Profesorka iz Trstenika na bolovanju, vrlo potresena: Učenici joj izmakli stolicu na kojoj je sedela

Društvenim mrežama kruži snimak na kom se vidi kako učenici jedne srednje škole u Srbiji maltretiraju profesorku. Aleksandar Markov iz Foruma Beogradskih gimnazija kaže da je bitno da zajedno svi zauzmemo stav da li je ovakvo ponašanje prihvatljivo ili nije, ako nije prihvatljivo onda moramo da kažnjavamo. Psihološkinja Biljana Lajović smatra da pored odgovornosti dece i odrasli treba da preuzmu odgovornost i da postave deci granice.

Incident nasilja nad profesorkom se dogodio pre nekoliko dana. Direktor škole je rekao da su pokrenute sve disciplinkse mere protiv učenika koji su učestvovali, snimali i delili snimak po društvenim mrežema.

Profesorka je trenutno na bolovanju. Nema fizičke povrede, ali događaj ju je duboko potresao, piše RTS.

Užas u Trsteniku, maltretiraju nastavnicu i izmiču joj stolicu. pic.twitter.com/zLKDe2KXuB— krunskisvedok (@noviput) November 16, 2022

Nije ovo usamljen slučaj. Iz medija se saznaje da je u Smederevskoj Palanci prošle godine - učenica osnovne škole napala i posekla nožem nastavnicu matematike.

U Boru, 2020. profesor fizičkog je zadobio lakše povrede pošto ga je napao učenik na stepeništu škole.

U Sremskoj Mitrovici 2019. u toku nastave učenik 8. razreda fizički je napao i povredio direktora škole.

U Užicu iste godine, učitelja je pretukao bivši učenik, koji je pretio i dvema profesorkama jedne srednje škole.

U Beogradu je 2019. nastavnicu koja je pokušala da rastavi dvojicu učenika, jedan od njih udario pesnicom u glavu.

Aleksandar Markov iz Foruma Beogradskih gimnazija prokomentarisao je nasilje nad nastavnicima kao strašno i dodao da je pored disciplinskog postupka trebalo slučaj prijaviti i policiji.

- Ovde pored školske nediscipline imate elemente psihičkog i fizičkog nasilja. Koleginica je na radnom mestu što bi moglo u nekom krivičnom postupku da rezultira krivičnim kaznama učenika - naveo je Markov.

Direktor je rekao da je o slučaju nasilja nad profesorkom obavestio i policiju i tužilaštvo. Biljana Lajović psihološkinja koja se godinama bavila problemom nasilja u školama kaže da je to jedan od koraka, ali da treba videti šta se sve radi sa decom da ne bi došlo do takvog ponašanja.

- Po mom mišljenju, uvek se otvara pitanje postavljanja granica pred decom. Odrasli bilo gde, gde se sreću sa decom, postavljaju granice, šta mogu, a šta ne. Nedvosmisleno mora da bude jasno šta oni mogu, a šta ne, ali ne uz fizičko nasilje jer deca uče po modelu i kada se izmaknu iz te situacije oni se ponašaju agresivno - rekla je Lajovićeva.

Da li su disciplinske mere istrgnute profesorima iz ruke

Profesori se žale da su im istrgnute disciplinske mere iz ruke.

Markov kaže da profesori mogu da daju neopravdani, ali ne mogu da udalje učenika sa časa, mogu da upute učenika kod pedagoga ili psihologa, koji se posle kraćeg razgovora vrate.

Napomenuo je da najčešće problem nastaje kada se pokrene disciplinski postupak, učenik može da se ispiše i pređe u drugu školu i tamo nastavi isto da se ponaša.

- Mi smo predlagali da učenik bude suspendovan iz škole dok se ne okonča vaspitno-disciplinski postupak i da mu se onemogući prelazak u drugu školu dok mu se ne izrekne mera. To je najčešći način kako se roditelji bore protiv kazni - kaže Markov.

Lajovićeva je rekla da je događaj u Mladenovcu kada je učenik ošamario nastavnika pokrenuo izmene zakona, da učenik može da dobije ispisnicu iz škole, ali u ispisnici piše da je pokrenud vaspitno-disciplinski postupak tako da škola koja ga dobija zna šta se dešava.

- U Mladenovcu je bila specifična situacija jer je roditelj u roku od par sati došao i uzeo ispisnicu dok još niko ništa nije znao. Sad je to onemugoćeno - istakla je Lajovićeva.

Objasnila je da je vaspitno-disciplinski postupak sa jedne strane, a da je policijska istraga sa druge strane i da su to paralelni postupci.

- Postoji rok od 30 dana u kom se to sve završava. U međuvremenu škola je u obavezi da preduzme određene mere kojima bi se videlo da li su ta deca shvatila šta su uradila i da li će da promene ponašanje. Pravi se plan zaštite i sprovodi se društveno koristan i humanitaran rad i kada se to završi onda se analizira da li je imalo ikakvog efekta ili ne. Ako nije imalo efekta preduzimaju se dalji koraci do toga da dete u srednjoj školi može da bude isključeno iz škole. Nije tačno da nema mera - pojasnila je Lajovićeva.

Markov se nadovezao da u svakoj školi imamo neko zaštićeno dete i da može da se govori o teoriji, a snimak nasilja nad profesorkom je praksa.

- Ako mislite da neke psihološke seanse, mere, ovim učenicima mogu da pomognu da to ne urade sutra, mislim da je to vrlo teško. Zašto biste im posle ovakvog ponašanja pružili priliku da poprave ponašanje u toj školi. Ovo je za isključenje iz škole - rekao je Markov.

Gde su odrasli pogrešili?

Psihološkinja se sa tim nije složila, jer smatra da jedan postupak ne može uticati koliko god on bio loš da se dete izopšti i da je potrebno da se odrasli zapitaju gde su oni pogrešili da bi deca tako nešto napravila.

- Kada bismo mi bili tako kritični i primenjivali dosledno disciplinske mere prema odraslima nama bi se deca značajno manje loše ponašala. Mi kao odrasli dajemo loš primer deci različitim ponašanjima - kaže Lajovićeva.

Markov kaže da profesori nemaju podršku, i da su nekada roditelji apriori bili na strani roditelja, danas je potpuno drugačije.

- Ima u prosveti deo profesora koji nisu za to zanimanje, ali to ne opravdava postupke učenika - napomenuo je Markov.

Lajovićeva je podvukla da ne opravdava ovo što su deca uradila, ali da želi da preda štafetu onome kome prvenstveno pripada - i kod dece, ali i kod odraslih.

- Mislim da Ministarstvo više mora da radi na stručnom usavršavanju nastavnika i stručnih saradnika i da im pomogne da steknu alate kojima mogu da nauče kako da upravljaju odeljenjem - poručila je psihološkinja.

Markov je poručio Ministarstvu da pozovu profesorku koja je pretrpela nasilje i da sa njom porazgovaraju i da ne opstruiraju vaspitno-disciplinske postupke koji se pokreću, nekada pritisci ne dolaze samo od roditelja, nego i sa te strane.

- Na kraju bitno je da zajedno svi zauzmemo stav da li je ovakvo ponašanje prihvatljivo ili nije, ako nije prihvatljivo onda moramo da kažnjavamo. Mi smo predlagali da i roditelji idu na društveno koristan rad kada im se dete ovako ponaša - zaključio je Markov.

(Telegraf.rs)