Ljubavno pismo vojnika staro 50 godina na licitaciji: Ko kupi priču o Brankici i Backu, pomaže malom Davidu

Da li ste nekada razmišlajli o tome šta će se dogoditi sa vašim uspomenama kada vas više ne bude? Ljubavno pismo iz 1970. godine namenjeno jednoj Brankici, kojoj je momak Backo pisao iz vojske, vrti se ovih dana na društvenim mrežama. Uspomena, koju je tada ostavio, osim emotivne vrednosti, danas dobija i materijalnu.

Pismo se našlo na jednoj humanitarnoj licitaciji, postavio ga je Nikola Kreculj, a priča koja se krije iza njega nema srećan kraj.

- Draga moja Brankice, odmah u početku da kažem da sam se zabrinuo za tebe da mi nisi bolesna, pošto nisam dobio vesti od tebe - početak je ljubavnog pisma koje će otići u ruke onome ko bude ponudi najviše novca za lečenje malog Davida Petrovića.

Nikola je odlučio, kako kaže za Telegraf.rs, da osim emotivne vrednosti koju samo pismo nosi sa sobom, ono dobije i materijalnu, koja će pomoći nekom detetu kojem su potrebna sredstva za lečenje.

Kako dodaje, ovo pismo je samo jedno u nizu kolekcije od 30 do 40 pisama, koje ima.

Po profesiji je istoričar, a pisma i razglednice iz ljubavi voli da sakuplja jer, kako kaže, bilo bi šteta da se baci uspomena u koje je utkan deo nečijeg života.

Priča o Backu i Brankici ipak nije imala srećan kraj. Kako priča Nikola, čitajući celokupno pismo, ali i razgovarajući sa jednim starosedeocem Gaja kod Kovina, saznao je da je reč o jednoj ljubavnoj priči sa tužnim krajem.

- Ta porodica više nije u selu. Već 40 godina niko tu ne živi, a ako ima neki potomak od njih, on je verovatno u inostranstvu. To je bila jedna ugledna i veoma bogata porodica u selu. Živeli su tu do 80- ih godina. Imam puno pisama od njih, i na osnovu toga mogu da zaključim da su bili veoma dobri i velikodušni ljudi. Imam pismo od jednog člana te porodice koji je bio u bolnici 1946. godine, u kojem je tražio od porodice da mu pošalju kaput i kapu, ali ne za njega, već za druga koji je ležao pored njega - priča Nikola.

Kako objašnjava, autor ovog pisma je Backo, ali do pravog imena Nikola nije mogao da dođe. Saznao je, kako kaže, da je Backo, rođen 40- ih godina i da se profesionalno bavio rvanjem.

- Pismo je pisao tokom služenja u vojsci jer je u pismu navodio kako odbrojava dane do završetka i dolaska kući - dodaje.

Ova ljubavna priča, ipak, nije imala imala bajkovot kraj. Backo i Brankica nisu ostali zajedno, a on je mlad preminuo sa svega 30-ak godina.

Nikola dodaje da ovo pismo nije prvo koje je stavio na humanitarnu licitaciju, ali kaže da će nastaviti u tom maniru.

Kada je prvo pismo postavio, uvideo je da je bio veliki odziv i interesovanje ljudi za njega. Tada je, kako kaže, odlučio da ljubav prema pismima koja čuva ipak nije vredna koliko pomoć za nekoga ko bije bitku sa nekom bolešću.

Ovo pismo u Nikoline ruke došlo je odavno, čak se, kako kaže, ni ne seća ko mu ga je dao jer je dobijao pisma od mnogih ljudi koji su znali da Nikola voli da ih sakuplja.

- Bitna su mi pisma zato što su to ljudske uspomene i drago mi je što se na takav način, kroz pomoć deci, oživljava i sećanje na te ljude. Oni nažalost nemaju svoje potomke koji bi ih se sećali pa kroz jedan ovakav gest ljudi će spominjati njihovu priču kroz nešto dobro - kaže Nikola.

On neće stati ovde. Nikola je odlučio da nastavi da postavlja pisama iz svoje kolekcije, a sledeće je pismo jedne monahinje. Ona je u njemu napisala zašto je odlučila da se zamonaši kao i kako izgleda život u manastiru.

On smatra da će ljudi nastaviti da se interesuju za ovakav sadržaj jer primećuje empatiju kod njih.

- U toj grupi su ljudi koji su emotivni, empatični i oni su reagovali na ove stvari pa sam zbog toga odlučio da to ponovo stavim na licitaciju - kaže Nikola.

Očekuju nas mnogi odlomci životnih priča koje su sada u Nikolinim rukama, a uskoro će postati korak ka nečijem izlečenju.

(Telegraf.rs)