacija, davanje dovoljne količine tečnosti, da bi se održao odgovarajući pritisak koji omogućava da organi kod takvog pacijenta ostanu sačuvani. Ide se na to da se pacijent oživi i oporavi. Takav pacijent dolazi u bolnicu i onda kreće pomaganje. Pošto znamo kada ga je videla Hitna pomoć, ako je prošlo više od desetak, 15 minuta, mi nastavljamo sa reanimacijom takvog pacijenta. I ako on ima srčanu aktivnost, a vidimo da su strašna oštećenja na mozgu, na osnovu skenera, kliničke slike, snimka krvnih sudova, pristupa se postavljanju dijagnoze moždane smrti.

Zašto je važno da pritisak kod takvog pacijenta bude 120? Ne možete pacijentu sa 60 postaviti dijagnozu moždane smrti. Morate mu dati normalan pritisak. Morate ga dobro oksigenisati, morate mu napraviti takve terapijske opcije da mu analize krvi budu potpuno normalne i tek tada možete pristupiti dijagnozi moždane smrti", kazala je prenoseći javnosti svoja stručna znanja.

U nastavku je dala i jednu ličnu ocenu.

"Ja sam nažalost previše stara da mi uzmu organe, ali ja sam ubeđena da kada bih doživela takav udes i kada bi moji organi mogli da budu dati nekom mladom čoveku ili ženi, da nastave da žive normalno, čini mi se da bih ja nastavila da živim. I zato vas molim, objasnite ljudima da je moždana smrt prestanak postojanja čoveka", navela je, još jednom dodajući da je reč o situaciji u kojoj je funkciju mozga nemoguće vratiti na bilo koji način.

Broj pacijenata na čekanju ne opada

Komentarisala je i stanje u zemlji, nezadovoljna brojem ljudi koji čekaju na transplantaciju organa nekog moždano mrtvog donora.

"Prava je sramota da 2.000 ljudi u ovoj zemlji praktično nema nadu da će dobiti organ. Potrebno je da se čuju priče ljudi koji su dobili organe, a još više priče ljudi koji čekaju organe, da znaju kakav je to život kada morate da budete vezani za jedno mesto, kada ne možete nigde da odete na vikend, kada ne možete da planirate svoju porodicu, a mladi ste, puni života i želje za životom. Zato je meni vrlo žao što sam ja prestarila za to donatorstvo. Možda i nisam, možda sam previše zdrava, možda jednog dana neko i uzme moje organe".

Na ovu nedoumicu odgovorio je i jedan od lekara koji su prisustvovali konferenciji, načelnik hepatološkog odeljenja Klinike za gastroenterohepatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Đorđe Ćulafić.

"S obzirom na Vašu životnu dob, Vašu vitalnost i energiju, Vaši organi ni u kom slučaju ne mogu biti isključeni kao dobri", obratio se ministarki izazvavši smeh, aplauz i odobravanje.

Ministarka Grujičić za naredni period najavila je i osnaživanje jednog transplantacionog centra, i kasnije proširivanje kapaciteta u delovima zemlje.

"Ministarstvo zdravlja u ovom trenutku planira sastanak sa svim transplantacionim centrima. Mislim da je potrebno da se jedan centar osnaži da može da obavlja sve transplantacije, a kasnije ćemo otvarati i ostale centre. Videćemo još gde će to biti. Isto tako moramo osposobiti bolnice u unutrašnjosti, koje se nalaze u posebno teškoj situaciji", ocenila je.

Podsetimo, u zemlji je oko 2.000 pacijenata na čekanju za transplantaciju. Među njima je oko 30 dece. U aprilu ove godine obavljena je jedna kadaverična transplantacija, ujedno poslednja do sada. Članovi porodice moždano preminulog člana koji su bili u prilici da daju saglasnost za presađivanje organa, odbili su je. Stručnjaci ocenjuju da je potreban konsenzus u društvu, te da se apelu udruženja pacijenata, koji su pokretači kampanje, pridruže institucije i javne ličnosti. Pitanje donorstva nazivaju herojskim činom, i vide kao produženje života i donora i transplantiranog.

(Telegraf.rs)