Ušli smo u grad gde je održana poslednja sednica Kraljevine: Kopali ga zatvorenici, za sve znalo petoro ljudi

Zavučena u utrobu zemlje, u stenovitom podrinjskom brdu, leži Kamena devojka. Dugo skrivana od očiju javnosti, nedavno je ponela novo ruho. Sve veći broj ljudi iz zemlje i sveta danas je obilazi, sa znatiželjom i pitanjem - šta je to sve ove decenije toliko tajila u sebi?

Ovaj svojevrsni podzemni grad, lavirinit i sklonište kraljevske porodice Karađorđević, u Malom Zvorniku, građen je još 1931. godine. Priče govore da su ga gradili zatvorenici, koji su na ovo mesto dolazili noću ili sa povezom na očima, kako ne bi znali gde se nalaze.

Neki čak tvrde da je neimarima nakon gradnje bila predviđena i smrtna presuda, da bi tajnu podzemnog grada poneli sa sobom u grob.

Ipak, atentat na jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934. u Marseju, prekinuće ovaj projekat. Sudbina će hteti da kasnije, baš ovde, kraljeva porodica provede prve dane Drugog svetskog rata, ali i održi poslednju sednicu Kraljevine Jugoslavije.

Od 1945. godine, Kamena devojka, kako je glasilo šifrovano ime grada, decenijama će ostati mesto o kome se strogo ćutalo.

Prva stanica Kraljev apartman

Ekipa našeg portala imala je priliku da se prošeta kroz tunele i hodnike podzemnog grada Karađorđevića, i otkrije mnoge zanimljive pojedinosti iz života Kraljevine.

Na samom ulazu su polukružna gvozdena vrata. Kroz njih nas, u utrobu stene, uvodi planer i projektant Turističke organizacije Opštine Mali Zvornik Jefto Marković. Prva stanica jeste jedan od najinteresantnijih prostorija podzemnog grada - Kraljev apartman.

Slike, stilski nameštaj i ostali artfakti nisu autentični. Ipak, kada zakoračite u ovu prostoriju, kao da ste se prošli kroz vremeplov.

"Kraljev apartman je kralj Aleksandar namenio za sebe, da boravi u njoj u slučaju rata. Ipak, sticajem okolnosti, nikada nije boravio ovde. Tu je bio samo njegov sin, Petar II Karađorđević, u periodu od 9. do 12. aprila 1941. godine. Sve stvari, kako iz ove prostorije, tako iz drugih kroz koje turisti prolaze, ništa nije autentično iz tog doba, jer je posle 1945. sve bilo devastirano i pokradeno, a sam podzemni grad biva stavljen u ilegalu, skriven od očiju javnosti. U ovoj prostoriji turisti mogu da vide kako je izgledala rumunska princeza tj. kraljica Marija, žena kralja Aleksandra, ali i Balkanska ulica u Beogradu 1934. Turisti mogu još obići i salu za sednice, gde se odigrala poslednja sednica Kraljevine Jugoslavije, zatim kraljevu kancelariju, spavaonicu za vojnike, vinariju, crkvu, kupalište, sobu za razonodu za vojnike, bunar, konjušarnicu i druge prostorije", objašnjava nam naš vodič.

Podzemni grad se prostire na površini od 5.000 kvadratnih metara, a čine ga 75 prostorija povezane mrežom tunela tj. hodnika.

"Dužina svih hodnika iznosi oko 1,5 kilometara. Turisti kada dođu, obiđu hodnik čija je dužina malo manja od kilometra. Postoji ukupno 12 ulaza i 12 izlaza, koji su ujedno korišćeni kao ventilacioni odvodi i dovodi vazduha".

"Sam ovaj grad su kopali i betonirali zatvorenici iz čitavlje Kraljevine Jugoslavije, koji su ovde dovođeni noću, sa povezom na očima, tako da nisu znali ni gde dolaze, ni šta grade. Sudbina njihova je verovatno bila da su oni, po okončanju radova, ubijani. Ovaj projekat je rađen pod velom tajne. U to doba, za njega je u državi znalo pet do šest ljudi, uključujući samog kralja, a sam naziv projekta bio je Kamena devojka".

Godine 2018. godine izvršena kompletna rekonstrukcija hidroizolacije i kanalizacije.

"Ubačen je i stilski nameštaj, kao i određen broj eksponata. U ovom prvom delu potrebno je još samo da se osposobi suvenirnica, koja će biti puštena u rad u neko dogledno vreme. U drugom delu grada nas očekuju dva započeta projekta - projekat vinarije i crkve. Imamo i treći koji se odnosi na uređenje šest manjih prostorija, čija je namena bila apartmana za članove vlade Kraljevine Jugoslavije i dve velike spavaonice", objašnjava Marković.

Sala u kojoj je doneta odluka da Petar II napusti otadžbinu

Sledeće odredište jeste druga, možda i najznačajnija prostorija podzemnog grada - Sala za sednice. U njoj je održano više sednica Kraljevine Jugoslavije, u periodu od 9. do 12. aprila 1941. godine.

"Bitno je napomenuti da je na poslednjoj sednici doneta odluka da Petar II Karađorđević napusti svoju otadžbinu preko Zvornika, Han Pijeska, Pala i Sarajeva, sve do Nikšića zaprežnima automobilom, a zatim avionom da ode preko Grčke, Palestine i Egipta u Veliku Britaniju. Kao i većina vladara čije su zemlje bile okupirane tu je dočekao sam kraj rata. Po okončanju rata odlazi u SAD, gde je i preminuo 1970. Sada, po tvrdnjma nekih istoričara, Petar II Karađorđević je bio protiv donošenja takve odluke, hteo je da ostane u otadžbini i bori se na gerilski način. Ali, treba uzeti u obzir da je imao tada 17 godina, da je prekoputa sebe imao generala Dušana Simovića, za koga se sada zna da je bio engleski špijun. Prve vidljive posledice donošenja baš takve odluke u ovoj ovde prostoriji prikazane su 1943, nakon zasedanja AVNOJ-a, kada je i doneta odluka da se kralju zabrani povratak u zemlju. Posle trećeg zasedanja AVNOJ-a, 1945, odlučeno je da se oduzmu sva prava i privilegije kao kralju i članu kraljevske porodice", objašnjava nam naš sagovornik.

Upravo u ovom delu nalaze se nacionalna obeležja iz predratnog perioda.

Tu su karta Kraljevine Jugoslavije, svečana zastava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vojna mapa mačvansko-kolubarske regije i jedno izdanje Službenih novina iz 1934. godine, kao i portret Petra I Karađorđevića.

Od zanimljivih eksponata ovde možete videti izdanje lista Politika iz 6. apila 1941. godine, dan pre bombardovanja Beograda.

Nadalje, u unutrašnjost grada, vode kameni tuneli, iskopani u obliku krsta. Ovaj deo najautentičniji je u podzemnom gradu.

Kamena devojka danas je pretvorena u muzejski prostor, koji broji sve više posetilaca i svakako je jedna od bitnijih tačaka na turističkoj mapi Opštine Mali Zvornik.

Ipak, njegova možda najznačajnija uloga, ne samo sa za ovaj kraj, već i čitavu zemlju, jeste uloga čuvara sećanja na jedan turbulentan i važan deo naše istorije.

(Telegraf.rs)