Profil prosečnog Novosađanina: Ima 41 godinu, nedovoljno brine o zdravlju i leči se nedelju dana

Prosečan stanovnik Novog Sada ima 41 godinu i najčešće boluje (i umire) od kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Prosečan Novosađanin živi 73,9 godina, prosečna Novosađanka 79,4 godine, a populacija grada je u fazi duboke demografske starosti. Sve je više sklonih bolestima zbog štetnih životnih navika, sve je manje lekara koji mogu da nas leče, a broj vakcinisane dece je postao toliko mali da nam preti neka nova epidemija bolesti koje mogu da se spreče, piše 021.rs.

Preporučujemo

Ovo su neki od zaključaka u novom godišnjem izveštaju o zdravstvenom stanju građana Novog Sada, koji je Institut za javno zdravlje Vojvodine izradio za 2020. i u delu za 2021. godinu.

Ovaj godišnji izveštaj iz godine u godinu dostavlja se nadležnima u Gradu Novom Sadu i trebalo bi da posluži za kreiranje javnih politika za unapređenje zdravlja. Prema podacima iz novog izveštaja, u periodu od godinu dana stanovništvo Novog Sada beleži rast u brojnosti, kao i u starosti građana.

Broj stanovnika je u 2020. godini u Novom Sadu bio 362.675, što je za 63.000 više u odnosu na popis 2002. godine i oko 2.000 stanovnika više u odnosu na 2019. godinu i prethodni izveštajni period. Stopa nataliteta je nepovoljna i iznosi 11,3 promila i pala je u odnosu na prethodni izveštaj, što doprinosi niskom prirodnom priraštaju. Dok je 2019. godine prirodni priraštaj u Novom Sadu bio 0,6 promila, za godinu dana je otišao u minus i sada iznosi -1,2 promila. Vodeći uzroci smrtnosti stanovništva su u 2020. godini bile bolesti krvotoka, tumori, bolesti sistema za disanje i bolesti sistema za varenje, koji čine 75,7 odsto ukupnog mortaliteta u Novom Sadu. Poražavajuću statistiku o vakcinaciji dece protiv bolesti i aktivnostima antivakcinalnih lobi grupa 021.rs će obraditi u posebnom tekstu.

Vodeći uzroci hospitalizacije i dalje su tumori, a slede bolesti sistema za disanje. Kad je reč o tumorima, kod žena se ističe zloćudni tumor dojke, a kod muškaraca zloćudni tumor debelog creva. Vodeći uzrok smrti u Novom Sadu su kardiovaskularne bolesti (različite dijagnoze, visok pritisak), od kojih je umrla skoro svaka druga osoba, a slede tumori, od kojih je umrla svaka peta osoba. Pozitivan podatak je da u 2020. godini nijedna žena u Vojvodini nije preminula usled komplikacija trudnoće, porođaja i babinja, pokazuju podaci. U prethodnom izveštaju je navedena jedna smrt usled ovakvih komplikacija.

U 2021. godini broj prijavljenih slučajeva HIV-a bio je četiri, što je za jedan više u odnosu na godinu ranije. Ipak, primećuje se da postoji opadajući trend. Međutim, stručnjaci navode da zabrinjava podatak da su obolele osobe svoj HIV status saznale u momentu postavljanja dijagnoze, kada su imale već uznapredovalu infekciju, što ukazuje da nema dovoljno preventivnog testiranja.

U 2020. godini je broj stanovnika Novog Sada bio 362.675 i u odnosu na popis iz 2002. godine povećao se za 21,2 odsto. Tako je 2019. godine zabeleženo 360.925 stanovnika u Novom Sadu. Ukupno 4.103 dece rodilo se u Novom Sadu 2020. godine, što je relativno isti broj u odnosu na 2019. godinu. Te 2020. godine je preminulo 4.518 osoba, a prosečna starost preminulih je 74,9 godina. Za poređenje, u 2019. je u Novom Sadu umrlo 3.889 ljudi. U 2020. godini je u Novom Sadu sklopljeno 1.483 brakova, razvelo se njih 498, a svaki treći brak u gradu se završava razvodom. Novi Sad ima pozitivan migracioni saldo, što znači da se više ljudi doseli nego što se odseli. Kad je reč o unutrašnjim migracijama, odnosno o kretanjima u granicama Srbije, u Novi Sad se 2020. godine doselilo 8.225 ljudi, dok se njih 6.653 odselilo iz vojvođanske prestonice.

(Telegraf.rs )