Kraljev most spaja bratske zemlje, najvažnija tačka u životima Zvorničana: Jedna je od tri zadužbine na Drini

"Tako, svuda u svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i ćutljive mostove, kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve sto iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka".

Ove reči pisao je svojevremeno naš nobelovac Ivo Andrić, opisujući mostove koje je nalazio kao svoju inspiraciju.

Možda nijedan most bolje ne odražava ove piščeve reči nego onaj nad granicom na Drini.

Njegova težnja da poveže, izmiri i spoji, oslikava se u svakodnevici stanovnika Malog Zvornika i Zvornika, kojima je on danas jedna od najvažnijih životnih veza.

Kroz decenije je menjao nazive, u skladu sa društvenim kontekstom. Danas nosi ime po svom "ktitoru" kralju Aleksandru I Karađorđeviću, ali ga mnogi znaju i kao Stari most.

Građen je još krajem dvedesetih godina prošlog veka. Gvozdene je konstrukcije i dužine 150 metara.

"U pitanju je jedan od tri zadužbinska mosta na reci Drini. Prvi je Mehmed-paše Sokolovića kod Višegrada, drugi je ovaj u Malom Zvorniku, a treći Pavlovića most. Gradnja mosta počela je 1926. godine, a završen je 1929. u kasnu jesen. Svečano otvaranje mosta bilo je 12. januara 1930. godine", objašnjava za Telegraf.rs planer i projektant TO Mali Zvornik Jefto Marković.

Rušen nekoliko puta u svega par godina, ovaj velelepni most svaki put bi se ponovo uzdigao još lepši i sjajniji.

"Most je tokom Drugog svetskog rata rušen tri puta. Dva puta od strane okupatora 1941. i 1945, a jednom od strane komunista 1943. godine. Kada su ga srušili Nemaci prilikom povlačenja 1945, obnovili su ga komunisti sa zarobljenicima i to je trajalo sve do leta 1946", dodaje naš sagovornik.

Tako je, nakon oslobođenja poneo naziv po jugoslovenskom komunisitičkom borcu Filipu Kljajiću Fići, sve do pre nešto više jedne decenije, kada mu je vraćeno prvobitno ime.

"Posle Drugog svetskog rata imenovan je po jugoslovenskom heroju Filipu Kljajiću Fići koji je poginuo u ratu tokom oslobađanja Zvornika. Tako je sve bilo do 2009. godine kada je na skuptini Grada Zvornika i skupštini Opštine Mali Zvornik doneta odluka da se mostu vrati prvobitan naziv, po kralju Aleksandru I Karađorđeviću".

Most je rekonstruisan 2019. godine i pešačkog je karaktera. Svakodnevno preko njega prelaze Zvorničani, sa jedne obale Drine na drugu. Idu od kuće do posla, sa prijateljima na kafu, u kupovinu, školi, drugim obavezama... Kao da granica ne postoji.

Privid razgraničenja daje samo granična policija koja legitimiše na ulasku i silasku sa mosta.

"Znamo da mostovi spajaju ljude, a ovaj naročito, jer spaja dve bratske zemlje, Srbiju i Republiku Srpsku", zaključuje naš sagovornik.

Mali Ostrog pored Drine

Tu, nedaleko od Starog mosta, nalazi se još jedna kreljeva zaostavština.

U vreme kada je u Malom Zvorniku građena "Kamena devojka", podzemni grad kraljevske porodice Karađorđević, koji je sve do nedavno bio skrivan, pretpostavlja se da je u steni nastajao i pravoslavni hram u obliku krsta.

Kroz vrata Crkve Časnog Krsta, početkom rata 1941. kralj Petar II Karađorđević napustio je svoju otadžbinu. Zbog toga, kao i mestu na kom je nastala, danas je u narodu poznata kao Mali Ostrog.

"Narod je ovu crkvu krstio Malim Ostrogom iz dva razloga. Prvo, kada je kralj Petar II Karađorđević napuštao svoju otadžbinu Srbiju, izašao je baš kroz ovu crkvu, a kada je napuštao Crnu Goru izašao je kroz Ostrog. Drugi razlog je što se obe svetkovine nalaze u samoj steni", objašnjava Marković.

Velelepna bogomlja ima i simbolične dimenzije - 33 metra zalazi u utrobu zemlje i široka je isto toliko.

Godine 2018. dobila je i svoj zvonik, takođe visok 33 metra, a sve u znak stradanja Gospoda Isusa Hrista.

Crkva se otvara petkom od 18 sati, kada se vrši i bogosluženje.

Smaragdno jezero na granici

Ne samo ljubitelji istorije i dobrog razgovora, već i poštovaoci prirodnih lepota mogu naći u ovom kraju prostor za uživanje.

Iako veštačka akumulacija, Zvorničko jezero je danas raj za ribolovce.

"Zvorničko jezero nastalo je kao veštačka akumulacija. Izgradnja hidrocentrale započeta je 1948, a završena je 1955. godine. Samo jezero prostire na dužini od 25. kilometara, a na njemu se održava jedna od najlepših manifestacija - regata. To je jedinstvena regata na mirnim vodama", objašnjava nam naš vodič.

A ta mirna i, na prvi pogled, čista voda, bogata je životom. Som, štuka, smuđ, mladica, šaran, samo su neke riblje vrsto koje plivaju njom.

Za ovaj kontekst važno je napomenuti i da je hidroelektrana "Zvornik"  jedina hidroelektrana u Republici Srbiji koja poseduje riblju stazu.

Reke Drinjača, Jošanica, Velika reke, Bosanska reka svojim tokom nalaze put do ovog jezera. Na kraju, do njega put u poslednje vreme nalazi i sve vreći broj ljudi koji, kako kažu, ovde se neretko i ponovo vrate.

(Telegraf.rs)