Još samo da se teleportuje: Profesorka Jelena predaje istoriju u Guči, pa autobusom putuje na Kosovo

Kada se odlučila na rad sa decom kao profesorka istorije, Jelena Petrović iz Čačka znala je da neće biti lako, ali ni u najluđim snovima nije očekivala da će joj za obavljanje ovog posla biti neophodna moć teleportacije. Ova profesorka nema pun fond časova i do sada je predavala u Osnovnoj školi u selu Vraćevšnica kod Gornjeg Milanovca, ali i u srpskoj enklavi Babin Most u opštini Obilić. Kako bi ispunila potrebnu normu njoj je ove godine odlukom Radne podgrupe Školske uprave u Čačku ponuđeno da pored ove dve, predaje i u Osnovnim školama u Lučanima i Guči, što je fizički praktično nemoguće izvesti tokom jedne radne sedmice.

- Ponedeljkom prva dva časa držim u Guči, druga dva u Lučanima. Utorkom predajem u Vraćevšnici, nakon tih časova evo već deset godina u dva sata posle ponoći sedam na autobus i idem na Kosovo i sredom i četvrtkom tamo imam nastavu. Potom se u četvrtak popodne vraćam za Čačak i u petak ponovo idem u Vraćevšnicu. Ovo je fizički neizdrživo i preteško, ali ovaj predlog Radne podgrupe nisam smela da odbijem po zakonu, skinuli bi me sa B liste tehnoloških viškova - izjavila je ova profesorka istorije za RINU.

Preporučujemo

Ona dodaje da je Školskoj upravi u Čačku već uputila dopis da preispitaju ovu za nju nelogičnu raspodelu. Navodi da se možda moglo iznaći i neko drugo rešenje, jer su u čačanskoj Gimnaziji i Osnovnoj školi u selu Zablaće pored Čačka potrebni upravo nastavnici istorije. Obraćala se direktorima ovih obrazovnih ustanova, ali kako kaže, odgovor nije dobila.

- Imam troje dece koju skoro uopšte i ne viđam. Ovakav način rada utiče i na život moje porodice. Oni čekaju vikende i raspust kako bih mogla i njima da posvetim vreme. Maksimalno se trudim da im udvoljim, ali sam na ivici fizičke snage i to utiče na svaki segment mog života - kaže Jelena.

Sa druge strane, iz Školske uprave u Čačku kažu da su iako je zaposlena u Školskoj upravi Kosovska Mitrovica, profesorki Jeleni Petrović "izašli u susret u skladu sa mogućnostima".

- Ove godine ona se za taj procenat fonda časova koji joj se nedostaje ponovo obratila nama. Mi smo je uputili u srednju školu u Dragačevu i u ovom trenutku ne vidimo ništa sporno s obzirom na to da su tu slobodni časovi istorije. Naišli smo na razumevanje direktora tih ustanova, a ta četiri časa sedmično koja su joj potrebna i koje dobija su stavljeni u jedan dan. Čini mi se da sve što je izvodljivo ostalim kolegama koji žive u Čačku, ili u Gornjem Milanovcu a putuju na nastavu u školu u Dragačevu, izvodljivo je i za koleginicu Petrović - kazala je Slađana Parezanović iz Školske uprave u Čačku.

Profesorka je za svoj slučaj angažovala i advokata, koji će sa sa pravne strane pozabaviti njenim problemom. Dok se situacija ne reši ili trajno ne promeni, ova heriona modernog doba će u borbi za obrazovanje nastaviti da prelazi na stotine kilometara sedmično.

(Telegraf.rs)