Migranti povratnici u Srbiju žive bolje nego pre 10 godina

Migranti koji se posle odlaska iz Srbije u inostranstvo, po sporazumu o readmisiji vrate u zemlju, žive u nešto boljim uslovima nego što je to bio slučaj pre 10 godina, saopštilo je danas Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) rezultate najnovijeg istraživanja.

Kako je navedeno, istraživanje pokazuje da i dalje veliki broj njih nema legalizovanu nekretninu i skoro polovina živi sa više od dva problema, poput nedostatka prostora, problemom vlage, krova koji prokišnjava ili nedostatka dnevnog svetla.

Preporučujemo

Većina povratničkih domaćinstava živi u prostoru koji je namenjen za stanovanje, njih 94 odsto, što je za pet odsto više nego 2011. godine.

Takođe, pre deset godina svega 54 odsto anketiranih domaćinstava živelo je u nekretninama u svom vlasništvu, dok ih je sad 65 odsto, pokazuje istraživanje "Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po Sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine" koje su sproveli Komesarijat za izbeglice i migracije i GIZ.

Istraživanje otkriva i da je svega 35 odsto stambenih objekata koji su u vlasništvu povratnika legalizovano, 23 odsto je u procesu legalizacije, dok 43 odsto nije ni u procesu legalizacije.

Savetnica u centru DIMAK za povratak i reintegraciju Ivana Ristićević kaže da povratnici neretko dolaze u nepovoljan stambeni položaj, jer celokupne višečlane porodice prodaju kuće i domaćinstva koja poseduju u Srbiji kako bi od tog novca otišli do neke od zemalja zapadne Evrope, najčešće Nemačke, i zatražili azil.

Takođe, veliki procenat romske populacije u Srbiji živi u neformalnim naseljima pa postoje primeri da porodice nakon povratka iz inostranstva ostanu bez neformalnog objekta, jer, kako kaže vlada "zakon jačeg".

Porodice osim što nemaju fizički gde da žive, suočavaju se i sa problemom da pronađu legalnu adresu gde bi prijavili prebivalište, što im je preduslov da regulišu ličnu dokumentaciju bez koje je proces reintegracije u društvo gotovo nemoguć.

U okviru globalnog programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj" (PME) postoji programe podrške usmerene na poboljšanje uslova življenja povratnika, podizanje kvalifikacija za tržište rada, ostvarenje lične dokumentacije, kao i poboljšanje obrazovanja dece povratnika.

Globalni program "Migracije za razvoj" (PME) sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije, a finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

(Telegraf.rs)