Jug Srbije najviše pogođen belom kugom i migracijama: U Nišu se godišnje rodi oko 2.000 dece

Kao najveći urbani centar juga Srbije, Grad Niš predstavlja noseći stub i temelj demografske održivosti ovog dela naše zemlje koji spada u područja koja su najteže pogođena opadanjem broja stanovnika usled "bele kuge" i migracija, zaključeno je na otvorenom dijalogu na temu populacione politike Republike Srbije održanom u zgradi Nišavskog upravnog okruga.

U otvorenom razgovoru kome su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, Fondacije "Dajana Paunović" i civilnog sektora zaključeno je da jedino sveobuhvatni razvoj Niša i celokupnog Nišavskog upravnog okruga predstavljaju osnovnu pretpostavku za usporavanje migracija i zaustavljanje ubrzanog pada broja stanovnika u ovim krajevima.

Preporučujemo

- Grad Niš prevashodno nastoji da reši probleme nedostajuće infrastrukture i to ravnomerno u svih pet gradskih opština. U 2022. godini, započeta je izgradnja obdaništa u Novom Selu i naselju Brzi Brod, ukupne vrednosti 87 miliona dinara, te izgradnja vrtića u Panteleju. U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja započeli smo i realizaciju projekta "Tehnopark Srbija 2". Sredstvima iz gradskog budžeta započeli smo rekonstrukciju niza školskih zgrada, sanaciju toaleta u svim osnovnim školama na teritoriji Grada, izgradnju balon sale u Osnovnoj školi "Dr Zoran Đinđić" u Brzom Brodu, te priključenje vrtića Leptirić na toplovodnu mrežu - rekla je Aleksandra Božanić, odbornica u Skupštini grada Niša, navodeći samo neke od primera koji ilustruju posvećenost niške lokalne samouprave izgradnji neophodnih uslova za kvalitetniji život porodica sa decom.

Ona je dodala da Grad Niš dodeljuje jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u iznosu od 20.000 dinara, novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji u iznosu od 50.000 dinara, jednokratnu novčana pomoć za novorođenče u iznosu od 11.000, za prvorođenog dečaka i devojčicu u Novoj godini u iznosu od po 100.000 dinara, mesečnu novčanu pomoć porodici sa duplim blizancima, trojkama i četvorkama u visini jedne prosečne zarade.

Dodeljuju se i paketi za đake prvake - školski pribor za sve učenike koji polaze u prvi razred, naknada dela troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice, besplatna užina za decu osnovnoškolskog uzrasta i učenike specijalnih škola, te besplatan prevoz svim učenicima osnovnih škola u javnim gradskim prevozom.

Prema podacima gradskih vlasti, u toku jedne godine u Nišu se rodi oko 2.100 dece. U skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, Grad Niš isplaćuje jednokratni roditeljski dodatak za prvorođeno dete 111.000 dinara, drugorođeno dete 240.000, trećerođeno 1.440.000 dinara u 120 mesečnih rata po 12.000,00 dinara, te za četvrtorođeno dete 2.160.000 dinara.

Takođe, na teritoriji Grada Niša, za decu i mlade sa invaliditetom do 18 godina, obezbeđena je usluga Ličnog pratioca za šta je u 2022. godini opredeljeno 10 miliona dinara.

Govoreći o terenskoj kampanji Fondacije "Dajana Paunović" čiji je cilj podizanje svesti šire javnosti o značaju populacione politike za budućnost naše zemlje, osnivačica fondacije Dajana Paunović je ukazala da je popis koji je u toku, a čije preliminarne rezultate već naslućujemo, pokazao da više nema vremena za odlaganje rešavanja ovog životno važnog problema.

- Problemi se neće rešavati sami od sebe. Moramo svi da da zasučemo rukave i damo svoj doprinos izgradnji uslova za pospešivanje nataliteta, ali i za ostanak ljudi u svim našim krajevima. Za to je potrebna izgradnja boljih uslova za život naročito u manjim sredinama gde nema zadovoljavajuće infrastrukture. Neophodno je da država nastavi sa donošenjem pronatalitetnih mera, ali i da se ubuduće odvajaju značajnija sredstva za finansiranje projekata lokalnih samouprava i nevladinog sektora u ovoj oblast - poručila je Paunovićeva.

Ona je dodala da zajedno sa državnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave, stručni tim Fondacije koju je osnovala, traga za najboljim modelima kako bi postojeći negativni trendovi u demografiji bili zaustavljeni i preokrenuti.

- Promene zahtevaju da se ovoj temi posveti mnogo veća pažnja i da, shodno tome, država ubuduće izdvaja značajno veća sredstva za projekte lokalnog razvoja i rešavanja specifičnih problema koji se razlikuju od sredine do sredine. Takođe, nije dobro što je između Ministarstva za demografiju i lokalnih samouprava prekinuta veza i što je blokirana mogućnost finansiranja projekata lokalnih samouprava koje su ključna karika u daljem razvoju populacione i pronatalitetne politike. To je nedostatak koji će nova vlada morati brzo da otkloni kako bi se nastavilo dalje - poručila je direktorka Fondacije "Dajana Paunović".

Ona je pozdravila mere i napore koje ulažu lokalne vlasti u Nišu kako bi se poboljšao natalitet i izgradila neophodna infrastruktura za osnaživanje porodice u ovom kraju. Takođe je istakla da jedino rešavanjem gorućih problema i usmerenošću na populacionu politiku možemo doći do održive demografske slike na duži rok.

U otvorenom razgovoru sa predstavnicima Fondacije i Grada, građani Niša i predstavnici nevladinih organizacija iz ovog grada ukazali su na potrebu ua unapređenjem položaja stanovnika i zaposlenih u seoskim sredinama, ali i pojednostavljenjem procedura radi slobodnijeg i olakšanog pristupa sredstvima koje za finansiranje projekata i startap biznisa odvaja država.

(Telegraf.rs)