≫
Obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Simbol pobede je cvet Natalijina ramonda, nazvan po kraljici
≫
Primirje je potpisano na današnji dan 1918. godine a stupilo je na snagu u 11 sati, kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ras
Dan pobede,kakvo primjere.
Mladen
To je Dan pobede, a ne primirja! Srpska vojska je pobedila i oslobodila Srbiju!
Ramamti Ezer
11. novembra 1918. potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine. Ljudi slave sve moguće događaje i povod im je postao nebitan. Danas privatnici rade. Ne rade samo državne službe zbog čega? Zato što su političari odlučili da proslave dan kad su umorni i u sve razočarani ratnici, prestali da repetiraju puške i ubijaju jedni druge. Da li neko veruje da su sledećih 6 meseci brali ljubičice?! Ko je čitao Remarkovo remek-delo 'Na zapadu ništa novo' - zna kako su stvari tekle. Odmah sledećeg dana, 12. novembra, opet su padale glave, opet su im bile krvave ruke. Ipak i tada kao i danas postojali su pripadnici ljudskog roda, koji nisu uzimali oružje u ruke i ubijali. Bili su tada poznati kao Istraživači Biblije, a danas kao Jehovini svedoci. Uprkos žestokom progonstvu u svim delovima sveta, rađe su išli u zatvore nego da okrvave ruke. Tako je bilo i u drugom svetskom ratu, Vijetnamu i u svim Ex Yu ratovima novijeg doba, a danas i u ovoj rusko-ukrajinskoj klaonici. Nisu hteli da ratuju ne zbog straha, jer ih je dosta imalo i zavidnu vojnu karijeru i iskustvo, pre nego što su upoznali biblijsku istinu, već zbog toga što su shvatili da njihova duhovna braća i sestre žive svuda po svetu. Da je bilo ko od njih ma gde na planeti, prihvatio mobilizaciju i ratovao, ubijao bi verovatno svoju braću, ali i druge ljude za koje je Hrist dao svoj savršeni ljudski život (2. Kor. 5:14.