Zoran živi teško, ali je kuću od 153 kvadrata poklonio za bolesnu decu: "Materijalno nas ne usrećuje istinski"

Veliki čovek Zoran Kocić, iako i sam živi teško, odlučio je da svoj drugi dom, veliku vikendicu, pokloni deci koja se bore sa malignim bolestima kako bi se rehabilitovala nakon mučnih tretmana i terapija koje traju i po nekoliko godina. Vikendica nije namenjena samo za njih, već i za njihove porodice, da bi svi zajedno bili na okupu.

Tako je njegova nekadašnja oaza od čak 153 kvadrata sada utočište u kom deca borave, njihov centar za rehabilitaciju, a ima i svoja pravila - operite i očistite za sobom, kao kada ste kod kuće.

Zoran, s druge strane, život provodi u mnogo skromnijem i manjem prostoru. Vrata doma, gde živi sa svojom ženom Sofijom otvorili su za Telegraf i preneli nam najlepše utiske, nakon humanog čina koji je ostavio utisak na sve, ne tako davne 2019. godine:

"Pre tri godine smo odlučili da poklonimo našu kuću, tačnije vikendicu koja ima 153 kvadrata i deset ari placa", počinju priču Zoran i Sofija.

Kako kažu, dvoumili su se dugo, ali ne zbog njim samih, već zbog okoline.

"Svi su nam pričali da to ne radimo, ali mi smo posle velikog razmišljanja kome da dodelimo, dodelili NURDOR-u. Pričali su nam kako će to neko uzeti, kako će prodati, ali kuća je sada kao iz bajke i ima najlepšu moguću svrhu", pričaju kroz osmeh.

Kuću su poklonili, a imali su samo jedan zahtev.

"Naš zahtev je bio da se kuća nikada ne otuđi. Samo nam je to bitno, to je veliko delo i mi smo tek danas, nakon tri godine toga svesni. Tamo se budite uz cvrkut ptic, to je savršeno mesto za porodice i decu", objašnjava nam Zoran.

Ovaj par velikog srca nema decu, ali su jako srećni i međusobno se podržavaju.

"Mi smo se kasno upoznali, dece nemamo, a ljubav se desila kada nam je bilo 50 godina, i evo zajedno smo i volimo se", zagrljeni nam pričaju.

Kako skromno dodaju, finansijskih problema imaju. Zoranu je najžalije što je celog života radio a sad to ne može, jer je bolestan i nalazi se u invalidskim kolicima.

"Celog života sam radio, predstavljao sam Novi Sad u svetu jer sam se bavio turizmom. Radio sam i u inostranstvu, a arhiva se zapalila pa ja nikako ne mogu da dokažem da sam radio. Sve smo probali, ali ne ide. Živimo jako skromno, ja primam nešto poput socijalne pomoći a supruga ima dobru penziju, pa preživljavamo", priča emotivno Zoran.

Oni su srećni i apeluju na ljude da krenu njihovim stopama. 

"Mi nismo znali šta zapravo radimo i šta činimo, ali  postajemo da će to ostati iza nas. Molimo sve da pomognu, u svima nama ima dobrote i ovakve stvari ne mogu da se kupe. Ja sad mogu ispred da imam Bentlija, šta će mi? Meni treba samo prilaz na zgradi za kolica, jer je ovaj neupotrebljiva. Moramo da napomenemo da su državne institucije učestvovale u renoviranju kuće.

Prema njihovim rečima, kada su odlučili da poklone kuću, došli su ljudi iz NURDOR-a, a Zoran je ženi samo rekao: "skini ključeve i daj im". Od tog dana, oni su svi postali velika porodica. Konstantno se posećuju, čuvaju, savetuju i druže. Tokom ove godine, u kući je boravilo ukupno 23 porodice, a Zoran se posebno zahvaljuje svima koji ga nisu zaboravili i poziva nas sve da učinimo neko dobro delo, jer kako on kaže, novac i materijale stvari nas istinski ne usrećuju.

(Telegraf.rs)