Dejan iz Grabovca od 15. godine ide na dijalizu i trpi užasne bolove: Potreban mu je donor nulte grupe

Dejan Tojić (33), iz Grabovica kod Kladova, kada je bio mali, nije imao srećno detinjstvo kao ostala deca iz njegovog mesta. Od svoje pete godine ima problem sa bubrezima, a od petnaeste godine svakodnevno ide na dijalizu, koja mu više odmaže, nego što mu pomaže. Svakodnevno povraća i trpi užasne bolove. Kičma mu je iskrivljena i slabo se kreće. Majka je želela da mu donira bubreg, ali na kraju to nije uspela jer su joj lekari pronašli bolest protenureju. Ipak, u moru mraka i beznađa, Dejan i dalje ne gubi nadu i veruje da će jednog dana pronaći svog donora koji ćemu pomoći da normalno živi.

Dejanu je potreban donor nulte krvne grupe, ali nažalost nakon osamnaest godina mukotrpnih dijaliza, još uvek se niko nije javio da mu pomogne.

Preporučujemo

- Od petnaeste godine idem na dijalizu, a od pete godine sam bolestan od bubrega. Tačnije, oba bubrega su mi u lošoj funkciji. U početku sam se lečio na Institutu za majku i dete, do završetka osnovne škole, zatim su odlučili da me pošalju u Tiršovu. Tada sam počeo da se lečim dijalizom preko katetara. U početku sam bio tri meseca u bolnici - priseća se Dejan za Telegraf.rs.

On kaže da je oduvek gajio nadu da će neko da ga pozove od klinika u Beogradu koje rade transplataciju bubrega, ali nažalost njegova želja se do današnjih dana nije ostvarila.

- Ja sam se nadao, međutim prošle su godine i godine, i mene niko nije zvao nikada. Nikada me nisu zvali na kadaveričnu transplataciju. Kadaverična transplatacija je kada neko potpiše da mu se doniraju organi drugim osobama, u slučaju da on pogine ili mu se dogodi neka nesreća. Ja pouzdano znam da su neki pacijenti imali kadaveričnu transplataciju, a da je ja nisam imao. Ja često idem u VMA i tog dana sam baš otišao na ispitivanja i sreo sam jednog dečka koji mi je rekao da sedam godina ide na dijalizu. Međutim, ja sam bio šokiran kada mi je on rekao da su ga za sedam godina lečenja pozvali tri puta na kadaveričnu transplataciju, a mene za osamnaest godina nisu zvali nijedanput - priča Dejan.

Kako Dejan dodaje, on je od tog trenutka psihički uništen i bez nade za bolje sutra.

- Ja svaki dan razmišljam da prekinem dijalizu, kao da su mi rekli: "Idi ti na dijalizu, boluj i umri, baš nas briga". Za svo to vreme odlazaka na dijalizu nijedanput meni nisu pozvali na transplataciju, a meni dijaliza stvara užasne probleme. Što duže idete na dijalizu, lošije vam je stanje, to utiče na sve ostale organe. Ja imam problem sa kostima, dijaliza mi je bukvalno uništila kičmu. Pogrbljen sam i kičma mi je u obliku slova "S" - objašnjava Dejan za Telegraf.rs.

On kaže da je život sa bolesnim bubrezima pravi pakao, trpi svakodnevne bolove, pre svega bolove u kičmi, jako se teško kreće i povraća svaki dan. Zbog svega toga primalac je tuđe nege.

- Trpim strašne bolove i ja već tri godine, povratim sve što pojedem. Svaki moj dan tako počinje, ukoliko nešto pojedem, ja posle moram to i da povratim. Najviše me muči kičma, ne mogu da sedim jako dugo u jednom položaju, odmah počinje da me boli vrat. Takođe su bolovi prisutni i kada ležim. Pijem lekove protiv bolova, ali se oni iznova vraćaju - priča Dejan.

Majka je bila njegova krvna grupa, ali nije uspela da mu donira bubreg jer su joj lekari pronašli bolest protenuriju, zbog čega on, kako kaže, gubi svaku volju da se dalje bori sa ovakvim životom.

- Išao sam sa majkom da joj se urade analize, ali nažalost ona nije smela da mi bude donator. Ne mogu više jednostavno da živim takav život, nema svrhe. Kući osećam bolove, pa onda idem na dijalizu, pa ponovo kući osećam bolove i povraćam, i tako svaki dan - priča potresno Dejan.

Ipak, kako nada poslednja umire, Dejan planira da popuni formulare u organizaciji "Budi human" gde se nada da će mu ona pružiti novčanu pomoć, kao i da će uspeti da nađe donora, iako je svestan da ga mukotrpna borba za ozdravljenje tek čeka.

Kako kaže, lekari su mu savetovali, da je za transplataciju bubrega najpouzdanija bolnica "Adžibaden" u Turskoj.

(Telegraf.rs)