Zoran jedini u ovom kraju Srbije čuva krdo poludivljih konja: Celu godinu provode na livadi

Zoran Stojanović iz belopalanačkog sela Veta za sebe može reći da je zaista srećan čovek jer je uspeo da ostvari ono što je dugo priželjkivao, a to je da ima sopstvene konje i to ne par konja, već čitavo krdo suvoplaninskih divljih konja, pišu Niške vesti.

Pre tri godine kupio je dva ždrebeta, a sada ima četrdesetak konja, kobila i ždrebadi.

Preporučujemo

Stojanovićevo krdo suvoplaninskih konja jedino je ne samo na području belopalanačke opštine, već i na području okolnih opština u tom kraju na jugu Srbije. Ostali poludivlji konji, njih oko 200 su na Suvoj planini tokom čitave godine, a do svojih vlasnika u selima u podnožju planine silaze samo u slučaju ekstremno hladnih dana, kada sami ne mogu da pronađu hranu.

- Volim konje, zato sam i počeo da ih čuvam. Pre dve godine sam nabavio dva ždrebeta, muško i žensko, a prošle godine sam kupio najpre šest, a onda još 21 konja. Devet kobila se prošle godine oždrebilo, ove godine tri, a treba još devet. Nameravam i dalje da uvećavam krdo. Mogu i ja kao i ostali da ih pustim na Suvu planinu, ali volim da su mi na sigurnom, blizu kuće - rekao je Stojanović.

Njegovo krdo konja je tokom čitave godine na otvorenom, jer kako objašnjava, reč je o rasi koja dobro podnosi loše vreme i niske temperature.

- Oni preko zime takođe pasu, kopitama raskopaju sneg i pronađu travu. Obebzeđujem im tokom cele godine i dodatnu hranu, kukuruz, seno, a najviše vole suvi hleb. Njega kupujem naveliko u pekari. Čim viknem "ajde, ade, ade", oni dođu do mene ma gde god da su, jer znaju da sam im doneo nešto od toga što jedu - objašnjava Stojanović.

Kako je kazao Stojanović, bez obzira što su njive, livade i voćnjaci oko Glogovca urasli u korov i šiblje, vlasnici meštani se bune kada konji pasu bez njihove dozvole, tako da on plaća zakup.

- Zakupim pet, šest hektara, a nabavio sam "električnog pastira" koji im ne dozvoljava da izlaze iz ograđenog prostora. Nakupovao sam dosta izolatora i šipki kojima ogradima zemljište koje zakupim i tu pasu. Kad sve popasu, zakupim drugih pet, šest hektara. To što se zeleni na okolnim brdima, to su livade na kojima su moji konji pojeli šiblje, pa je izrasla nova trava - rekao je Stojanović.

Kako je kazao, bez obzira što su suvoplaninski divlji konji rasa otporna na bolesti, njegovo krdo je pod nadzorom veterinara. Sva grla su čipovana, a dva puta godišnje veterinari im rade analize krvi.

(Telegraf.rs)