Zašto je čovek koji danima sedi isto obučen ispred prodavnice odbio hranu? Bolna sudbina jednog Subotičanina

Na tužan prizor nemoćnog čoveka, naročito ako ga viđamo svakodnevno, teško je ostati ravnodušan. Kako im pomoći, šta učiniti i kako se ponašati u razgovoru sa njima, pitanje je koje nas muči kada nismo oni koji samo okrenu glavu na drugu stranu. Jedan Subotičanin, danima sedi ispred prodavnice, isto obučen i ne traži ništa. Ne prosi, ne moli, ne čuje se. 

Suzana Skenderović iz Subotice svakodnevno prolazi pored prodavnice ispred koje jadan čovek samo sedi.

Preporučujemo

"Danima idem u prodavnicu po namirnice, a on sve vreme sedi ispred. Ima veoma dragu facu, isto je obučen i ima dužu kosu. Jako je fin i kulturan i ne, nije prosjak", počinje Suzana za Telegraf.rs priču o potpunom neznancu.

Najveći šok usledio je, kaže, kada je odbio i paket hrane. 

"Skupili smo paket hrane, jer svakodnevno ga vidim kako jede neku lepinju. Prišla sam mu i ponudila hranu, ali je odbio, samo mi je rekao da mu je potreban posao", kaže Suzana i dodaje:

"Zvala sam neke ljude koje poznajem, nekako da mu nađem zaposlenje, ali ništa se ne dešava. Dosta ljudi mi se javilo, mislimo da se radi o istoj osobi. Saznala sam, nezvanično da je uvek bio povučen i da se nije družio. Videću da li je to istina. Moram da kažem da on nije prosjak, i jako želimo da mu pomognemo. dao mi je neki broj telefona, ali je telefon ugašen i danas idem u potragu za njim, da pokušam barem nešto da saznam".

Zahvalila se i portalu Telegraf što ne žmuri na ovakve slučajeve. "Hvala vam puno, eto šta su društvene mreže, sve vidite i uvek se oglasite kada su ovakve stvari u pitanju. Mnogo vam hvala", kaže Suzana.

Telegraf će nastaviti da traga za čovekom koji sedi ispred prodavnice, kako bismo probali da mu pomognemo da pronađe ono što mu je jedino potrebno, a to nije naša milostinja.

(Telegraf.rs)