Raste broj žena koje zovu SOS telefon u Vranju: Javilo se i 8 devojčica, deca i gledaju i trpe nasilje

U odnosu na prošlu godinu u porastu je broj žena koje zovu SOS telefon u Vranju, beleži se talas brutalnog vršnjačkog nasilja u ovom gradu i u Vladičinom Hanu, a žene, žrtve nasilja, navode da institucije ne reaguju na adekvatan način, kažu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress u kancelariji SOS telefona u tom gradu.

Suzana Antić Ristić kaže da ove 2022.godine, SOS telefon Vranje obeležava veliki JUBILEJ-20 godina neprekidnog rada u sferi civilnih organizacija i da SOS Kutak za devojke Vranje obeležava 5 godina neprekidnog rada I dobitnik je svetske nagrade (osvojio je prvo mesto na svetu) kao najuspešniji Program za devojčice-nagrada Sa i Za Devojke (FWG).

Preporučujemo

Na pitanje koliko je žena u ovoj godini pozvalo SOS telefonu zbog nasilja u porodici Ristić navodi da je SOS telefon Vranje za žene sa iskustvom nasilja licencirana socijalna usluga.

"Za prvih deset meseci 2022.godine, SOS telefon Vranje za žene sa iskustvom porodično-partnerskog nasilja, kontaktirale su 93 žene. Od ovog broja, 48 žena je po prvi put pozvalo SOS liniju za podršku, pomoć, informisanje ali i za bukvalno pomoć u prepoznavanju nasilja “da li je nasilje što ovo meni moj suprug-partner radi?” – sve češće čujemo urazgovoru na SOS liniji. Ohrabruje činjenica da više od 50% jesu žene koje su se ohrabrile, smogle samopouzdanje i prvi put kontaktirale SOS telefon” , dodaje Ristić.

Predočava nam i detaljne podatke iz evidencije SOS telefona Vranje za period 01.01. – 31.10.2022.:

- SOS telefon Vranje je u ovom periodu pozvalo 511 žena , a njih 93 su dobile usluge o nasilju u porodično-partnerskim odnosima, putem SOS linije.

- Ovaj telefon je pozvalo 8 devojčica uzrasta do 18 godina, a u ukupnom broju poziva 48 su nove korisnice.

- Tri žene su prekinule dugogodišnji život u porodičnom nasilju a evidentirano je i trideset troje dece mlađe od 18 godina.

- Pravna podrška jer pružena 57 puta a pravno informisanje 328 puta.

- Psihosocijalna podrška je pružena za 69 žena u 570 slučajeva.

"Evidentirale smo psihičko, fizičko, ekonomsko, seksualno nasilje, pokušaj silovanja, silovanje u braku, proganjanje", navodi Ristić i dodaje da je naveći broj žena koje su kontktirale SOS telefon starosti 30 – 50 godina. Napominje da je " SOS poziv anoniman i žena nema obavezu da daje svoje lične podatke, ukoliko to sama želi onda to

evidentoramo".

Više od polovine – 60% su pozivi iz urbanih sredina, dodaje Ristić. Upozorava i da su indirektne žrtve nasilja deca mlađa od 18 godina-njih 33.

"Ovaj podatak upozorava da su deca izložena porodično-partnerskom nasilju i kasnije mogu kopirati modele nasilničkog ponašanja", upozorava Ristić.

Na pitanje da li je taj broj veći ili manji u odnosu na prošlu godinu kaže da “u istom periodu: januar-oktobar 2021. godine, zabeležile smo 495 poziva od 86 žena. Kao što vidimo, ove godine je u porastu i broj poziva i broj žena koje kontktiraju SOS liniju”.

Na pitanje da li instutucije u Vranju adekvatno odgovaraju na ovaj problem Ristić kaže da “po svedočenju žena sa kojima razgovaramo, u većini slučajeva (više od 70%) potvrđuju i prijavljuju neadekvatnu reakciju nadležnih institucija na konkretnu prijavu rodno zasnovanog nasilja u porodici i partnerskim vezama”.

"Ove godine, ali I poslednjih nekoliko godina, sve veći broj žena kaže da na njen poziv “policija je došla, ali oni su ga upozorili”. I dešava se da policija nekoliko puta “upozorava” vršioca nasilja! Ističemo, da ni u jednom Zakonu, Protokolu o postupanju nadležnih institucija, nije definisana kategorija UPOZORENJE ONOG KO VRŠI NASILJE! Ovakvo nonšalantno ponašanje pojedinaca iz institucija je potvrda neadekvatne i neefikasne primene zakona u praksi”, dodaje

Ristić.

Ukazuje i da je ogroman problem u Srbiji primena zakona.

"I imamo situaciju drastičnog pada kvaliteta zaštite žrtava porodično-partnerskog nasilja. Postala je praksa, i pored zakonski uređenih procedura, “ping-pong” loptice na relaciji policija-tužilaštvo (OJT). Policija uvek navodi da je postupila po naredbi OJT. E, sada, da li policajci iz interventne patrole i nadležni dežurni policijski inspektor za porodično nasilje na pravi način vrše opažanje i pravim rečima opisuju nasilje, reči žrtve i situaciju koju su zatekli? Ili, dežurni zam.tužioca umanjuje okolnosti nasilja I daje naredbu “UPOZORITI NASILNIKA” teško je utvrditi. I za to je potrebna dobra analiza postupanja. Ali, taj vakum u komunikaciji, koja mora biti perfektno profesionalna, upravo daje

prostor za ubistvo žena. Skoro 30 žena je ubijeno u Srbiji od početka ove godine u ovom kontekstu. I svake godine unazad, broj ubijenih žena je preko 20. I niko nije za to odgovarao! ” povlači Ristić.

Kaže i da nema podataka , bar javno, koliko je državnih, nadležnih službenika kažnjeno, suspendovano, zbog neadekvatnog postupanja i primene Zakona za zaštitu od porodičnog nasilja.

Kaže i da su u Vranju u poslednje dve godine ubijene dve žene.

"U martu ove godine žena koja je porodično nasilje prijavljivala CSR Vranje, policiji, tužilaštvu (OJT Vranje). U februaru prošle godine muškarac je brutalno, pištoljem sa više hitaca, na javnom mestu u kafiću benzinske pumpe u centru Vranja, ubio devojku. Tada su Odbor za ljudska prava Vranje I MŽPN (Mreža žena protiv nasilja) tražile od Zaštitnika građana da ispita pod kojim okolnostima, kako su institucije postupale I ko je odgovoran za ubistvo ove devojke.

Odgovor do danas nismo dobile. Takođe, ove godine, posle ubistva još jedne žene, niko od nadležnih se nije obratio građankama/ima Vranja da saopšti pod kojim okolnostima je žena ubijena. Nije se obratio gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković, tako da javnosti nije poznat stav grada o sve učestalijem ubistvu žena u Vranju. Nije se oglasio niti Savet za javnu bezbednost grada Vranja, Savet za rodnu ravnopravnost“, upozorava Ristić.

Kaže da je “istovremeno Vranje i Vladičin Han zapljusno talas brutalnog vršnjačkog nasilja”.

“Takođe niko od zvaničnika gradske uprave se ovim povodom ne oglašava. Bez informacije za javnost su i dalje Savet za obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu, informisanje i sport, direktori škola".

(Telegraf.rs)