Nacija mora biti zdrava: Prevencija je budućnost zdravstvenog sistema

Konferencija je okupila veliki broj poznavalaca medicinske i farmakološke industrije i privukla veliku pažnju zainteresovane javnosti.

Danas je svim državama sveta u fokusu zdravstveni sistem, kako ga ojačati i kako građanima obezbediti poslednje lekove i tretmane potrebne za dug i zdrav život. I u Srbiji je ova tema godina već u fokusu, a posebno od početka pandemija Covida 19. Baš zato smo i najveće stručnjake iz oblasti medicine i farmakologije okupili na jednom mestu kako bismo dobili informacije šta sve dalje treba učiniti da naša nacija bude zdrava.

Konferenciju su otvorili prim. doc. dr Darko Laketić, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Srbije, dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u ministarstvu zdravlja i Nj. E. Hami Aksoy, ambasador Republike Turske u Beogradu.

Prim. doc. dr Darko Laketić, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Srbije je istakao da mu je jako drago kada se o zdravstvenim temama razgovara u ovom domu jer onda o tim temama razgovaramo ne samo kao narodni poslanici već kao ljudi.

-Pravovremena reforma zdravstvenog sistema i zdravstvenih politika je nešto što moramo uraditi i ova konferencija i mnogi drugi skupovi su način da aktivno tražimo rešenje za sva goruća pitanja. Da tražimo rešenja i za potencijalne nove probleme koje mogu pogoditi zdravstveni sistem u budućnosti - naveo je dr Laketić.

Foto: Goran Zlatković

Dr Mirsad Đerlek državni sekretar u Ministarstvu zdravlja je zvanično otvorio konferenciju rečima da ministarstvu zdravlja je uvek korisno da čuje zaključke ovakvih događaja jer im to pomaže prilikom određivanja budućih planova i kreiranja zdravstvenih politika.

Prema njegovim rečima, korona je promenila zdravstvo i sada treba krenuti u reformu primarne zdravstvene zaštite i uticati na svest ljudi da više vode računa o svom zdravlju i odazivaju se akcijama „skrining pregleda“.

-Srbija ima snagu da bude među prvih šest zemalja u Evropi kada je u pitanju zdravstveni sistem - rekao je Đerlek.

Nj. E. Hami Aksoy, ambasador Republike Turske u Beogradu naveo je da zdravstvo je još jedna oblast u kojoj blisko sarađujemo sa Srbijom.

Acıbadem Bel Medic, prva privatna bolnica, jedna je od najznačajnijih turskih investicija u Srbiji. Planiraju da u bliskoj budućnosti proširi svoje ulaganje u Srbiji otvaranjem potpuno nove bolnice sa najsavremenijom opremom.

-Kao rezultat transformacije u zdravstvu, medicinski turizam se tokom godina u velikoj meri razvijao. Ostvarili smo zamah pre pandemije jer je u prva tri kvartala 2022. broj ljudi koji su preferirali Tursku za lečenje dostigao više od 870 hiljada - naveo je Aksoy.

U prvom panelu "Farmacija 4.0: Novi lekovi, stari izazovi" govorili su dr Dragana Vujičić, pomoćnik ministra, Sektor za lekove i medicinska sredstva, psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore, Ministarstvo zdravlja, Vesna Vuković Kojović, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju RFZO, dr Davorin Radosavljević, rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Dejan Lakovski, direktor Balkan Klastera kompanije Astra Zeneca.

Dr Vujičić je istakla da je prevencija ključna za jačanje zdravstvenog sistema. Ulaganje u prevenciju se višestruko isplatilo, dodala je Vuković Kojović.

U onkologiji ne može ni da se objasni značaj ranog otkrivanja, objasnio je dr Radosavljević.

Na pitanje gde vidi budućnost medicine i farmakologije Lakovski je odgovorio da je digitalizacija danas prisutna s tim da će se tek videti njen značaj u zdravstvenom sistemu.

-Jedan od glavnih fokusa će ostati razvoj digitalnog zdravstva u korist pacijenata. Na primer, razvoj senzora koji bi se plasirali u blizini srca, te na vreme signalizirali da se nešto asimptomatski dešava, pre nego što šteta postane nepovratna. Analiza podataka omogućava razvijanje algoritama kojima bi se predvidelo pojavljivanje određene grupe pacijenata kod lekara, što bi omogućilo još bolju proaktivnu brigu za pacijente. Sve ovo nam omogućava razvoj veštačke inteligencije i razvoj nauke u medicini i biotehnologiji - naveo je Lakovski.

Foto: Goran Zlatković

U drugom panelu "Zdravstveni sistem nakon pandemije" učestvovali su dr Snežana Pantić Aksentijević, rukovodilac Grupe za javno zdravlje, Ministarstvo zdravlja, ass. dr Kristina Davidović, specijalista radiologije, REA medika, dr Gordana Pantelić, oftalmolog, osnivačica i vlasnica grupacije Egzakta medika, prim. dr Veselin Bojat, hirurg-ortoped, direktor Doma zdravlja Novi Sad i prof. dr Ana Banko, subspecijalista virusologije, Institut za mikrobiologiju i imunologiju.

Panelisti su se usaglasili da je imunizacija stanovništva bilo onih koji su primili vakcinu ili preležali Covid 19 ipak imala pozitivne efekte pogotovo što mi danas sedimo svi zajedno i to bez maski na našim licima.

Bez obzira da li smo u vremenu pandemije ili ne, mi moramo da razmišljamo o javnom zdravlju nacije, navela je Pantić Aksentijević.

Zdrav radnik u zdravom okruženja je cilj svih nas u zdravstvenom sistemu ka kome moramo zajednički da težimo i radimo, istaklaje dr Pantelić.

Efekti pandemije COVID-19 poništili su godine razvojnog napretka, uključujući napredak u ostvarivanju prava deteta. Rat u Evropi stvara krizu troškova života i humanitarnu krizu za mnoge od najsiromašnijih ljudi na svetu. Uz klimatske promene, vremena u kojima živimo su izuzetno izazovna za decu i za porodice.

Kako da očuvamo zdravlje dece i porodica, saznali smo u trećem i poslednjem panelu "Zdravlje dece i porodice u centru pažnje" gde su govorili: dr Snežana Pantić Aksentijević, rukovodilac Grupe za javno zdravlje, Ministarstvo zdravlja, dr Dragoslav Popović, međunarodni konsultant za vakcine i imunizaciju, predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije, dr Ljiljana Stanković, nacionalna koordinatorka za program podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta, dr Jelena Zajeganovic Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj dece, UNICEF u Srbiji i klin. asist. dr. Marija Mitković Vončina, psihijatar, Institut za mentalno zdravlje.

Srbija ne raspolaže preciznim podacima o broju dece do 6 godina starosti koja imaju smetnje u razvoju, ali na osnovu broj novorođene dece godišnje i na osnovu međunarodnih trendova, može se očekivati da godišnje u Srbiji oko 12.000 nove dece i njihovih porodica bude uključeno u usluge ranih intervencija. To znači da svake godine, usluge podrške u vidu ranih intervencija potrebne su za 60.000 dece.

Značaj konferencija ovog tipa je nemerljiv jer javnost mora biti informisana o zdravstvenim politikama koje su u fokusu države kao i o inovitetima koje razvoj medicine i farmakologije donosi na naše prostore.

Konferenciju su podržale kompanije: Astra Zeneka, Egzakta Medika i Unicef Srbija.

(Telegraf.rs/PR)