Može li status službenog lica da zaštiti prosvetare: Problem nasilja u školama kompleksan, rešenje novi propis

Zbog slučaja nasilja učenika srednje škole nad profesorkom iz Trstenika, prosvetni radnici ponovo insistiraju na tome da se hitno promene zakonske regulative kako bi profesori i nastavnici dobili status službenih lica.

To će biti i jedan od glavnih zahteva na današnjim masovnim protestima koji će se održati širom Srbije. 

Preporučujemo

Takav status su 2014. godine tražili vozači, novinari, prosvetni radnici, lekari i radnici EPS-a. Poslednji koji su status službenog lica 2019. godine tražili bili su sudski veštaci, a pre njih su osim ponovo prosvetnih radnika, radnika EPS na isključenjima struje, novinara i vozača GSP, dodatnu zašttu tražili i taksisti.

Status službenog lica od 2019. godine imaju pripadnici vojske i policije, inspektori u kontroli, javni beležnici, tužioci, sudije, i izvršitelji. Lekari, advokati, novinari, prosvetni i socijalni radnici takav status nisu dobili.

Kada je reč o kaznama za napad na službeno lice, za pretnju ili napad preti zatvorska kazna do pet godina, za lakšu povredu dve do osam gdina, a za težu 12 godina zatvora.

Ipak, takva procedura bi se, kako za Telegraf.rs objašnjava advokat Ivan Simić, teško primenila na prosvetne radnike, koji većinski rade sa maloletnim licima. Problem nasilja nad nastavnicima i profesorima ne bi rešila samo dodela statusa službenog lica jer je on mnogo kompleksniji.

- Ne znam koliko je spojivo da prosvetni radnici u osnovnim i srendjim školama imaju svojstvo službenog lica. Službeno lice jeste lice koje ima određena ovlašćenja, ali isto tako obaveze i dužnosti. Službena lica uglavnom rešavaju pitanja prava i obaveza određenih građana, odnosno fizičkih i pravnih lica. Ni advokati nemaju svojstvo službenih lica, a znamo da je na advokate bilo puno napada. Možda bi rešenje bilo da se u zakonu, bilo krivičnom ili prekršajnom, propiše da bi bilo kakav napad na profesora bio posebno inkriminisan - objašnjava Simić.

Međutim, kako dodaje, moramo da imamo u vidu da profesori rade sa maloletnicima koji nisu krivično odgovorni u punom kapacitetu.

- Nije to tako jednostavno, da im damo svojstvo službenih lica i da time rešimo problem. Šta ćemo time da postignemo? Moramo da budemo svesni da je moral u našem društvu poprilično posrnuo. Deca uživaju zaštitu roditelja koji su politički, ekonomski ili na bilo koji drugi način moćni, a profesori ne uživaju autoritet kakav su nekada uživali. Ne može ovaj problem da se prevaziđe jednostavnim davanjem prosvetnim radnicima svojstvo službenog lica. Kada bi dobili svojstvo službenog lica, šta bi to promenilo? Ne bi apsolutno ništa. Moramo da budemo svesni da, sve i da deca učine neko krivično delo prema profesoru, kao što je nasilničko ponašanje, ne možemo da očekujemo da će neko  od tih maloletnika apriori otići u popravni dom ili zatvor. Ne možemo da kažemo da je to rešenje. Rešenje ne može da bude jednostrano u odnosu na skup ostalih zakona i propisa - ističe advokat.

Foto: Media centar/Ivan Simić

Simić napominje da je jedino rešenje potpuno zavođenje reda u školama.

- Nama već duži vremenski period različiti kvazistručnjaci objašnjavaju kako da vaspitavamo svoju decu, odnosno kako institucije društva treba da utiču na vaspitanje dece. Tu se vodi priča o zabrani bilo kakvog kažnjavanja. Naravno da niko nije za to da se deca i maloletnici tuku. Međutim, odsustvo bilo kakvog autoriteta zbog toga što autoritet maloletnici i deca traže putem mobilnih telefona i na društvenim mrežama i u sadržajima koji im se plasiraju, mi ne možemo da očekujemo ništa drugo. Treba da počnemo od toga da li deca smeju i treba da nose telefone u školu. Nekada je bilo prestiž biti profesor, danas je očigledno mnogo unosnije biti učesnik rijalitija ili nešto slično, nego uživati ugled kao nosilac jednog takvog zanimanja kao što je profesura - dodaje.

Svojstvo službenih lica uglavnom imaju nosioci određenih ovlašćenja, recimo policijski službenici. Čak ni zdravstveni radnici nemaju svojstvo službenih lica.

- Kod nas se sve radi poprilično površno. Odsustvo morala je dovelo do urušavanja institucija sistema. Sve dok ne budemo iskorenili sadržaje koji potpuno kontaminiraju mlade ljude i urušavaju prave vrednosti ne možemo da očekujemo da se bilo šta promeni, pa ni pukim davanjem svojstva službenog lica profesorima i nastavnicima. Deca nisu krivično odgovorna do 14. godine, do 18. godine ste maloletnik i tada se primenjuje Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Tu se ne izriču kazne, već vaspitne mere. Svrha isticanja vaspitnih mera je resocijalizacija odnosno vraćanje maloletnika na pravi put, a ne kažnjavanje kao što je slučaj kod punoletnih lica. Davanje svojstva službenog lica profesorima ništa posebno ne bi donelo, to je jedan populistički poziv, odnosno jedna populistička ideja koju pokušavaju da plasiraju. Ali to je jedan vrlo površan pristup problemu. Smatram da mnogo veći problem predstavlja visina plate prosvetnih radnika, nego da li imaju status službenog lica. Profesori nisu policajci i ne treba da budu. Nisu poljoprivredni, šumarski, finansijski, poreski inspektori. Oni su profesori i nastavnici, a odsustvo njihovog autoriteta je posledica jednog mnogo šireg i u kontinuitetu devijantnog ponašanja koje se uticajem društva promoviše kao poželjno - zaključuje Simić.

Decenijama ponižavana, demotivisana, sramoćena, žrtvovana, srpska prosveta je od najomiljenije postala jedna od najomraženijih profesija od koje mladi beže glavom bez obzira, upozorava Jasna Janković iz USPRS.

- Uprkos svim apelima i analizama da nepoštovanje učitelja u svim nivoima obrazovanja vodi gaženju tradicije, a pre svega porodičnih vrednosti, došli smo do toga da se svakodnevno suočavamo sa gnusnim scenama nasilja. One nisu samo verbalne, jer smo kao društvo već prihvatili ružne reči i vređanje, kao način komunikacije, sada su pesnice postale jedini jezik. Poput profesorke u Mladenovcu, pre nekoliko godina ili koleginice u Trsteniku ovih dana, slavimo nasilje i nasilnike. Naša deca dobijaju jasnu poruku da im se ništa neće desiti osim slave na društvenim mrežama, a naši nastavnici se boje za zdravlje i život - poručuje ona.

(Telegraf.rs)